EKSKLUZIVNI INTERVJU za MaxBet Sport – Dejan Stanković: I dalje sam Zvezdin navijač, debitant i kapiten, samo ne želim da mi promaknu detalji kao u prvom mandatu

Nije legenda samo srpskog fudbala, Dejan Stanković je legenda svetskog fudbala. Čovek koji je kao fudbaler osvojio sve, titulu prvaka Jugoslavije sa Crvenom zvezdom, šest Skudeta sa Lacijom i Interom, sa „neroazurima“ je pokorio Evropu i svet. Tu je i veliki broj trofeja u nacionalnim kupovima, superkupovima i ugašenom UEFA Kupu kupova. Trenerskim poslom samostalno se bavi nepunih sedam godina i već ima četiri velika trofeja, tri šampionske titule sa Crvenom zvezdom i jednu u Mađarskoj sa Ferencvarošem.

Posle tri godine provedene u Mađarskoj i Rusiji, Dejan Stanković se vratio u Srbiju, u svoju Crvenu zvezdu, sa jednim ciljem – da ponovo osvaja trofeje i da najzad učini ono što mu nije pošlo za rukom u prvom mandatu, da najtrofejniji srpski klub kroz kvalifikacije dovede do Lige šampiona. Dejan Stanković je u intervjuu za MaxBet Sport, ekskluzivnog partnera Crvene zvezde, govorio o aktuelnim temama vezanim za šampiona Srbije i o svom povratku na naš najveći stadion.

Posle tri godine u inostranstvu vratili ste se u Srbiju i Crvenu zvezdu, šta se za tih više od 1.000 dana promenilo u klubu i kod Vas?

– Nije mnogo prošlo, ali je dovoljno prošlo. Zvezda je mnogo porasla, postavila je visoke ciljeve, podigla je lestvicu. Opet je sa Vladom (Vladanom Milojevićem prim. aut.) uradila fenomenalne stvari. Drago mi je što sam opet došao posle njega, to je za mene motiv i čast, jer je Vlada veliki čovek i veliki zvezdaš. Zvezda mu zaista duguje mnogo. Drugo što sam zatekao, zatekao sam Miću (Mirka Ivanića) i Saleta (Aleksandra Kataija). Nije lepo da se kaže, ali oni su meni više od igrača. To prvo iskustvo kao trener Zvezde, tako velikog kluba. Nestvaran san, a onda naiđeš na njih dvojicu. Koliko sam ja pomogao njima u tom trenutku, tako su i oni meni uzajamno pomagali. Da napredujem kao trener i ostvarim neke rezultate sa Zvezdom, tako su i oni sigurno podigli svoju formu. Evo Sale je stigao Duleta Savića, na šest golova smo od Dragana Džajića. Tu smo i dalje, njih sam zatekao. Strukturno sam video mnogo lepih i novih stvari na „Marakani“. Meni je najbitnije ono što sam fizički našao, momke iz stafa koje sam doveo. Tako da, nisam pao s Marsa, ne verujem da bih ikad u Zvezdi pao s Marsa. Taj poziv kada dobiješ, ti praviš planove da se Bog smeje, a onda dobiješ poziv, pakuješ se i ne razmišljaš. Tako sam ja video svoj drugi povratak – počeo je priču za MaxBet Sport, Dejan Stanković.

SUPRUGA ANITA IMA VELIKE ZASLUGE ZA POVRATAK U ZVEZDU

Pored uprave Crvene zvezde, još jednoj osobi dugujete zahvalnost za povratak u voljeni klub, to je supruga Anita?

– Tačno. Ne bih bio ovde da nije bilo njene podrške. Imamo bebu od godinu dana, sad čekamo bebu u sedmom mesecu. Ali, Zvezda zove. Moramo da vidimo red veličina, koliko je to važno imati podršku sa te strane. Dolazak u Moskvu nije bio jednostavan za organizovati, sa malom bebom, porođaj ovde, pa dva meseca Beograd, pa dva meseca Moskva, pa dva meseca Ljubljana, pa Moskva i sada selidba u Beograd. To je sve u godinu dana i sada je trudna. Tako da velike zasluge za podršku dugujem supruzi, bez toga ne bi bilo moguće – objasnio je Dejan Stanković.

