„Imate za primer Javor od pre nekoliko dana. To je bilo prema prilikama koje je Zvezda stvorila da damo sedam ili osam golova. Ali eto, branili su se, jedna kontra i ćao. Niko nije u Ligi Evrope slučajno, pa ni FCSB“ – rekao je Marko Arnautović u velikom intervjuu za MaxBet Sport.
Došao je letos u Crvenu zvezdu kao najzvučnije pojačanje u istoriji kluba. Obukao je crveno-beli dres i tako je ispunio svoj dečački san, da zaigra za voljeni klub. Navijači ga obožavaju, svaki njegov kontakt sa loptom izmami uzdahe sa tribina. Marko Arnautović je „zver“ na terenu, van njega brižan otac, porodičan čovek, skroman momak, što bi naš narod rekao – na svom mestu. To je pokazao i tokom opširnog intervjua za MaxBet Sport.
Za naš portal je govorio o Crvenoj zvezdi, celokupnoj karijeri, trenerima koji su ga kroz nju vodili, selekciji Austrije, odlasku na Svetsko prvenstvo, a medijima je pred meč sa FCSB u Ligi Evrope poslao poruku: „Danas svi igraju fudbal, nemojte nikoga da potcenjujete.“
Marko, poslednje dve godine se kroz medije pisalo o tvom dolasku u Crvenu zvezdu, možeš li da nam otkriješ kada si prvi put dobio poziv da dođeš na „Marakanu“?
– Posle završetka prošle sezone, odradio sam obaveze i u reprezentaciji Austrije i otišao sam na odmor, posle tri-četiri nedelje me je zvao brat Danijel i rekao mi je da imam ponudu iz Crvene zvezde. Nije bilo previše razmišljanja, došao sam odmah i presrećan sam što sam ovde – počeo je priču za MaxBet Sport, Marko Arnautović.
Rekao si da je veliku ulogu u tvom dolasku na „Marakanu“ imalo obećanje dato legendarnom Siniši Mihajloviću. Razgovarao si mnogo sa pokojnim Sinišom o Zvezdi, šta je iz tih razgovora ostavilo na tebe najjači utisak?
– Govorio mi je sve najlepše, puno sam pričao sa njim, govorio sam to ranije, koliko mi je on značio i koliko smo pričali o Zvezdi. On je bio veliki zvezdaš, ja sam veliki zvezdaš i na kraju ispričao sam sve šta je bilo i sad sam tu.
Kakve su bile reakcije tvojih najbližih kada si im saopštio da dolaziš u Crvenu zvezdu i kakve su ti impresije bile sa samog dočeka na aerodromu „Nikola Tesla“, budući da si prvi igrač u istoriji kluba kome je isti priređen?
– Mnogo sam bio srećan kada sam došao, nisam očekivao tako nešto, stvarno veliko poštovanje navijačima što su došli i sačekali me. Najbliži? Ja sam tu odmah rekao da nema šta kome da pričam, da je to moja odluka i rekao sam im da idem bez obzira šta drugi kažu. To je bila moja odluka – jasan je bio Marko Arnautović.
To mi mnogo smeta u Srbiji – nema lako dobijenih utamica
Kako si se osećao posle dvomeča sa Pafosom kada su vas Kiprani eliminisali i kada je postalo jasno da se san o igranju Lige šampiona sa Crvenom zvezdom neće ostvariti u prvoj godini ugovora?
– Nije bilo lako, baš nije bilo lako. Naš cilj i san su bili da uđemo u Ligu šampiona i na kraju se desilo šta se desilo protiv Pafosa i normalno da nije bilo jednostavno, svi smo „pali“, ali sada smo u Ligi Evrope i ne smemo da gledamo unazad, samo da gledamo napred i jedva čekam da igramo utakmicu u četvrtak – rekao je golgeter Crvene zvezde.
Ubrzo posle eliminacije od Pafosa došli su bolji dani za tebe, postigao si dva od tri gola za crveno-bele u Ligi Evrope. Kakva su očekivanja u drugom po jačini evropskom takmičenju, odnosno koji je domet Crvene zvezde ove sezone?
