Budimo u kontaktu
MaxBet

Blog

ČETVRT VEKA OD TITULE Blekburn – tim pun lidera

Engleski fudbal

Objavljeno

,

Foto:Tviter

Blekburn Roversi su čekali 81 godinu na titulu i ulazili su u poslednje kolo sa dva poena ispred Mančester junajteda u sezoni 1994/95. Roversi su otišli na Enfild i na kraju izgubili s 2:1, pa su se navijači okrenuli ka Apton Parku gde je Junajted gostovao Vest Hemu. Srećom po njih ta utakmica je završena nerešeno i uz jednu od najdramatičnijih završnica sezone proslava titule mogla je da počne.

Trijumf je kompletirao transformaciju kluba koju je vodio Džek Voker lokalni biznismen, zajedno sa Kenijem Dalglišem. Od kluba iz malog grada do šampiona Engleske.

Ovo je bila poslednja sezona kada su u Premijer ligi igrala 22 kluba, na početku sezone jedini menadžer koji nije iz Ujedinjenog Kraljevstva bio je Džo Kiner iz Irske, i Palas i Vimbldon su igrali na Selhurst Parku, a Asiks je bio sponsor četiri kluba.

Nije prošlo mnogo od kada sam pisao “Zašto Liverpul čeka titulu 30 godina?” i jedan od glavnih likova tj. razloga bio je Keni Dalgliš. Ovo jeste tekst o Blekburnu, ali glavni lik je isti i ovo maltene ispada kao da zapravo pišem o njegovoj karijeri iz delova.

Keni „Kralj“ Dalgliš je napustio Liverpul skrhan Hilsboro katastrofom 22. februara 1991, a preuzeo je Blekburn Rovers, koji tada igra u drugoj ligi u oktobru iste godine. Za četiri godine je bio šampion Engleske sa klubom koji nije bio u prvoj ligi od 1966. godine. Naravno, to nije moglo da se desi bez para koje je Voker obezbedio, ali Keni je bi ključan u dovođenju igrača, taktici i skautiranju protivnika.

Foto: Tviter

Tim Flauers, golman šampionskog tima rekao je da je u njegovom dovođenju u tim Roversa Keni zvao 10 ljudi raspitivajući se o njegovom karakteru i temperamentu pre potpisa. Flauers je pre neki dan dao izjavu:

–  Ponekad bi nam se priključio na treninzima i sa 44 godine često je bio najbolji igrač koga smo imali. Kad sam stigao u klub trenirali smo na Plesingtonu, koji je praktično bio teren za „Sunday League“ fudbal i često je bilo psećeg izmeta po terenu, a pored je bio krematorijum. Treninge smo često prekidali jer je vetar rušio čunjeve. Na moj prvi dan u klubu Keni je bio na ramenima asistenta menadžera, Reja Harforda, lepili su trakom prečke, a vetar je bio toliko jak da su cigle u golovima pridržavale mreže. Ponekad bismo samo igrali sa korner zastavicama kao stativama. Zatim bismo išli u Ivud na ručak gde bi jeli rebarca i kobasice. Svi igrači su to tako prihvatili, a zatim je Džek Voker kupio novi trening centar za funtu. To je bilo neko utočište za azilante koje je on pretvorio u trening centar gde je sve savršeno uklopljeno.

Potom je nastavio:

– Timski duh je bio sjajan, ako bi neko poleteo sa egom brzo bismo ga spustili u svlačionici. Uvek bismo spavali u Londonu pre utakmica i igrači bi upadali jedni drugima sa aparatima za gašenje požara u sobe. Za utakmicu Čeriti Šilda (sada Komjuniti Šild) svi smo dobili nova odela i košulje ali neko je na Kris Satonovom i mom isekao rukave. Ušli smo u bus za Vembli i niko nije rekao ni reč, potpuna tišina. Nikad nisam saznao ko je to uradio, ali Dejvid Beti i Džejson Vilkoks su mi se činili kao krivci.

I onda je došlo poslednje kolo.

– Poslednje kolo na Enfildu bila je jako čudna atmosfera. Bio sam pod kopom kada je Alan Širer postigao gol u prvom poluvremenu i Liverpulovi navijači su poludeli jer nisu želeli da Mančester junajted osvoji ligu. Kada su se utišali u drugom poluvremenu mislio sam da smo sve uprskali, a kada je Džejmi Rednap postigao pobednički gol pao sam na travu i bio sam ubeđen da smo izgubili titulu. Međutim, par sekudni posle toga navijači su dobili vesti iz Londona sa Apton Parka. Keni je bio toliko sujeveran da nije ni organizovao zabavu. Nismo želeli da izađemo u Mančester da slavim,o pa smo otišli u neki lokal po imenu „Bistro French“ u Prestonu. Rasklonili smo sve stolove i doveli bend koji je svirao pesme Badi Holija.