Na konferenciji za novinare kada ste došli u decembru ste rekli da ovoga puta ne dolazite navijački sa šalom oko vrata, a potom ste na konferenciji protiv Malmea istakli da samo igrači u vama mogu da probude onog starog Dekija. Zašto ste odlučili da ovoga puta ne dođete kao navijač i kada možemo da očekujemo onaj trk iz Brage ka navijačima, tačnije kako ste sami rekli starog Dejana Stankovića?

– Taj prvi posao, tu se troši mnogo energije, dete Zvezde, navijač Zvezde, kapiten Zvezde… Onda sedneš na klupu pa još imaš i svoj „staf“, igrače i ciljeve… To te potroši. Ne želim da se to desi kao prvi put, ali su moje emocije stopostotno čiste, samo se drugačije kanališu. Želim da budem fokusiran na detalje, koji su mi u prvom mandatu promakli. Niko ne može da oseti ono što sam osetio kad sam izašao protiv Selte, to ne može da se prepriča, to mora da se doživi. Isto tako i u Malmeu, kao dete sreće. I dalje sam i navijač i kapiten i debitant i Zvezdino dete, to ću uvek biti, samo drugačije kanališem – emotivno je odgovorio legendarni Deki.

Da morate sa koje tri reči biste opisali Crvenu zvezdu i „Marakanu“?

– Veliko, najveće, neponovljivo!

Iz prvog mandata na „Marakani“ tu su i dalje Mirko Ivanić i Aleksandar Katai. Vidite li neke promene kod njih?

– Ljudski se nisu promenili. To su i dalje dva divna momka koje sam tada upoznao, dva čoveka sada. Vidim ih dosta iskusnije, mirnije, staloženije. Sa Mićom (Ivanićem) smo imali taj peh, tu povredu, imao sam ga na par treninga. Saško (Katai) ima energiju kao da ima 18 godina. To je milina za saradnju, to je za mene lider. Takve lidere volim, koji treningom i primerom pokazuju svima, a imamo dosta mladih u svlačionici. Mogu da kažem da su oni moja produžena ruka na terenu i u svlačionici. Tu su za atmosferu, za primer, za liderstvo. Pravi primer.

ŠTO JE MARKO URADIO ZA ALEKSANDRA NE MOGU DA ZABORAVIM

U intervjuu za MaxBet Sport je napadač Marko Arnautović vas opisao kao velikog brata. Kakva je sada vaša saradnja kada ste vi trener, a on igrač, koji su njegovi najveći kvaliteti?

– Kako da pričam o Maretu kada ga znam baš dugo, praktično od kad je bio mali… Imao je 19-20 godina, taj Inter i to osvajanje i istorijska godina. Bio je deo tima, nastavili smo da se čujemo i družimo. Posle toga znate kako su se putevi ukrstili, bio je i sa Sinišom. Posle je bio sa mojim Aleksandrom u Interu, prihvatio ga je kao mlađeg brata i zaštitio ga, što se kaže „pomazio ga tamo“. To ne može da se zaboravi. Moj odnos sa Markom nije isti kao sa Mićom i Saletom, ali je i Marko drugačiji od njih dvojice. Mi se znamo mnogo godina i privatno i družili smo se. To što je uradio za Aleksandra ja to ne mogu da zaboravim, to ide van nekih granica. Imamo odličnu saradnju i komunikaciju, sa Markom treba da se priča, da mu se govori istina, treba da mu se priđe direktno, onako kako smo obojica navikli i u saradnji sa Sinišom (Mihajlovićem). Videli smo dosta promene, Malme i Selta su nešto što ja želim, ali on može mnogo bolje. Ja ga uvek nerviram da bi mi on dao više, ali moram da vodim računa i o njegovom zdravlju i godinama, da selektiram kroz utakmice. Momak je dao sebe kroz svoju karijeru, a ja želim da ga imam na maksimumu, kako u glavi, tako i fizički. Naš odnos je fenomenalan – kazao je Dejan Stanković.