– Nisam ja igrač koji će da kaže gde nas vidi do kraja sezone. Gledamo utakmicu po utakmicu, sad je sledeća u četvrtak protiv FCSB, daćemo sve od sebe da pobedimo. Posle ćemo da vidimo šta će da se dogodi. Videćemo, sada kad bih rekao da vidim Zvezdu u TOP 8 Lige Evrope, odmah će pisati da sam rekao da moramo u TOP 8, zato sam i rekao da mi idemo utamicu po utakmicu.
Crvena zvezda je na papriu favorit protiv FCSB. Da li je lakše da se pripreme takve utakmice?
– Nema unapred pobeđenih utakmica. To mi mnogo smeta, pogotovo ovde u Srbiji. Moramo da shvatimo da danas svako zna da igra fudbal, jednostavno ne postoji to. Gledamo stalno, evo pogledajte kvalifikacije, kako su igrala Farska Ostrva. Da, Farska Ostrva! A šta bi rekli kod nas? To ćemo lagano. To ne postoji. Evo, imate primer Javor od pre nekoliko dana. To je bilo prema prilikama koje je Zvezda stvorila da damo sedam ili osam golova. Ali eto, branili su se, jedna kontra i ćao. Vi novinari prvi morate da radite na tome, da prekinete to potcenjivanje, i kod vas i u narodu. Imali ste Lil, svi su pričali, ma kakva Zvezda, to će Francuzi lagano. „Okej“, nije to bila neka fudbalski predobra utakmica, ali pobedili smo. Niko nije slučajno u Ligi Evrope, taj FCSB, nisu oni tu slučajno, prvaci su svoje države. Isto tako i za naredne rivale. Šta mislite, Šturm je lak? Malme gore na -10 stepeni. Selta… Te priče moraju da se prekinu, a vi biste (MaxBet Sport) mogli da počnete da radite na tome. Nema potrebe da se Zvezda diže, Zvezda je najveći klub na Balkanu, njoj ne treba, dižite druge klubove ako želite dobro srpskom fudbalu – otvorio je dušu Marko Arnautović.
Najsrećniji sam čovek kada su mi ćerke ovde
Upisali ste pobedu na prethodnom „večitom derbiju“. Možeš li nam otkriti svoje utiske o samoj utakmici, ali i atmosferi? Možeš li da je uporediš sa nekim derbijem koji si igrao u Evropi?
– Igrao sam ja mnogo derbija kroz karijeru. Bila je dobra atmosfera, ali ja znam da će na „Marakani“ da bude još bolja – kratak, ali jasan je bio reprezentativac Austrije.
Sa kim od saigrača najviše provodiš vreme?
– Da ti kažem iskreno, sa svima sam dobar. Ja sam neko ko posle treninga ide kući, volim da budem kući, ne volim često da izlazim. Družim se sa svima, ne bih sada nekoga posebno da izdvajam, volim celu ekipu.
Koliko ti teško pada to što supruga i deca ne žive sa tobom u Beogradu?
– Sad su mi ćerke ovde i presrećan sam što me čekaju kod kuće – rekao je Arnautović i nastavio:
– Nedostaju mi. Oni su u Italiji, moraju tamo da idu u školu, bave se konjičkim sportom i nisam želeo da im to oduzmem, jer je to njima san. Čim imaju slobodne dane dolaze kod mene i tada sam najsrećniji čovek.
Kojih pet igrača biste pozvali iz Crvene zvezde u tim za mali fudbal?
– Ja sam siguran, 100 odsto. Potom, treba mi, pošto bi igrali 2-2-1, Veljković, Krunić, Ivanić – teška priča. Sada biram da li Radonjić ili Katai? Stavi mi ovako: Veljković, Krunić, Ivanić, Katai i Radonjić. Golman Mateus. Ja ulazim ako zatreba – nasmejao se Marko Arnautović.