Slavilo se i u gradu.

– Džek Voker je organizovao paradu po Blekburnu sledeći dan. On je bio najprizemniji mogući predsednik, nikada ne biste rekli da je osvojio išta. Kada sam ga prvi put upoznao oslovio sam ga sa Mr Voker ali odmah je rekao da ga zovem Džek. Došao bi u svlačionicu pre i posle svakog meča, pobedili, remizirali ili izgubili i nikada nije bio lošeg raspoloženja.

Džejson Vilkoks je bio krilo i jedan od ključnih igrača te generacije, a sada je direktor akademije Mančester sitija. Ovako se on osvrnuo na tu sezonu:

– Taj tim Rovers bio je pun lidera. Bili smo agresivni sve vreme, naljutili bismo se kada bi neko napravio grešku. Na treningu bi se išlo svom snagom, nije bilo skrivanja. Ponekad bi bilo teže na treningu nego na utakmici, čak i na treninzima petkom. Pobednički mentalitet su svi mogli da vide.

Svedok istorije bio je s tribina.

– Moja povreda u aprilu bila je užasna. Sada je oporavak od takve povrede rutina, a tada je takva povreda prekidala karijere. Imao sam 23 godine, steznik preko kolena i štake i takav sam putovao na Enflid. Bio sam u busu i u svlačionici, ali utakmicu sam morao da gledam sa tribina. Premali je prostor bio između redova za moje oteklo koleno. Navijači su nas stalno obaveštavali kako se odvija rezultat na Apton Parku. Kada je odsviran poslednji zvižduk trebala mi je večnost da siđem na teren ali nisam želeo da propustim taj trenutak, bacio sam štake i uspeo. Sa Kenijem kao menadžerom sve je bilo nerealno, a tek proslava titule na njegovom Enfildu. Liverpulovi navijači su bili divni, a u meni su bila pomešana osećanja. Bio sam ljut, sažaljevao sam se, ali u isto vreme bio sam srećan i ponosan. Skoro nisam uzeo medalju jer sam mislio da je ne zaslužujem, ali su me Keni i Tim Šervud naterali da je uzmem.

Ne zaboravljaju se “diskretni heroji”:

– Tim je bio krucijalan za osvajanje titule, naročito posle povrede Dejvida Betija. On je bio opak momak, brutalno iskren, potcenjen kao igrač iako je bio kapiten te ekipe. Uvek je imao hrabrost na lopti u kriznim situacijama, išao je svom snagom u sve duele i ulazio u 16 čak i ispred napadača ponekad. On i Mark Etkins su bili fenomenalni centralni vezni, a to je još jedan igrač koga nikad ne pominju, a dao je neke ključne golove.

Koliko su dobru ekipu okupili tamo!?!

Na golu je bio pomenuti Tim Flauers, koji je u reprezentaciji bio drugi golman iza Simana. Odbranu su skoro sve utakmice odigrali Kolin Hendri, Hening Berg i Grejem Le So, a četvrti je najčešće bio Ijan Pirs. Prva trojica su sve reprezentativci, Berg je posle prešao u Mančester junajted,, a Le So u Čelsi. Vezni red su činili neizostavni Tim Šervud, zatim Stjuart Ripli, Mark Etkins i Džejson Vilkoks, a napad S&S tandem – Alan Širer i Kris Saton.

Širer je te sezone jedini odigrao sve mečeve i postigao čak 34 gola, pri tom je i asistirao 13 puta. Samo dva igrača u celoj ligi imali su više asistencija – Le Tisije (15) i Daren Anderton (14). Golova naravno niko nije imao više, a ispostaviće se neće imati ni naredne dve sezone.

Nesebični, genijalni, Kris Saton, upisao je 15 golova i 10 asistencija! Kako su se samo nadopunjavali njih dvojica. Pitam se koliko bi vredeli sada u vremenu kada ako imaš jednu dobru sezonu odmah vrediš 60 miliona?

I tekst o Liverpulu i ovaj tekst sam uradio više da bih približio mlađim čitaocima ko je Keni Dalgliš. On je zbog svog izleta iz penzije u menadžerske vode 2011/12 u svom Liverpulu jedino po čemu ga mlađi pamte, a Keni nikada i nikako ne sme da se gleda drugačije nego kao blago ovog kluba.

I ovog drugog kluba.

Duća

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.

U fokusu