Naira Tiknizjana ste upoznali u Premijer ligi Rusije, zaključali ste njegov potencijalni transfer iz Crvene zvezde, koliko je on važan šraf za igru tima i vaš sistem?

– Igrao je protiv mene u Rusiji. Reći ću istinu, da se ne ljute ovi iz Moskve. Tražili smo levog beka. Kada je Zvezda dovela Tikija (Tiknizjana) rekao sam: „Ispred nosa nam ode levi bek“. Insistirao sam na njegovom ostanku jer sam gledao utakmice i znam ga iz Rusije. On uvek može bolje, treba samo da ostane u fokusu i ne pravi velike oscilacije. Kvalitet i njegova ponavljanja, njegov fizički „performans“ je daleko najbolji ovde kod nas. Momak radi u visokom intenzitetu celu utakmicu. Neko pravi razliku driblingom, potezom, a neko ponavljanjima. Samo da suzimo taj prostor između lošeg i dobrog, da napravimo neki standard, da napravimo da loše i dobro ne bude ogromna razlika – otkrio je Dejan Stanković i nastavio sa tim da mu Jermen otvara još taktičkih opcija:

– Formacije su samo brojevi za početak, posle toga ti praviš promene na terenu. Kao što je to drugo poluvreme protiv Novog Pazara, da ne pričam sada o svemu tome. Njemu cela strana nije problem uopšte, to što vi pričate uopšte nije strano, ni meni ni mom stafu. On to može. E sad, da li ćemo sa tri klasična štopera, pa on da bude peti, ili ćemo četiri u odbrani pa njega da odvajamo, to zavisi od utakmice. Daje nam mogućnost da možemo da odaberemo po potrebi. Videli ste i protiv Selte, stane kao lažno krilo, lažni „ful-bek“ i tu smo nekako uspeli da njihovu formaciju uštopujemo. To isto može da bude slučaj u nekim bitnim utakmicama u budućnosti.

STANOJEVIĆ I DAN DANAS KAŽE – „DEKI JE LUD“

U srpski fudbal ste Vi implementirali prvi tu promenu sistema i formacije u toku utakmice, to je ono što rade najveći klubovi Evrope?

– Meni je Zvezda bila prvi klub, ali sam dosta fudbala gledao i imao dosta trenera. To je nešto što je moje, kako ja vidim fudbal. To su mi samo brojevi, posle na terenu ti pakuješ i stavljaš kako misliš da treba. To su te neke ludosti, nekad ispadnu dobro, nekad ne. Kao protiv Novog Pazara, vidiš da tu nešto štuca, tu smo mi, ali nismo tu. Drugo poluvreme promeniš formaciju, oni nisu spremni na to, onda tri gola za 15 minuta i završiš utakmicu. To uvek kažem, ako neko sazna odgovore, ti promeniš pitanje. Mi smo mnogo puta ovde iznenadili rombom. Kluž na primer, dok su se oni skupili već je bilo 4:0. Uzeli smo ovde Kup Partizanu zadnjih 20 minuta na romb, 2:1. To i dan danas Sale Stanojević kaže: „Deki je lud. Gde mu padne napamet usred utakmice romb. Ali, treba i igrači da ti veruju, da radiš da probaš i da im objasniš zašto to koristiš. Te hibridne varijente u toku utakmice ili u toku nedelje da promeniš, a da oni znaju šta treba da rade. Treba da potrudiš da momci veruju, a ne samo da ih baciš na teren i kažeš: „E igrajte sad ovu formaciju“. Ne – objasnio je Stanković za MaxBet Sport.

Kroz karijeru ste radili sa najvećim svetskim trenerima među kojima je svakako najveće ime Žoze Murinjo. Da li ste ga možda pozvali pred neku važnu utakmicu za savet, njega ili bilo kog drugog vašeg trenera iz igračkih dana?

