(Od izveštača MaxBet Sporta iz Antalije)
Njegovo ime ostaće zauvek upisano zlatnim slovima u istoriji srpskog fudbala jer je deo čuvene generacije koja je pokorila svet 2015. godine. O uspehu „Zlatnih orlića“ i dalje se priča i to je tema koja izmami osmeh na lice i ponos u duši svakom ljubitelju fudbala u Srbiji. Ekipa MaxBet Sporta je na pripremama u Antaliji sa fudbalerima Partizana i jedno veoma poznato lice primetila je u obližnjem hotelu. U dresu mađarske Njiređhaze za nastavak sezone priprema se Nemanja Antonov.

Radi se o levom beku i jednom od nosilaca igre Paunovićeve zlatne generacije, ali i fudbaleru koji je nosio crno-beli dres u sezoni 2017/18. Prihvatio je Nemanja da za naš portal razgovara o raznim temama. Dotakli smo se od fudbala u Mađarskoj, preko njegovog Partizana, do Veljka Paunovića.

Kako je izgledao vaš put u mađarskom fudbalu?

– Već šest sezona sam u Mađarskoj. Bio sam tri godine u Ujpeštu, zatim MTK i sada Njiređhaza. To je ambiciozni privatni klub koji je pre dve godine ušao u prvu ligu. Imamo novi stadion koji prima oko 13.000 mesta i uvek bude pun. 

NAŠI IGRAČI SU TALENTOVANIJI OD MAĐARA

Kakva je razlika između mađarskog i srpskog fudbala?

– Najveća je razlika u uslovima i terenima. Siguran sam da su naši igrači talentovaniji. U Mađarskoj je već nekoliko godina 12 klubova u prvoj ligi, to je povećavalo konkurentnost, podiglo interesovanje i postalo je mnogo zanimljivije. Stadioni i publika na njima su jedini parametri koji odskaču u odnosu na našu ligu. Mislim da je za stepen veći tempo, ali nema dileme da su naši igrači talentovaniji.

Kakva polusezona je iza vas?

– Bila je mnogo turbulentna sezona, na početku smo doveli novih 19 igrača. Trenutno smo u zoni ispadanja, na tri ili četiri boda do sigurnog mesta. Glavni cilj za nastavak sezone je da se ostane u ligi.

Kako sada gledate na boravak u Partizanu?

– Posle sedam, osam godina od tog perioda, mogu da kažem da se sve brzo odigralo i nije završeno kako smo klub i ja očekivali. Voleo bih da sam ostao duže, ali se zbog spleta okolnosti to nije dogodilo, što ne znači da nekada neće. 

PARTIZANOVA DECA SU EKSTRATALENTOVANA

Da li pratite Partizan i kako vam deluje današnja generacija?

– Pratim stalno Partizan. Napravljen je dobar i verujem jedini ispravni potez. To Partizan treba da radi stalno, da se oslanja na svoju školu i talentima koji su u njoj. To treba da bude put, kao što su pokazali u prvom delu sezone. Oni nisu obična deca, nego ekstratalentovana deca koja imaju karakter, talenat, znanje i vole klub. 

Koliko je Partizan specifična sredina za mladog igrača u poređenju sa ostalim klubovima u kojima ste igrali?

– Partizan je veoma specifična sredina. Koliko god mi pokušavamo to da objasnimo strancima, oni to ne mogu da shvate. Koliko je teška, toliko je i lepša od svih drugih sredina. Imao sam drugačiji put jer sam imao mnogo iskusnijih igrača pored sebe. Sada ovi mladi igrači sami sebe guraju. Partizan je veoma zahtevna sredina, ali i veoma ozbiljan klub.

PARTIZAN UVEK KAO OPCIJA

Da li sanjate o povratku u Humsku?

– Naravno, to svaki Partizanovac ostavlja kao opciju. Ne znam koliko je realno u ovom trenutku ili za godinu, dve, ali ta opcija kod mene uvek postoji.

Prošlo je 10 godina od uspeha na Novom Zelandu. Kako gledate na to sa ove distance?

– Vreme je proletelo, nemam utisak da je prošlo 10 godina. Sećam se svih detalja i anegdota. To će da ostane zauvek ispisano u istoriji našeg fudbala i na to moramo da budemo ponosni. 

S kim ste od tadašnjih reprezentativaca ostali u kontaktu?

– Najviše sa Milanom Gajićem. On je moj Pančevac, redovno se čujemo i koliko nam prilike dozvoljavaju viđamo se. Bili smo zajedno i u OFK Beogradu, cimeri u reprezentaciji i s njim sam još i tada bio najbolji. 

PAUNOVIĆ JE BIO PEDAGOG, PRIJATELJ I MOTIVATOR

Kakav je utisak na vas ostavio Veljko Paunović?

– Ostavio je vrlo snažan utisak na mene. Nismo ga gledali kao trenera, nego mnogo više od toga. Bio je pedagog, prijatelj i motivator, on je jedan ceo paket. Trenerski posao nije samo da bude trener i taktičar, on je napravio dobru grupu i atmosferu i odlično nas je poznavao. Mi smo ovaj uspeh napravili na zajedništvu.

Po čemu se Paunović razlikuje od ostalih trenera sa kojima ste sarađivali?

– Vrlo je detaljan, posvećuje svemu pažnju. Posao je shvatio vrlo ozbiljno, daje sebe 200 odsto. Želi i grize za uspeh i to prenosi zarazno na ekipu. Igrači mu veruju i spremni su da urade sve za njega.

Da li postoji neki detalj, savet ili razgovor sa Paunovićem koji ste zapamtili?

– Pre svega motivacioni govori. Zatim to koliko je verovao u nas i koliko je tražio od nas da mi verujemo u sebe i budemo grupa u kojoj se niko ne izdvaja pored velikog broja odličnih igrača. Disali smo kao tim, imao je svakodnevne savete i molitve. Bio nam je kao drugi otac.

PAUNOVIĆ ĆE VRATITI KULT REPREZENTACIJE

Kako komentarišete njegov dolazak na mesto selektora A reprezentacije Srbije?

– To je bila odlična šok terapija i nešto šta nam je trebalo. On nije pobegao od ove teške situacije i siguran sam da ćemo s njim praviti dobre rezultate. Verujem da će to navijači prepoznati, da će se promeniti kult reprezentacije i da će igrači ginuti za dres, kao i da će cela Srbija da veruje u uspeh reprezentacije.

Da li maštate o debiju u A reprezentaciji?

– Ne znam koliko je realno, ali to mi je neostvarena želja. Taj poziv bi bio ostvarenje svih mojih snova – zaključio je Antonov.