Budimo u kontaktu

SRBIJA FUDBAL

BATA MIRKOVIĆ: Često sam se pitao šta mi je ovo trebalo

Strahinja Milicevic

Objavljeno

,

Zoran Mirković iza sebe ima šest teških meseci na klupi Partizana (Foto: Starsport)

O svemu po malo sa Zoranom Mirkovićem, čovekom koji je tokom karijere prošao kroz puno toga. Svakako mnogo više od prosečnog fudbalera. Igrao je u Partizanu, Juventusu, Fenerbahčeu, za našu reprezentaciju, bio je funkcioner, pa sada i trener.

U Humsku se uporno vraća. Ovog leta je došao po četvrti put. Prvi put u funkciji trenera, što mu je bio i prvi samostalan posao. Među navijačima crno-belih je postojala bojazan da će upropastiti status legende, da će prebrzo izgoreti. Za sada se, ipak, dobro drži.

Velika mi je čast što sam trener Partizana. Kada smo na edukaciji predstavljali svoj plan, rekao sam da mi je cilj da preuzmem Partizan jednog dana. To što sam ovde me čini ponosnim – počeo je Mirković.

Crno-beli loše stoje u Superligi na kraju 2018. godine. Tek su treći, sa 15 bodova manje od Crvene zvezde.

Možda u ovom momentu ne funkcionišemo onako kako bi trebalo. Ovo je veliki zadatak za mene, za celu ekipu. Partizan mora da dođe na mesto na koje pripada. Ne bih ulazio sada u sitne detalje, šta, kako, zašto, ali o tome moramo da razmišljamo u narednih šest meseci.

U lošoj situaciji je i preuzeo klub, umesto Miroslava Đukića. Zato za trenutne rezultate “grobari” najmanje zameraju Batici.

Neke stvari u životu ne možeš da biraš. Svi bismo voleli da sam došao u klub u nekom boljem momentu, ali mislim da ne postoji idealan momenat. Bila je teška situacija, ali mislim da je to sada iza nas.

Zvezda je stekla ogromnu bodovnu prednost, titulu ne očekuju ni najveći optimisti u Humskoj. Ciljevi od prolećne polusezone su malo drugačiji.

Kada ste u ovolikom zaostatku možda je i nerealno da pričamo o tituli. Naravno, mi je se ne odričemo i igraćemo hrabro, pošteno i dostojanstveno do poslednjeg atoma snage. Ovih šest meseci treba da se iskoriste da se udare temelji Partizana za sledeću sezonu.

Nisu letos baš svi bili ubeđeni da je Mirković idealno rešenje za trenera.

Više puta sam se pitao “šta mi je ovo trebalo”. Pogurala me je ljubav prema Partizanu. Ovo mi je četvrti put da sam se vratio u klub. Mislim da smo radili pravu stvar, kako god to sada izgledalo. Mislim da su igrači stekli poverenje u nas, u stručni štab. Od prvog momenta sam imao puno poštovanje od cele grupe. Da li je bilo skepse u startu, kada sam došao? Verovatno jeste. Bilo je i sa moje strane, ali mislim da je ta distanca sada manja.

Trener Napretka Milorad Kosanović sa Mirkovićem (Foto: Starsport)

Bilo je loših rezultata i sa Mirkovićem na klupi.

– Najteže mi je pala utakmica sa Napretkom kod kuće. To je utakmica koju nismo zaslužili da izgubimo. Svaki meč koji ne dobijemo mi teško pada.

Šta je lakše, biti igrač ili trener? Batica nema dilemu.

Kad si igrač, imaš energije koliko hoćeš, protivnika ispred sebe i usredsredio si se samo na njega. Kada si trener, ti ispred sebe imaš 11 svojih igrača, 11 protivničkih igrača, ljude u crnom… Moraš da budeš odgovoran. Sve to uzima po malo energije iz tebe. Možda je to razlog zašto ne izgledam tako energično kao nekada na terenu.

Strateg crno-belih bi se rado opet vratio na teren.