– Jednom sam to uradio sa Sinišom. Bilo je to pred derbi kada nam je Partizan bežao pet bodova razlike, baš taj koji je bio odlučujući. Kažem mu: „Ćale, to je to. Dobijamo ili je kraj“ i on mi kaže: „Ma izađi sa njima na večeru“. I mi smo otišli na večeru svi zajedno. Išli smo uvek dva dana pred derbi u karantin, to je bilo prvo veče. Trenerka i u autobus, otišli na večeru, smejali se, sedeli, pričali. Sutra spremili utakmicu, odigrali. Rekao mi je: „Nemoj ništa da ih stežeš. Pusti ih, sve će oni odraditi što si im rekao sigurno, izvedi ih samo na večeru“. Ja sam to uradio, otišli smo svi zajedno i eto završi se 2:0, koji je zaista bio dominantan. Bez da išta sklonim Partizanu, jer ta godina je izvukla dosta iz nas, dosta sam napredovao i kao trener te godine. Pod pritiskom, bez prava na kiks, sjajan Partizan sa odličnim Saletom Stanojevićem. I tu se dosta naučilo – otvorio je srce Dejan Stanković, videla se i suza u oku.

Sada kada ste došli Partizan je ponovo imao prednost na tabeli od jednog boda, to ste u međuvremenu nadoknadili i prvi ste na tabeli, da li možete ovu sezonu da uporedite sa tom kada ste imali pet poena minusa?

– Sve je drugačije, ne gledam to tako. Kad sam došao prvi put imao sam „+11“, ali sam gledao kao da sam na „nuli“. Nisam želeo da skrcam te bodove. Mi smo završili sa „+2“ od toga kad sam došao. Igračima je malo bilo čudno zašto vrištim, ali za mene je to bilo kretanje ispočetka i nisam želeo da izgubim niti jedan bod.

U prvom mandatu na „Marakani“ kao komandanta odbrane ste imali Aleksandra Dragovića, možete li Miloša Veljkovića da uporedite sa Dragom?

– Pre Draga sam imao Milunovića, Degeneka, Pankova, malog Čupu. Posle toga dolazi Drago. Ne mogu da pričam kao igrač-trener, to je momak za 11, jedan ratnik u duši, okoreli zvezdaš (Aleksandar Dragović prim.aut.). Svaka mu čast. Dao je celog sebe Crvenoj zvezdi i drago mi je što je osvojio dosta sa Zvezdom i tako ispunio dečačke snove. Veljkovića moram još da upoznam, znam njegove fudbalske kvalitete, upoznajemo se polako svi kao ljudi. Dokle mogu da dođem sa njim, šta se može kad bude stani-pani. Ne samo za njega, nego za sve. Gde je tih 120 odsto, kako to mogu da izvučem. To sam video od Žozea Murinja, ja sam mislio da sam dao sve, a onda dođe Žoze, pa vidiš da nisi dao, da ima još. Rekao sam: „Alal ti vera“. Ja nisam znao da to još imam u 30. godini, da mogu još tih 20 odsto da dam. Želim da vidim dokle mogu da guram igrače, dokle mogu da ih iritiram, motivišem. Šta im je taster, koje dugme je za tih 120 odsto kada dođe momenat – rekao je Stanković.

Ono što je navijače najviše oduševilo od vašeg povratka na „Marakanu“ jeste igra Crvene zvezde, taj jak intenzitet koji gurate tokom svih 90 minuta. Može li Crvena zvezda u tom ritmu da izdrži do kraja maja?

– Sigurno da je teško da u takvom ritmu igraš stalno. Zato moraš stalno u takvom ritmu da treniraš. Imamo iskustva po tom pitanju i iz Zvezde, pa preko Mađarske i Rusije. Može odličan deo sezone da se odigra u visokom intenzitetu, odlično je što ima zimska pauza. Radiš duple pripreme i to je sjajno, toga u Italiji nema. Dakle, imaš tu pauzu gde možeš da sipaš to sveže gorivo. „OK“, imali smo kratke pripreme, to dobro izgleda za sada, ima umornih igrača. To je promena, ja hoću drugačije da izađem, da budemo visoko i da budemo tu. Naravno da će biti utakmica gde ćeš morati da kalkulišeš i da se braniš, gde će te protivnik naterati na tako nešto. Ali, moj moto je da nije bitno protiv koga igraš, već za koga igraš. Tako da ćemo mi gledati da protiv svih imamo isti odnos. Nećemo da guramo glavom kroz zid, ali ćemo gledati da to uvek budemo mi.

