(Od našeg izveštača iz Antalije)
Zaštitni znak Čukaričkog je forsiranje mladih igrača. Utakmicu sa Karabagom (0:1) završilo je čak devetorica fudbalera koji mogu da budu bonus u Superligi, ali klub sa Banovog brda ima još jednu posebnost. Jedini u Srbiji, a varovatno i mnogo šire, ima ekonoma sa A trenerskom licencom.
Nenad Pavlović ukupno je 15 godina u klubu, imao je ponudu i da se oproba kao trener, ali srce mu je zasad u Čukaričkom i čini se da opremu neće bar skorije da menja za neko mesto na klupi.
– Mogu da budem pomoćnik svakom treneru u svetu, a u Srbiji da budem prvi trener u svim klubovima osim u nekom superligaškom, jer je tu neophodna profi trenerska licenca – ističe Pavlović za MaxBet sport. – Nikad nisam radio kao trener, ne verujem da će nešto da se promeni u budućnosti.
MOGAO SAM U INOSTRANSTVO, ALI…
A licencu ima od 2018. godine.
– Ne bih da zvučim neskromno, ali imao sam i poziv da upišem i profi licencu. Za nju je neophodno i da se, iz mog ugla, izdvoji veliki novac. Imao sam ponudu da radim kao pomoćnik u veoma lepoj zemlji sa jednim našim trenerom, ali… Imali smo zdravstvene probleme u porodici, pa priča nije bila realna. Možda jednog dana počnem i taj posao, ali samo pod uslovom da predsedniku Draganu Obraddoviću obezbedim dobru zamenu.
Za Čukarički je igrao pet godina, a već deset je ekonom. Bio je član, odmah posle raspada SFRJ, mlađih nacionalnih sankcija u vreme sankcija.
– Imali smo po jednu-dve utakmice godišnje za reprezentacijim takvo je vreme bilo. Malo je ekonoma na svetu igralo fudbal na nekom vrhunskom nivou. Počeo sam u mlađim kategorijama OFK Beograda, bio u Čukaričkom pet godina, Kazahstanu, Rumuniji. Kao član Kajrata bio sam deo tima u dvomeču sa Crvenom zvezdom u Kupu UEFA 2002. godine (Kazahstanci su izgubili oba meča, 0:3, 0:2). Na žalost, nisam uradio nešto veće, ali dobro. Prihvatio sam poziv sa Banovog brda. Ne žalim za bilo čim. Volim svoj posao, ostao sam u fudbalu.
SVAKI MEČ TEŠKO PREŽIVLJAVAM
Utakmice gleda sa tehničke klupe i to izuzetno emotivno.
– To je normalno, jer je Čukarički moja druga kuća. A sa igračima sam svakog dana, znam koliko žele svaku pobedu. Zbog toga svaki meč teško preživljavam, jer me nose emocije.
Najzahtevniji deo sezone uvek su pripreme. Ove zime deo stvari kasnio je jedan dan, jer su neki drugi „pretovarili“ avion.
– Mi smo se uklopili u 23 kilograma po osobi, koliko je bilo dozvoljeno, ali šta da se radi. Problem je brzo rešen, meni je najvažnije da ekipa ima sve što je neophodno za najčešće dva treninga dnevno. Igrači su fenomelani, nikad ni najmanji problem nismo imali. Sve odrađuju maksimalno profesionalno, znaju da su u klubu koji je organizovan na vrhunskom nivou i niko ne sme da iskače iz koloseka. Mlađi slušaju starije igrače, koji su uvek za primer.
Na pripremama u Turskoj pomaže mu i koleginica Nataša Davidović.
– Zajedno smo na svakim preipemama. Odlično je naučila posao, pa ne brinem i ako dođe do situacije da ne budem mogao da budem s skipom. Ona će sigurno da odradi sve kako Čukarički zahteva.
Po nečemu se ne razlikuje od ostalih ekonoma. Možeš da mu tražiš sta god hoćeš, sve prihvata s osmehom. Samo nemoj deo opreme…
PROČITAJTE JOŠ:
EVROLIGA Bajern slavio u Istanbulu na radost „delija“ i „grobara“
EVROLIGA Bajern slavio u Istanbulu na radost „delija“ i „grobara“