Debakl od Italije smo preživeli, a da li ćemo ovaj nokaut od Finske?

Prošla su 24 sata od bolne eliminacije sa šampionata Starog kontinenta od Finaca, a navijači i košarkaški eksperti u Srbiji se i dalje pitaju kako je moguće da su „Orlovi“ ponovo stali u osmini finala Evrobasketa. Pre tri godine nas je na putu ka četvrtfinalu zaustavila Italija, a sada država u kojoj je najpopularniji sport hokej na ledu.

KVALIFIKACIJA ZA SP: Hrvatska – Crna Gora (ponedeljak, 20:45), a kvota naše kladionice na „keca“ je 1.21.

Treba biti realan i reći da je ovo težak debakl naše selekcije, srazmeran tome da Finci od Srbije izgube u hokeju na ledu. A znamo kolike su šanse za tako nešto. Elem, nije nam pomoglo na turniru ni to što smo, opet kao i 2022. godine u Berlinu, imali najboljeg košarkaša sveta Nikolu Jokića. Somborac jeste vukao ekipu, imao fenomenalnu statistiku, ali to nije bilo dovoljno da se eliminišu Markanen i raspucani „Suomi“. Istina, veliki peh zadesio je našu selekcija u grupnoj fazi jer je ostala bez kapitena Bogdana Bogdanovića, ali to ne sme da bude opravdanje za neuspeh. Ispostavilo se da je košarkaš Klipersa duša ovog tima i da je čak bitniji od Jokića.

POSLE PORAZA OD ITALIJE ZABLISTALI NA SP I OLIMPIJSKIM IGRAMA

Taj poraz od Italije na prošlom Evrobasketu smo uspeli nekako da preživimo. Ostao je na klupi selektor Svetislav Pešić, i sa manje-više identičnim sastavom krenuo u pripreme za Svetsko prvenstvo u Manili, na kojem smo zablistali. Činilo se da smo naučili mnogo iz te lekcije i da nam se porazi poput tog od  „Azura“ više ne mogu desiti. Bili su i tada na udaru javnosti i selektor Svetislav Pešić (mnogi su ga kritikovali što je precrtao Teodosića), koji je tek preuzeo reprezentaciju, kao i igrači, ali se ispostavilo da je bila prava odluka da se napravi kontinuitet jer su Kari i izabranici u Manili odigrali sjajno. Kao tim, po receptu „svi za jednog, jedan za svi!“

Niko u Srbiji nije pre tog takmičenja gajio neka prevelika očekivanja, posebno jer smo na Mundobasket otišli bez Jokića, ali su nas „Orlovi“ prijatno iznenadili. U polufinalu je pala favorizovana Kanada, ali u finalu protiv Nemačke je izmaklo zlato. Imali su i tu svoju šansu srpski košarkaši, ali donekle ih je poremetila i povreda Ognjena Dobrića, pa je zlatno odličje otišlo u tabor odličnih „Pancera“.

AMERIKANCI NISU MOGLI DA NAS SLOME BEZ POMOĆI SUDIJA

Ostaje žal što tada naši reprezentativci nisu došli do pehara, ali objektivno niko nije mogao ništa da zameri „Orlovima“. Zalaganje, igra, želja, sve je bilo na visokom nivou. Reklo bi se sve suprotno od onog u subotu. Već sledeće godine otišli smo na Olimpijske igre i u polufinalu protiv SAD verovatno odigrali najbolju utakmicu pod vođstvom Svetislava Pešića, bez obzira na to što smo na kraju poraženi. Američki „drim-tim“ je drhtao pred srpskom kaznenom ekspedicijom, toliko da su na kraju i sudije morale da ka finalu poguraju najmoćniji tim.

Nacija verovatno nikada nije bila toliko besna zbog odluka arbitara, ali odavno ni ponosnija na naše košarkaše. Zato se bronzana medalja, posle pobede nad Nemcima, slavila kao da je zlato. Sećamo se onih scena sa dodele, gde su naši košarkaši došli u pijanom stanju i ukrali šou zlatnim Amerikancima i srebrenim Francuzima. Ta bronza je zaista sijala zlatnim sjajem!

OTIŠLI U LETONIJU KAO PRVI FAVORITI ZA ZLATO

Od tog momenta misli košarkaške javnosti u Srbiji bile su usmerene isključivo prema Evrobasketu 2025. godine, s ciljem da se konačno pokori Stari kontinent. Odmah je bilo jasno da će ponovo igrati Nikola Jokić, a pošto je Pešić pred odlazak u Letoniju mogao da računa na sve igrače, postalo je jasno da je imperativ osvajanje zlata. Bukvalno je delovalo da nemamo pravu konkurenciju na tom putu, osim Nemačke koju smo, kao što rekosmo, nadigrali lani u borbi za treće mesto na Olimpijskim igrama. A onda su se pojavili Finci i očitali nam lekciju, izudarali nas više nego Italijani, odnosno naneli još teži i bolniji poraz.

I ne, ne radi se tu „samo“ o eliminaciji sa ovog turnira, već se postavlja pitanje šta i kako dalje. Ovo je vrlo moguće bila poslednja šansa ove generacije da se okiti zlatnom medaljom, jer je naredno veliko takmičenje tek za dve godine. Većina ovih momaka tada će biti u poznim igračkim godinama i teško je predvideti ko će biti na raspolaganju nekom novom selektoru. Iako je Pešić rekao da ne namerava da podnese ostavku, jasno je i pticama na grani da će „Orlovi“ u naredni ciklus krenuti s novim čovekom na klupi. Prema saznanjima našeg portala, to će biti Aleksandar Saša Obradović.

Međutim, veliko je pitanje da li ćemo uspeti da se oporavimo od ovog udarca. Težeg i bolnijeg nego od onog iz Berlina, kada nas je Italija prevremeno poslala kući. Možda može da se napravi neka paralela sa tom utakmicom, ali ono što je drugačije jeste da smo doživeli slom ideala. „Orlovi“ su prizemljeni onda kada je trebalo da lete najviše, a vreme je ono što nikako ne radi za većinu ovih momaka.

KO ĆE OD OVIH KOŠARKAŠA IGRATI NA SP ZA DVE GODINE?

Sledeće veliko takmičenje je tek za dve godine – Svetsko prvenstvo u Kataru, a pitanje je ko će tada da predstavlja našu selekciju. Stefanu Jović je ovo bio poslednji ples u dresu najdražih boja, kapiten Bogdan Bogdanović je ove godine napunio 33 i ostaje da se vidi na kom nivou će da bude kada imao punih 35. Vasilije Micić, Nikola Milutinov, Ognjen Dobrić i Aleksa Avramović sada imaju 31 godinu, a teško je da se očekuje da će 2027. da budu u boljoj formi. Nikola Jokić će tada imati 32, a ne bi bilo iznenađenje da centar iz Somobra ne bude želeo da posle svega igra za Srbiju.

TERET PADA NA GUDURIĆA, PETRUŠEVA, JOVIĆA, TOPIĆA…

Imao je i on veliki motiv da se okiti zlatom, ali posle ovog sloma, teško je reći da li će momak iz Sombora i naša reprezentacija uspeti da se opet podigne kao što je bilo pre tri godine. Teret će na prvenstvu u Kataru verovatno da padne na momke kao što su Marko Gudurić, Nikola Jović, Tristan Vukčević, Filip Petrušev, Nikola Topić, a videćemo da li imaju potencijal za velika dela. Za sada se čini da je situacija vrlo teška, ali što bi rekao Njegoš: „U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci“.