UPRAVA URADILA ODLIČAN POSAO, HTELI SMO JOŠ NEŠTO EKSTRA

Crvena zvezda je završila prelazni rok, došli su Džej Enem, Daglas Ovusu i Strahinja Eraković, da li ste zadovoljni odrađenim poslom?

– Klub, kad kažem klub, mislim na Zvezdana Terzića, na Tozu (Svetozara Mijailovića), Mitu (Mitra Mrkelu), Mareta (Marka Marina)… Oni su stvarno uigrani i to što su rekli to su i uradili. To su mi rekli i pre nego što sam došao. Probali smo da uradimo nešto ekstra, ali ovo što smo uradili, rekao sam da sam prezadovoljan – istakao je Dejan Stanković.

Strahinja Eraković je „vaše dete“, Vi ste ga lansirali u nebo?

– On se sam lansirao u nebo, ja sam samo tu neko ko je verovao u njega. Našao sam se u momentima kad je teško, pusti to kad je lepo. Ja se zezam sa njim: „Mogli su da nas sa’rane na nogama obojicu. Na metar zemlje, ne bi im trebalo više“. Sa Čupom sam se isto čuo u Rusiji, znao sam da ćemo jednog dana opet raditi. On ostaje jedno dete u čijem sam razvoju imao neki udeo. Verovao sam u njega i stao iza njega, to je jedina moja zasluga.

Kada smo kod Rusije, Milan Gajić je u jednom intervjuu rekao da se često znali da srpske fudbalere okupite u Moskvi i odvete ih na ručak ili večeru?

– Čupa je bio daleko. Sa Gajsonom (Milan Gajić) i Zdjelarom, to se sretneš i sedneš. Znaš, naši smo. Gaja je isto momak koji je sa mnom te dve i po godine bio sve vreme i odigrao je neke odlične utakmice. I povređen i uvređen, kako god. To je bio neki momenat kad smo igrali sa 12-13 igrača. Nisu znali više ni da li su umorni, da li im se spava, ali sam rekao: „ili-ili“.

Rekli ste da ste u prelaznom roku imali „ekstra“ planove – da li je to bio Markinjos?

– Nije samo Marki. Ima tu dosta imena koja se pominju, samo da bismo bili jači. Među njima se pominjao i Markinjos, to sam rekao i na konferenciji. Čujem se sa svima, ostaneš u kontaktu sa bivšim igračima, ne da bih ih zvao da igraju tu, nego da pitam kako su – objasnio je jedan od najboljih srpskih fudbalera svih vremena.

LIL-PARTIZAN-LIL

Sledi dvomeč sa Lilom u šesnaestini finala Lige Evrope?

– Rekao sam na konferenciji da je Vlada (Milojević) doneo Zvezdi evropsko proleće. Da sam ja imao dve servirane utakmice, da bih se spremio za ono što dolazi. To je Lil-Partizan-Lil. To je ta nedelja i to ne bih odvajao. Treba biti pametan, to su tri bitne utakmice u sedam dana. „Roster“, igrači, umor, put, pritisak… To sve treba da se uklopi u sklop igrača, ko to može da iznese. Nego može da iznese lagano Lil ili lagano Partizan ili obrnuto. Sklapamo mozaik, razmišljamo o tome, kako će izgledati ta nedelja, kako će izgledati tim u prvoj, drugoj i trećoj utakmici. To su, za sada, utakmice sezone. Ovog dela bar.

Koliko će vam za pripremu utakmice sa „dogama“ značiti utakmica odigrana u novembru u okviru ligaške faze Lige Evrope?

– Naravno da će značiti ta prva utakmica sa Lilom. Značiće mi, iako Lil tu utakmicu nije imao nekih 4-5 igrača koji sada igraju. Bez da bih ja nešto oduzeo, tri boda ili ne. To ne menja njihov stil, njihov način je njihov način, njihova kriza je njihova kriza. Ali, Evropa je Evropa. Kriza može da bude u domaćem prvenstvu, a u Evropi gaziš, pričam u globalu. Kako? Ne možeš da objasniš. Ne bih se opuštao, Lil je ozbiljna ekipa. Fizički je možda jača od Selte, ne znam za brzinu, imaju i brzinu, ali fizički su sigurno jači. Sad ćemo da vidimo u kakvoj su kondiciji i u kakvoj smo mi.