Iskreno da vam kažem – bio sam lud
Fudbalsku karijeru počeo si kao dečak u rodnom Beču, kroz mlađe kategorije si igrao za dva tamošnja velikana Austriju i Rapid, ali nisi osetio seniorski fudbal u tamošnjoj Bundesligi, već si prve profesionalne korake napravio u Holandiji u timu Tventea. Kako se to dogodilo?
– Nije bilo lako vreme. Bio sam u više klubova u Austriji, u Rapidu, u Austriji, u Vijeni, to je sada druga liga. Probao sam svugde, ali da budem iskren, disciplina nije bila uvek kako treba. Ima jedan klub FAC, moj otac je tu držao restoran i rekao mi je da dođem tu i igram za prvi tim. Oni sada igraju drugu ligu, takođe. Pristao sam na to, morao sam, normalno, i da radim pored fudbala. Počeo sam da igram dobro i onda me je video jedan stari menadžer i predložio mi da idem na probu u Holandiju. Kada me je odveo tamo, posle tri dana su mi dali ugovor. Tada je počelo ovo „ludilo“ – otkrio je Arnautović u intervjuu za naš portal.
Veoma mlad, posle uspešnih sezona u Tventeu, si otišao na pozajmicu u Inter, u možda najjači sastav koji je ovaj tim ikada imao. Imao si svega 20 godina i osvojio si Ligu šampiona, međutim nisi previše igrao. Samo na tri utakmice, na drugoj si zamenio Dejana Stankovića koji se povredio. Kako je bilo igrati i trenirati sa možda najboljim fudbalerima tog vremena Samjuelom Etoom, Dijegom Militom, Veslijem Snajderom, Dejanom Stankovićem?
– Ja mislim da je to jedna svetska ekipa. Imao sam čast da treniram sa tim igračima, to mi je bio veliki san. Bilo mi je odlično tamo, nisam igrao mnogo, ušao sam tri puta. Bio sam tu, trenirao sam, ali sam došao povređen. Murinjo me je voleo, rekao mi je da će mi dati ugovor. Posle finala protiv Bajerna kada smo uzeli Ligu šampiona, on je otišao u Real Madrid. To je značilo i za mene da idem. Ti igrači koji su bili u Interu… Ne treba mnogo da pričam o njima – rekao je Arnautović i osvrnuo se na odnos sa Dejanom Stankovićem:
– Pomogao mi je, on mi je kao brat. I dan-danas je tako. I kad sam se vratio 2023. u Inter bio sam sa njegovim sinom, Aleksandrom u timu. Bio sam mu veliki brat. Gledam ih kao svoju familiju – emotivan je bio sjajni napadač.
Po čemu pamtiš rad sa jednim od najboljih trenera svih vremena Žozeom Murinjom?
– Iskreno da vam kažem, bio sam lud. Nisam bio baš čist u glavi, iskreno. Radio sam ono što sam mislio, nikoga nisam slušao. Radio sam šta mi je palo na pamet. To je nekad na terenu bilo „okej“, ali van terena uopšte nije bilo u redu. Ja sam mislio da sam uvek u pravu, da mogu sve da radim i sve to je bilo pogrešno. Tako je bilo, a posle toga sam otišao u Nemačku, tu sam bio još gori. Tada sam baš mislio da sam najjači i najveći. Ali svakog dana učiš.
Ujedinjeni u Humanosti: MaxBet Sport otkupio Arnautovićev dres na aukciji Crvene zvezde
Nisam superzvezda
Došao si tada kao jako mlad u svlačionicu Intera koja je bila prepuna superzvezda, vidiš li sebe sada u očima mladih fudbalera Crvene zvezde kojima si sada upravo ti superzvezda?
– Rekao sam kada sam došao, ne treba da me gledate kao superzvezdu. Isti sam kao i vi. Oblačimo isti dres, isti šorts, sve isto. „Okej“, napravio sam ja karijeru, ima tu nekih koji tek treba da naprave karijeru. Ja sam tu da pomognem. Normalno da mora da postoji poštovanje, kako oni prema meni, tako i ja prema njima. Ali da sam ja sad nešto iznad, to nikako. To je bilo pre, ranije kada sam imao 19 godina ja sam bio najjači, najbolji, superzvezda… To sam mislio da sam bio. Ali to ne pije vodu – skroman je bio Marko Arnautović.
