Zeleni „pakao“ sija kao Las Vegas: Bili smo u srcu Atine i videli kako izgleda košarkaška budućnost (FOTO/VIDEO)

Ne tako davno pomislio sam da sam video sve što evropska košarka može da ponudi – ipak živim u Beogradu, zar ne? Međutim, Atina me je vrlo brzo demantovala. Put me je odveo u prestonicu Grčke na utakmicu koja mi je u potpunosti promenila svest o tome kako jedan sportski događaj treba da izgleda.

Imao sam privilegiju da sedim u dvanaestom redu kultne OAKA arene, u kojoj će biti održan Fajnal-for tekuće sezone. I moram da priznam – ono što sam video na ovom meču nije bila samo fantastična utakmica i luda završnica meča Panatinaikosa i Real Madrida (82:81). Bila je to potpuna senzorna eksplozija i spektakl koji menja svest o tome kako jedan sportski događaj treba, zapravo mora, da izgleda.

HE WINS IT!!! @JerianGrant #MotorolaMagicMoment | @Moto pic.twitter.com/RuiGDL9x01

— EuroLeague (@EuroLeague) February 3, 2026

Bez gužve, bez papira i uz čudno poverenje na ulazu

Već sam ulaz u dvoranu nagoveštava neku drugu dimenziju. Nema klasičnih karata – samo QR kodovi na ekranima telefona. Dok sam prolazio pored ulaza gde su smešteni najvatreniji navijači „zelenih“, popularne GATE 13 kapije, očekivao sam potpuni haos.

Međutim, dočekala me je neverovatno mirna scena: ljudi u kolonama, bez ikakve tenzije, strpljivo čekaju svoj red, kao da ulaze u pozorište, a ne u košarkašku dvoranu u kojoj im gostuje jedan od, istorijski gledano, najvećih rivala. Čak je i pretres bio toliko opušten da sam pomislio kako bih mogao da unesem šta god mi padne na pamet. Taj osećaj poverenja očigledno je uzajaman – iako je atmosfera bila na ivici usijanja, tokom celog meča nije se mogla videti niti jedna jedina upaljena baklja.

Pod koji svetli: OAKA kao moderni hram

Unutrašnjost arene deluje futuristički. Sve je u znaku Panatinaikosa, a kombinacija zelene i crne boje daje ozbiljan, gotovo monumentalni šmek celom prostoru. Ipak, glavni utisak ostavlja – pod. To više nije običan parket, već gigantski LED ekran koji prati ritam utakmice, menja boje i ispisuje poruke.

Pod nam je poželeo dobrodošlicu dok smo ulazili, a ceo ambijent više liči na modernu video-igru nego na klasičnu sportsku dvoranu.

Pivo, nagetsi i „prećutni dogovor“ oko sedenja

Imao sam malu neprijatnost već na samom početku, čisto da me podseti na naš balkanski mentalitet. Na mom mestu sedeo je neznanac, ali čim sam mu predočio kartu, samo se pomerio jedno mesto dalje, bez reči. Kada su došli ljudi kojima je i to mesto pripadalo, on je jednostavno ustao i prešao u red ispod. Niko nije ni trepnuo. Delovalo je kao da se ovakve situacije redovno dešavaju i da je to sasvim normalna pojava u areni u kojoj će biti održan Fajnal-for 2025/26.

Ono što me je potpuno oduševilo jeste ta neka američka, NFL atmosfera koja vlada na tribinama. Dok je kod nas u Srbiji alkohol na tribinama strogo zabranjen, u Grčkoj je pivo od pet evra sasvim normalna stvar. Svi piju, jedu kokice i pileće nagetse. Fascinantno je koliko je dvorana ispunjena lepšim polom – mogao bih da se „zakunem“ da je broj muškaraca i žena bio gotovo identičan. Mnogo je roditelja sa malom decom, što čitavom događaju daje jednu gospodsku, porodičnu notu, uprkos tome što je reč o „vrućem“ terenu.

Od zvižduka do vulkana u režiji Grenta

Sama utakmica bila je pravi rolerkoster. Prvo poluvreme bilo je mučno za domaćina – igrači Panatinaikosa delovali su bezvoljno i pogubljeno, kao da jedva čekaju kraj i još jedan poraz. U dvorani su se čuli i stidljivi zvižduci, a energija je bila na minimumu.

Drugo poluvreme, međutim, donosi potpuni preokret. U ekipi se probudio inat, a zajedno s njim „proključala“ je i publika. Navijači su gromoglasno pozdravljali Ergina Atamana, iako grčki mediji već uveliko spekulišu o njegovom nasledniku, čak pominjući i povratak Željka Obradovića.

Grci pišu: Ataman „out“, Željko „in“?

Gledajući ljude oko sebe, shvatio sam da smo mi i Grci braća po temperamentu. Iako ne razumem grčki, osim osnovnog „kalimera“ i „kalispera“, gestikulacija čoveka pored mene bila je univerzalna. Psovao je sudije na svaku odluku, upirao prstom, svađao se sam sa sobom, a s vremena na vreme pridruživala mu se i supruga. To je taj balkanski mentalitet – svi su protiv nas, sudije su krive za sve, ali uprkos tom besu, sve ostaje u granicama kulture. Nema pijanih ispada, iako svi piju; nema prodavaca semenki „ispod ruke“. Sve je legalno, dostupno i na znatno višem nivou nego kod nas.

Vrhunac večeri desio se u poslednjoj sekundi. Džerijan Grent pogađa koš za pobedu i u tom trenutku OAKA prestaje da bude dvorana i postaje vulkan koji upravo eruptira. Bio je to trenutak čistog delirijuma – vrisak hiljada ljudi koji su se do pre pola sata hvatali za glavu. Neverovatno je koliko se brzo sve smirilo: svega 15 minuta nakon meča arena je bila gotovo prazna. Nije bilo onog beskonačnog slavlja igrača i navijača – sve je bilo hirurški precizno i brzo.

Šta ostaje na kraju?

Izlazak sa parkinga bio je jedina bolna tačka ove večeri. Trebalo nam je oko 40 minuta da se uopšte pomerimo, što mi je dalo vremena da kroz prozor posmatram navijače kako se razilaze. Oko arene su se odmah pojavili štandovi sa uličnom hranom, a miris sveže pripremljenih sendviča i hot-dogova, po cenama od pet do osam evra, ispunio je noćni vazduh Atine.

Na kraju, ostaje snažan utisak da smo mi u Srbiji, iako puni strasti, još uvek daleko iza Grka kada je reč o organizaciji i kulturi odlaska na utakmice. OAKA je fascinantna, bilo da je prazna ili ispunjena do poslednjeg mesta, a Atina je još jednom dokazala zašto je jedna od prestonica evropske košarke – i zašto je baš ona izabrana za domaćina Fajnal-fora ove sezone.