– Najlepši period mi je bio dok sam bio igrač. Najbezbrižniji. Bavio sam se samo fudbalom, treningom. Kao funkcioner sam gledao iz jednog drugog ugla, a sada sve to gledam opet iz trećeg ugla.

Batica je tokom igračke karijere stekao ugled prgavog, nezgodnog fudbalera, koji je spreman da ostavi srce na terenu.

– Volim igrače kakav sam ja nekada bio, ali sada to ne bi prošlo kod mene kao trenera. U srpskom fudbalu su takvi igrači i dalje dobrodošli. Treba da postoji balans u ekipi. Da je više takvih igrača u jednoj ekipi, onda bi se to možda pretvorilo u neki drugi sport, a ne u fudbal.

Foto: Starsport

Hteo-ne hteo, fudbal je Mirkovićev život.

Ostavljao sam fudbal u svojoj glavi više puta. I 2003 godine, zatim 2004, pa sam ostao do 2006. Onda sam počeo da radim u Savezu i posle toga sam rekao da onaj ko me sledeći put bude video u fudbalu može da mi radi šta hoće. I onda sam se opet vratio! I svaki sledeći put sam gurao fudbal od sebe, pa sam se vraćao. Sada više ne želim da izađem iz fudbala.

Mirković je voleo da igra mali fudbal kad god je bilo prilike za to.

Ne igram više mali fudbal. Ne stižem, što se tiče treninga, ali i snaga me je izdala. Bio sam možda više žestok na malom fudbalu, pošto je manji prostor i protivnici su bliže, ali kad se podeli to sa velikim fudbalom, dođe mu na isto.

Od Deda Mraza šef stručnog štaba crno-belih želi samo jedno.

– Zdravlje je na prvom mestu! To bih poželeo svim ljudima ovog sveta. Kada si zdrav, onda možeš sve. Što se tiče poslovnog plana, želeo bih da napredujemo u svom poslu. I ja kao trener i ekipa.

Što se tiče nerealnijih želja…

Ako bih mogao da biram jednog igrača na svetu, to bi bili ili Mesi ili Ronaldo. To su igrači koji donose razliku. Ja sam bio radnik na terenu, takav može da se nađe iza svakog ćoška. Majstor i ne baš.

Prisetio se Mirković i vremena dok je nosio dres “stare dame”. Tada su za Juventus igrali neki istinski majstori.

Del Pjero, Zidan… To su veliki igrači, veliki ljudi. Pitanje je da li sam tada bio potpuno svestan gde sam se nalazio i sa kim sam igrao. Tek kada su godine prolazile, tada sam shvatio šta sam uradio. Paolo Montero je bio lider te ekipe, srce i duša tog tima. Čujemo se redovno. Viđamo se, igramo utakmice veterana.

Još jedan Mirkovićev bivši klub, Fenerbahče, trenutno potresa velika kriza. Bori se za opstanak u turskom šampionatu.

Nenormalno za navijače takvog kluba. Mogu samo da pretpostavim kakva je tamo situacija. Došao je novi predsednik, sa puno ambicija i puno novca, međutim neke stvari u životu i fudbalu ne mogu da se iznivelišu i postignu parama.

Mirković je za naš nacionalni tim odigrao 59 utakmica.

– Veće uživanje od Partizana, iskreno, reprezentacija. Kada znaš da igraš za svoju zemlju, da si jedan od 18 na terenu koji su najbolji u svojoj zemlji i igraš protiv najboljih iz neke druge države. To je vrhunac za igrača.

Može se reći da mu je igračku karijeru, više od svih trofeja, obeležio onaj čuveni incident sa Robertom Jarnijem tokom utakmice sa Hrvatskom na Maksimiru.

Sa Jarnijem sam pre utakmice bio u korektnim odnosima. Posle tog meča ga više nikada nisam ni video, ni čuo. Pokušavam da zaboravim taj meč, ali vi me uporno podsećate. To je prošlo davno, srećom dobro po nas, po naš tim. Sad po mene, to je manje važno – zaključio je Mirković.

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.