Između dva duela sa Lilom dolazi „večiti derbi“ sa Partizanom, očekujete li pun stadion?

– Ja bih voleo da bude pun stadion, sigurno da kvalitet i važnost utakmice je to što intrigira navijača. Mislim da je sada dobra situacija za navijače oba kluba, da se stadion napuni, da bude fer-plej, koliko je moguće i da se odigra jedan kvalitetan derbi. Treba biti pametan i koncentrisan na detalje oko te tri utakmice u tih nedelju dana. Moram da iskoristim do maksimuma taj roster koji imam, a da sve bude kako treba. Te tri utakmice su dobar diplomski. Ne verujem da će 11 igrača moći da iznesu tri utakmice. Sigurno će se i umoriti i isprazniti. Biće tu rotacija sigurno.

KAO DA MI JE NEKO STAO NA GRUDI – SUZE SU MI KRENULE SAME

Sa Crvenom zvezdom ste osvojili tri titule prvaka Srbije, dva Kupa Srbije, igrali ste proleće u Ligi Evrope. Da li je plasman u Ligu šampiona nedosanjani san i da li bi vas plasman u „elitu“ kompletirao kao trenera?

– Ne znam da li će me kompletirati kao trenera u globalu, ali sa Crvenom zvezdom da. Tu je ostao veliki žal, svašta se tu dešavalo. Bila je korona, pa jedna utakmica ispadneš na penale, pa druga utakmica ne znam ni ja, Šerif… Ljudi posle dobiju Real na „Bernabeu“. Misliš Moldavija, a ono nema veze sa Moldavijom. To je legija stranaca u tom momentu, leteli su po terenu. Nismo ni mi bili loši, ali falilo je. Ta utakmica protiv Makabija, prvo poluvreme jedno od najboljih koje sam sa tim momcima odigrao. Bez bojazni, hrabro, tačno sam video kako će da ide. Mislim da su neke odluke koje smo doneli u poslednjim sekundama prvog poluvremena promenile tok utakmice. Taj primljen gol na kraju prvog poluvremena – rekao je Dejan Stanković, a onda opisao kako se osećao posle autogola Milana Pavkova u poslednjim sekundama utakmice protiv Makabija iz Haife:

– Kao da ti je neko skočio na grudi. Kao da je neki vojnik specijalac u punoj ratnoj opremi skočio na grudi. Suze same kreću, znaš da si puko tu. Nisam ja nigde pobegao, niko me nije oterao. Jednostavno, kraj. To ne može da se opiše. Dajemo autogol, na onaj prvi, dobijam drugi slično. Da kažeš da su nas pregazili pa pružiš ruku i ideš dalje. Oni su u prvom poluvremenu dobili jednu ozbiljnu lekciju od mojih momaka. Bilo je tu i momaka koji pričaju naš jezik, a igrali su za njih: „Daj samo da izađemo da ne bude pet“. Tako je bilo, tako sam se ja osećao. Ali, fudbal je čudo. To je škola.

Dugo ste u timu sa vašim stručnim štabom, možete li koju reč o njima?

– To su braća i to je slepo poverenje. Godinama smo, Vinćenco Saso, Federiko Panonćini i Pjerluiđi Brivio trener golmana. Panonćini je „fitnes kouč“ i moje oči i uši, Vinćenco Saso, meč „analist“. Zajedno sa Nenadom Sakićem, to je moj kum. To je nešto više od „stafa“, ja sam srećan što ih imam. Od Sampdorije je bio i Andrea Fardone, mlad momak koji je vojnik isto. To je neprobojan zid, svi su ultra profesionalci, imamo poverenje, znamo šta hoćemo. Znam koliko mogu, a mogu mnogo. Bez njih ne idem nigde. Naravno, ima tu i sukoba mišljenja, ali nikad razilaženja u mišljenju. To ko ima takav staf, mislim da je to bogat trener.

