Slavila je Crvena zvezda u neizvesnoj utakmici protiv Žalgirisa (88:79) i tako Litvancima nanela prvi poraz u ovoj sezoni Evrolige, ali je svakom navijaču crveno-belih i više nego jasno da ovakvi mečevi lako mogu da prevangu i na drugu stranu. Ovog puta se klatno pomerilo na crveno, a uz faktor sreće koji je uvek neophodan, posebno u dramatičnom finišu, na pobedu Crvene zvezde su uticali i takozvani „iks faktori“.

KO JE NAJVIŠE ZASLUŽAN ZA POBEDU?

Neki će reći da je to Džordan Nvora, koji je maestralnom partijom u ključnim momentima povukao crveno-bele ka trijumfu – pogađao je sa poludistance, išao na prodor, pogodio i vrlo važnu trojku, lupao rampe u defanzivi za indeks korisnosti 34! –  drugi će pričati o neverovatnoj energiji i dominaciji Čime Monekea, posebno u prvom poluvremenu, treći će dodati da je vrlo važnu ulogu odigrao i Donatas Motiejunas – 13 poena, indeks korisnosti 19 – od koga je realno malo ko očekivao takvo izdanje, ako se ima u vidu da pola godine nije imao takmičarsku utakmicu, a da jedan period nije ni trenirao.

Četvrti će zasluge da pripisuju Dejanu Davidovcu, koji je za nešto više od 15 minuta na parketu postigao vrlo važne poene u finišu prvog poluvremena i prelomnim momentima pred sam kraj meča – indeks korisnosti 8 – ali je nepobitna činjenica da je publika napravila neverovatnu atmosferu i nosila ekipu koja je posle uvodna dva kola Evrolige, kojoj je kompanija MaxBet premijum partner, bila potpuno ubijena u pojam.

Uvertiru za nokaut Žalgirisa, koji je u Beograd stigao sa oreolom nepobedivosti posle prve tri runde, košarkaši Crvene zvezde napravili su u Istanbulu, gde su tukli Fenerbahče, aktuelnog šampiona Evrope, predvođeni Tomislavom Tomovićem, koji je dočekan velikim ovacijama pre meča. Nakon njega na parketu se pojavio Aleksandar Saša Obradović, čovek koji je prihvatio da se vrati na Mali Kalemegdan u izuzetno delikatnom trenutku kako bi pokušao da napravi ono što mu nije pošlo za rukom pre pet godina u doba „korona sezone“.

Sve je bilo poremećeno u tom periodu pandemije, ali najveći udarac na Obradovića je bilo to što nije imao možda i ključan činilac kada je u pitanju Crvena zvezda, a to su navijači. Seća se i on sumorne i sablasne atmosfere u kojoj se u dvorani „Pionir“ čula svaka reč i samo škripanje parketa pod patikama njegovih izabranika, ali nije bilo „iks“ faktora koji je, kako je rekao i sam Obradović, u utorak veče bio presudan za trijumf.

„PODRŠKA NAJBOLJIH NAVIJAČA BILA ODLUČUJUĆA“ 

– Ja sam siguran da je podrška najboljih navijača na svetu bila odlučujuća da se stegne odbrana još više, meni lično znači, posebno što u prethodnom delu nisam mogao da osetim slast. Mogao sam kao protivnički trener. Posebna je emocija, pokušavao sam i dosta toga sam uspeo da iskontrolišem. Hvala im i neka budu uz nas, garantujem da će da bude još bolje – rekao je Saša Obradović, između ostalog, na konferenciji za medije posle meča.

Da ove reči Saše Obradovića imaju utemeljenje moglo je da se vidi po reakcijama igrača. Sredinom poslednjeg kvartala su se bacali na svaku loptu, podrhtavala je „Beogradska arena“ koja i te kako ume da prepozna borbenost, a kao personifikacija svega što se dešavalo moglo bi da posluži ono zakucavanje Izundua, posle kojeg nije bilo povratka Litvanaca, a koje je takođe došlo kao produkt huka sa tribina.

NAZIRE SE TIMSKI DUH

Radost na licima izabranika Saše Obradovića pokazuje da novom treneru veruju i da su spremni da naprave iskorak u ovoj sezoni Evrolige, gde imaju odličan raspored za pravi zalet – pet vezanih mečeva  u Beogradu, a jedno od njih je „gostovanje“ Makabiju u „Pioniru“. Rekao je novi trener Crvene zvezde posle utakmice i da se nazire timski duh u ekipi, a to je uz „iks“ faktor zvani navijači ključan preduslov da se dođe do uspeha, posebno kada radite u crveno-belom taboru. Zna to dobro Saša Obradović, povratnik na Mali Kalemegdan, koji posle sinoćne predstave za početak može da sa malom dozom olakšanja izgovori: „Dome, slatki dome“.