Dok veći deo sveta euforično čeka početak Svetskog prvenstva i dok gledamo suze kod fudbalera Brazila kada saznjau da će biti deo najveće planetarne fudbalske smotre, Srbija mora na kantaru da meri koliko sve vole država, grb i reprezentacija. Veljko Paunović će poslednje probe za „A“ Ligu nacija u septembru da igra sa „B“ timom. Mada ovi momci koji su se odazvali ovaj „epitet“ ne zaslužuju. Zaslužuju jedno veliko – BRAVO!

Selektor Veljko Paunović je krajem marta posle prijateljskih mečeva sa Španijom i Saudijskom Arabijom za igrače imao samo jednu molbu. Odazovite se pozivu na leto:

– Molim igrače da se u junu svi pojave, evo ovde preko kapitena, kako bismo kompletirali posao. Jun nam je mnogo, mnogo bitan. Samo da ne bude tada „Hej, idem na more“ – rekao je tada Veljko Paunović.

Ipak, po svemu sudeći „pobedilo je more“ ili „umor“. Izgleda da su agencije dale dobre popuste. Lakše je bilo reći „ne“ reprezentaciji. Novi „šamar“ sprskom fudbalu. Novo razočaranje u isti. Pa se pitamo zašto narod Srbije fudbalsku reprezentaciju Srbije ne gleda istim očima kao košarkaše, vaterpoliste, rukometaše…

MOŽDA JE VREME ZA RESET

Tačnije, bolje je postaviti pitanje ima li Srbija luksuz da se zahvali „umornima“?! Da u neku ovo budućnost krene bez Dušana Vlahovića, Sergeja Milinković-Savića, Vanje Milinković-Savića, Aleksandra Mitrovića, Luke Jovića, Filipa Kostića i drugih…

Da nova reprezentacija Srbije bude stastavljena od ovih igrača koji su takođe usred odmora ipak rešili da brane boje Srbije kao što su: Filip Stanković, Veljko Ilić, Luka Lijeskić, Stahinja Pavlović, Strahinja Eraković, Ognjen Mimović, Kosta Nedeljković, Vukašin Đurđević, Veljko Milosavljević, Nikola Simić, Mirko Milikić, Stefan Bukinac, Adem Avdić, Aleksandar Stanković, Njegoš Petrović, Vasilije Kostov, Vanja Dragojević, Petar Stanić, Vladimir Lučić, Dejan Zukić, Andrija Živković, Andrija Maksimović, Veljko Birmančević, Lazar Ranđelović, Jovan Milošević, Nikola Štulić i Mihailo Ivanović. Momci koji su svojim „da“ pokazali da im je grb Srbije na prvom mestu.

Možda bi neko u FS Srbije mogao da razmisli o tome. O novom timu i da se naciji pošalje jasna poruka:

– Krećemo u reset. Imajte strpljenja. Rezultat u prve dve godine nije na prvom mestu. Napadamo plasman na Mundijal 2030. godine.

Teško će to da se dogodi. Proći će jun i sve će se zaboraviti. Do septembra. Tada ćemo videti ko će se odazvati. A, ovim momcima – SREĆNO!

BRAVO ZA „KLINCE“

Primer svima treba da budu najmlađi. Tu mislimo na Veljka Milosavljevića, Nikolu Simića, Adema Avdića, Vasilija Kostova i Andriju Maksimovića. Momke koji će sa Veljkom Paunovićem putovati u Portugaliju i Meksiko, a onda se sedam dana kasnije staviti na raspolaganje omladinskoj selekciji Srbije i kormilaru Gordanu Petriću.

Podsetimo, „orlići“ od 28. juna do 11. jula igraju na Evropskom prvenstvu u Velsu. Ono je ujedno kvalifikacija za Svetsko prvenstvo koje se u maju naredne godine igra u Azerbejdžanu i Uzbeikistanu.

Ako svi kažu „da“ i pozivu u omladinsku selekciju, onda je to to. Grupa momaka koja zaslužuje da dres Srbije natapa znojem. Da ih u septembru dočeka puna „Marakana“, bez pritiska da li će ili ne upisati prva tri boda u teškoj „A“ Ligi nacija.