Usledila je selidba u Verder, bio je to dobar tim, tu si igrao zajedno sa sadašnjim tehničkim direktorom Markom Marinom. Kakva te sećanja vežu za Bremen?
– Marko je bio već veliki igrač, to se znalo. Imao je ogromnu karijeru, pomagao mi je dosta, prihvatio me je. On je Srbin, ali je rođen u Nemačkoj. Mnogo mi je pomagao. Kada sam došao imali smo mnogo jaku ekipu. Samo nam je jedan igrač otišao, a to je bio Mesut Ozil. To nas je malo preseklo. On nam treba, zašto ide? Na kraju, stvarno su bile tri katastrofalne godine. Stalno smo bili nisko na tabeli, jednom smo igrali i za opstanak u ligi. Ja nisam bio dobar ni sa trenerom, svađao sam se, pa navijači… Kažem, mlad sam bio, lud. Ja sam grešio, nisu drugi – nastavio je otvoreno da priča za MaxBet Sport, Marko Arnautović.
Prešao si u Stouk, bio si velika želja trenera Marka Hjuza, lepim je rečima govorio o tebi. Tamo si u napadu igrao sa Bojanom Krkićem i Đerdanom Šaćirijem, kakva je bila saradnja između vas trojice?
– Baš smo bili jaki u tom periodu. Kada sam došao u Stouk, iskreno da vam kažem, nisam znao nijednog igrača. Kad sam došao tamo pitao sam Danijela, mog brata: „Šta je ovo uopšte? Gde si ti mene doveo?“. Na parkingu sam onda video Pitera Krauča, svi znamo ko je on, svetska zvezda. On je malo popričao sa mnom, objasnio mi je da klub želi da napravi jaku priču i da se izdigne. Video sam posle toga po transferima koje igrače su dovodili.
View this post on Instagram
Murinjo najbolji na terenu, Mojes van njega
Usledio je viši nivo i postao si član jednog od najstarijih premijerligaša Vest Hema, legendarni trener Dejvid Mojes te je prvi promovisao u „devetku“. Kakva su ti sećanja na London?
– Hteo me je Slaven Bilić, on me je doveo. Ispričao mi je sve: „Ja te cenim, ti si nam najbolji! Ti moraš i ovako i onako, golovi, asistencije…“. Bio sam katastrofalan. I sad, kaže on meni: „Ja sam te doveo i sada odlazim“. Dobio je otkaz i došao je Dejvid Mojes. Sećam se prva utakmica protiv Mančester sitija, on je mene zvao i rekao mi: „Ti nećeš igrati. Gledao sam ja te zadnje tri, četiri utakmice. Ne znam ja šta ti ovde radiš, ti nisi taj igrač kakav si bio u Stouku. Nećeš igrati“. Kažem dobro, neću igrati. U završnici smo izgubili i sledeća utakmica je bio Čelsi. Zove mene Mojes opet: „Slušaj ovako, ti nisi krilo, ti si napadač“. Mislim se: „Otkud tebi sada da sam ja napadač?“. Kažem dobro, počela utakmica, mi dobijemo 1:0, a ja sam dao gol. Od tada sam napadač, više me nije stavljao na krilo, samo kao napadača. Dao sam dosta golova i stvarno mi je išlo dobro. Igrao sam napadača ranije, ali baš kao klinac, baš sam bio dete – prisetio se perioda u redovima „čekićara“, Marko Arnautović.
Kina je bila prolazna stanica, pa dolazak u Bolonju i partije koje su te preporučile povratku u Inter posle 15 godina. Pod palicom Simonea Inzagija si imao sjajne rezultate, da li ostaje žal što u junu niste pobedili PSŽ i postali prvaci Evrope? Šta se te večeri dogodilo u Minhenu?
