Mirisalo je na kraj. Crvena zvezda nije bila ni blizu spremna za dvomeč sa Hapoel Ber Ševom, jednom prosečnom evropskom ekipom sa stavom i stilom u koji veruju, a daleko su crveno-beli od tima koji treba da igra Ligu šampiona. Bez forme, bez energije i, što je najvažnije, bez jasne ideje, kako da odgovore na ono što se dešava na terenu.

Sa druge strane nije stajala nepobediva mašinerija, već ekipa prosečnog kvaliteta, ali sa pravom organizacijom i čvrstim principima trenera. Znali su gde žele da budu, šta žele da rade i kako da kazne svaki propust protivnika.

A Zvezda? Orkestar bez dirigenta. Uloge nisu bile najbolje podeljene, procene pojedinaca često su bile pogrešne, a konstantno tumbanje startne postave dodatno je unosilo nesigurnost. Umesto da tim dobije prepoznatljiv oblik, iz utakmice u utakmicu gledali smo nove kombinacije, nova rešenja i nova pitanja.

OČEKIVANO OD STANKOVIĆA

Veliki deo odgovornosti snosi Dejan Stanković, a kao čovek sa životnim i trenerskim motoom priznao je „krivicu“. Posle meča je podneo ostavku, pozdravio se sa igračima i stavio tačku na drugu misiju na klupi, kao i pre par godina. Pogrešio je što je bez zadrške verovao nekim igračima, iako je jasno da nije imao veliki manevarski prostor. Od pojačanja nije dobio ono što je očekivao. Umesto da budu prevaga, pojedinci su se uglavnom utopili u sivilo ekipe. Ni poslednja dvojica koja su stigla, Bukari i Lukasen, nisu uspeli da unesu sigurnost u već poljuljani brod.

Onda je napravio zaokret i pokušao sa igračima od „poverenja“. Nije uspeo, pao je na ispitu.

Stanković odlučio da ponovo napusti Zvezdu

DOSTA LOŠIH POTEZA

Balansiranje sa odmorom igrača, odlaganjem utakmice sa radnikom, a početak sezone. Nisu pojedinci iz sastava pružili za ono što dobijaju. Novac, status i privilegije moraju da nose određenu odgovornost. Zato su se neki od ljubimaca navijača s pravom našli na stubu srama. Odlazkom Stankovića nisu otišli problemi. Neće se sve rešiti preko noći. Mnogo toga u ekipi ne funkcioniše, neke „zvezde“ su u ozbiljnom padu, a ono što možda najviše zabrinjava jeste nedostatak kolektivne empatije i zajedništva. Jer fudbal nije skup pojedinaca koji čekaju svoj trenutak i bljesak..

Zvezdi sada ne treba još jedno kozmetičko rešenje. Potrebno joj je resetovanje.