NE BIH SINOVE DOVEO U ZVEZDU

Sin Aleksandar blista u dresu Briža, jedan je od igrača sa najboljom formom u Evropi. Takođe, na golu Venecije blista i sin Filip. Da li biste voleli da ih imate u Crvenoj zvezdi?

– Ne. Nikako. Iako je to želja nas trojica, ne bih voleo nikada da ih treniram. Ne zato što oni nisu dovoljno dobri, nego ne znam. Pogotovo ne ovde u Srbiji. Ako oni već budu u Interu, pa da ja dođem onda je to „ok“. Ali da ih ja dovodim u Inter, to sigurno neću. To jedino tako može da bude – objasnio je Dejan Stanković.

Posle tri godine ste se vratili u srpski fudbal, čini li vam se da je Superliga Srbije napredovala po pitanju kvaliteta timova?

– Čukarički je hrabro izašao. Meni to prija, kada ekipa dođe i napadne, kad hoće da te stavi u problem. Meni je bolje tako, nego igrati protiv „bunkera“. Tu je već, ako ne otvoriš utakmicu na vreme, vreme radi za njih, već je nervoza, nestrpljenje… Sviđa mi se kad je neko agresivniji, to sam video Čuku. Znao sam kako igra Novi Pazar, tvrdo i čvrsto. Gaćinović je uvek bio organizovan do bola, top. Tako mu je izgledala ekipa, okej kada primiš dva brza gola u drugom poluvremenu možda ti malo padne koncentracija i motiv. Ali, prvo poluvreme su izgledali dobro. Idemo dalje, Pančevo sa Kokovićem igra dobar fudbal, moderan. To je nešto što ja volim, videćemo kako će to da bude. Ne idem predaleko, gledam ono što je bliže. I Radnik me je isto iznenadio, drugačije je Radnik igrao pre četiri godine. Sad je to totalno nešto novo, nešto moderno. Ima iznenađenja za mene ovde sigurno.

Partizan je najveći rival, ali Vojvodina je ostala dužna Zvezdi ove sezone?

– Nema Zvezda potrebe da se revanšira, treba da gleda samo sebe. Nema kome i za šta da se revanšira, samo da ispoštuje sebe. Čuo sam se sa Tanjgom, stalno se čujemo, ali smo se čuli i posle 3:2 za Vojvodinu. Ono je bila utakmica gde si kontrolisao sve i samo se desio „blek-aut“. Preneo mi je utiske. Igraju čvrst, dobar, organizovan fudbal sa njim. Mislim da je doneo dosta toga dobrog, ne samo Vojvodini, već i za naš fudbal u globalu. Imao je dosta iskustva sa Sinišom, sigurno da ima svoje ideje, ali je nešto i od Siniše sigurno pokupio.

Kada biste mogli da izaberete po jednog igrača iz Crvene zvezde, Intera i reprezentacije Srbije sa kojima ste igrali zajedno koga biste danas voleli kao trener da imate na „Marakani“?

– Teško pitanje. Sigurno bih stavio Nemanju Vidića pozadi, napred bih uzeo Adrijana. Onog Adrijana u onih godinu dana fudbala. Iz Zvezde neka to bude Perica Ognjenović, u prvih šest meseci kod Ljupka Petrovića – strašan izbor je naveo Dejan Stanković.

Možete li za kraj da izdvojite najveći sportski uspeh i neuspeh?

– Imao sam sreće da sam ta finala dosta dobijao. Imam neki Superkup koji je promašen, finala Kupa smo uglavnom dobijao, a te Superkupove polovično. Da smo i njih sve uzeli ne bi bilo zanimljivo. Kao fudbaler sam uzeo sam šest Skudeta i bio sam u trci za još tri do zadnjeg kola. To je za 16 godina baš dobro. Kao trener, to je samo ulazak u Ligu šampiona sa Zvezdom. Drugo bih sve prihvatio, sve je to fudbal. Samo ta Liga šampiona – zaključio je Dejan Stanković.

Intervju pripremili: Darko Noveski i Mateja Petković