– Katastrofalno osećanje, kako će biti, 5:0 u finalu Lige šampiona. Nisam mogao da pričam sa ženom i decom, doživeo sam potpuni „burn-out“. Ne znam šta se desilo. Mislili smo pre utakmice, kako smo igrali protiv Bajerna i Barselone, da je to to. Međutim, PSŽ je stvarno to zaslužio, oni su tako jak fudbal igrali, mi nismo znali gde ćemo i šta ćemo. Ne znam šta se tu desilo. Celu nedelju smo trenirali, bila je sjajna atmosfera, svi smo samo razmišljali o finalu. Međutim, krene utakmica i sve padne u vodu – pokušao je da objasni slom Intera, Marko Arnautović.
Sarađivao si sa mnogo vrhunskih trenera tokom karijere, ako bismo izuzeli sadašnjeg Vladana Milojevića i pokojnog Sinišu Mihajlovića koga bi izabrao kao najboljeg stručnjaka sa kojim si radio i kod koga si najviše napredovao?
– Kada gledam fudbalski, šta se događa na terenu, to je bio Murinjo. Kao osoba van terena to je bio Dejvid Mojes. Mogao sam o svemu da pričam sa njima, bio mi je kao dobar drug. I dan-danas se čujemo. Sa Murinjom nije bilo toliko toga jer sam ja bio mlad. On je imao svoje velike igrače, mislim da nije previše razmišljao o Arnautović Marku. Tako da, na terenu je Murinjo bio broj jedan, a van terena Dejvid Mojes.
Skočio sam na brata, on je pao, zamalo glavu nije slomio
Na kraju da se vratimo na veliki uspeh koji si napravio sa selekcijom Austrije, plasirali ste se na Mundijal posle 28 godina. Kakva su tvoja očekivanja u SAD, Kanadi i Meksiku? Da li će Svetsko prvenstvo da bude ujedno i tvoj oproštaj od nacionalnog tima?
– To će sto odsto da mi bude poslednji turnir. Ali, ima mnogo vremena do tada. Jedva sam čekao da se to završi, da se kvalifikujemo. Sada sam ovde u Zvezdi i samo gledam šta ćemo ovde da napravimo. A, ovo za reprezentaciju, to možemo opet kada dođete, opet vas dvojica, tamo negde u maju, pa da pričamo o tome – rekao je Marko Arnautović, ali je vratio sećanje na poslednja dva kola kvalifikacija za Svetsko prvenstvo:
– Stvarno je bilo lepo. Teških nedelju dana. Kada smo dobili na Kipru 2:0, gledali smo utakmicu Bosne i Rumunije. Kada je Rumunija dala gol – ja sam plakao! Pomislio sam, gotovo je, idemo na Svetsko prvenstvo. Stvarno, kada su ovi preokrenuli, nije nam bilo dobro. Kada smo otišli autobusom na aerodrom, bila je atmosfera kao da je neko umro, ne daj bože.
Zvezdo, ponosna budi: Imaš najboljeg strelca u istoriji Austrije (VIDEO)
– Mi smo imali tenziju, sa druge strane Bosanci su bili rasterećeniji. Oni nisu imali šta da izgube, a mi smo morali da pobedimo. Zato je bio ogroman pritisak. Kada je bio 95. minut i kada je sudija označio kraj, ja nisam znao šta ću sa sobom. Ja sam trčao kod familije, skočio sam na brata, on je pao, zamalo glavu da slomi. Haos! Tek posle nekoliko dana, kada sam bio ovde u Beogradu, telefonirao sam ženi, tada sam tek kroz razgovor postao svestan da idem na Svetsko prvenstvo. Eto, tamo smo, srećan sam, ali sam sada fokusiran samo na Crvenu zvezdu. Bio sam i pre toga, da se razumemo. Znate kako je u reprezentaciji, odeš deset dana, odradiš svoj posao i vraćaš se – zaključio je Marko Arnautović.
Intervju pripremili: Darko Noveski i Mateja Petković