Rosićeva lekcija o strpljenju i jasna poruka: Vojvodina ima imperativ da igra grupnu fazu u Evropi

Možda je pomalo čudno kada je golman najkonstantniji pojedinac ekipe koja se bori za titulu, ali je upravo takav slučaj u Vojvodini. Svaka čast ofanzivnom delu Novosađana, ali teško da bi „Lale“ obitavale u samom vrhu tabele da na golu nije ove sezone izuzetno raspoloženi Dragan Rosić, koji u razgovoru za MaxBet Sport priznaje da mu je ovo najbolji period u dosadašnjoj karijeri.

O tome svedoče brojke, jer je Vojvodina uz Zvezdu tim sa najmanje primljenih pogodaka (po 19), a tamo gde je  Rosić stao jesenas, nastavio je na prolećnoj premijeri sa TSC-om u Bačkoj Topoli, kada je odbranio tri zicera i penal i sačuvao veliku pobedu „Lala“ (2:0). U razgovoru za naš portal Vošin golman nam je govorio o ambicijama sa klubom, ne libeći se da otvoreno kaže da je plasman u grupnu fazu Lige konferencije imperativ, zatim o reprezentaciji Srbije, gde nije dobio poziv novog selektora Veljka Paunovića za prethodno okupljanje, ali pre svega rođeni Užičanin je ispričao lekciju o tome koliko je važno imati strpljenja kada nisi u prvom planu kod stručnog štaba.

No, najpre o fenomenalnoj partiji na severu Srbije i pobedi nad  TSC-om u gostima, a uoči duela sa lučanskom Mladosti, u kojoj će „Lale“ pred svojom publikom tražiti produžetak trijumfalnog niza (nedelja, 15 sati i 30 minuta).

– Veoma sam zadovoljan kako smo počeli prolećni deo sezone. Često za nas kažu da nismo odigrali dobro, da smo imali propusta u odbrani i tako dalje, ali pišu se bodovi i to je najvažnije. Što se tiče mojih odbrana, bitno je da nismo primili gol i prilično sam zadovoljan kako sam branio u Bačkoj Topoli – počeo je Rosić opširan razgovor za MaxBet Sport.

Kao što rekosmo, Vojvodina je u ovoj sezoni primila 19 golova, a trebalo bi vremena da se nabroje sve intervencije Dragana Rosića. Neke od njih su bile spektakularne i sasvim sigurno bi veliki broj čuvara mreže ostao nemoćan. Međutim, 30-godišnji golman zasluge pripisuje i odbrambenom delu tima.

– Trudim se da radim svoj posao najbolje moguće. Želim da ostanem skroman i razmišljam na način da neke golove koje sam ja primio, možda bi neki drugi golman odbranio. Ne želim da se uzdižem mnogo, jer se to čoveku može obiti o glavu. Tačno je da sam imao veliku ulogu u tom malom broju primljenih golova, ali sam zahvalan momcima iz odbrane koji su u mnogo situacija pomogli. To su veoma dobri i iskusni igrači, odlično su igrali i Crnomarković, i Kolins, i Eta dok se nije povredio, a i Siniša Tanjga kada dobije šansu kao bonus. Takođe, i bekovi odrađuju odličan posao. Sada je, eto, otišao Bukinac, ali imamo na toj poziciji Baroša, koji je po mom mišljenju najboli levi bek u ligi, a Laki Nikolić je u sjajnoj formi. Naša odbrana kompletno je zasluženo na tom prvom mesto po najmanjem broju primljenih golova.

Neće nas poremetiti odlasci Sičendžea i Bukinca

Poslednja linija odbrane ispred Rosićevog gola se okrnjila odlaskom levog beka Stefana Bukinca i štopera Kolinsa Sičendžea. Poznato je da je najnezgodnije u fudbalu kada se menja defanzivni deo tima, ali Rosić ima potpuno poverenje u momke koji će sada dobiti veću minutažu.

– Pričali smo o tome i sa šefom. Mi smo tokom cele sezone rotirali odbranu. Ti igrači jesu bili standardniji, ali nisu sada došli neki novi koji nisu nikako igrali. Svi oni su dobijali šansu, pa mislim da to neće biti problem za nas. Možda je mali problem bio to što smo se sa tim igačima koji su otišli uigravali tokom priprema, pa smo bez njih ostali neposredno pre utakmice (prim. aut. protiv TSC-a), ali i to smo izneli i pobedili u Bačkoj Topoli. U nastavku se zone će se pokazati kako ćemo izgledati, ali ja nemam sumnje da će biti sve kako treba.

OTKRIVAMO Na pomolu novi milionski transfer Vojvodine, štoper pred potpisom za klub iz Čempionšipa

Rosić je odlične partije pružao u dresovima svih superligaša za koje je igrao, ali ne krije da je u opremi „Stare dame“ pokazao najviše.

– Moram biti iskren i reći da sam trenutno u najboljoj formi u karijeri. Istina, gde god sam bio u Srbiji, dobro sam branio. Partije iz Lučana su me preporučile u Almeriju, kasnije sam u veoma dobroj formi bio i u niškom Radničkom, samo što je bila drugačija situacija od ove u Vojvodini, jer smo se borili za opstanak, pa možda nije bilo toliko primetno. U Vojvodini je sve drugačije, mnogo više nas pratite i vi mediji… Najbolje se u karijeri osećam ovde i smatram da sam sada u najboljem momentu.

Nisam imao razloga da se ljutim kada sam bio zamena Careviću i Gočmancu, ali mi nije bilo svejedno

Sada je Rosić prva opcija među stativama, ali nakon dolaska u tabor Novosađana sačekao ga je vrlo težak ispit zvani strpljenje. Spletom raznoraznih okolnosti, praktično je na klupi proveo dve sezone – najpre su ga tamo poslali kartoni, a drugi put pravilo bonusa.

– Kada sam stigao iz Niša, tadašnji trener Božidar Bandović me je odabrao kao opciju broj jedan na golu. Na tome sam mu zahvalan, jer ga cenim i kao čoveka i kao stručnjaka. Branio sam kod njega na prve četiri utakmice, a onda sam morao da propustim jedan susret zbog žutih kartona. Zamenio me je Lazar Carević i pobedili smo nekoliko mečeva u nizu, pa šef normalno nije želeo da menja tim. Tu nije bilo razloga da se ljutim. S druge strane, naravno da je bilo nezadovoljstva iznutra, koje treba da ima svaki sportista kada ne igra. Ako toga nema, onda ne možeš ni da napreduješ. U tom periodu sam bio navijač ekipe sa klupe, osećao sam se kao na tribini i želeo sam, naravno, sve najbolje svojim saigračima.  

Carević je posle toga otišao u Famalikao, Rosiću se crtalo mesto na golu, a onda je morao da se žrtvuje zbog problema sa bonus igračima.

– Kod trenera Nemanje Krtolice sam branio na nekoliko utakmica u kontinuitetu, ali smo imali problem sa bonusima. Uz to, iskreno, nisam bio na nekom svom nivou tada. Bio je logičan izbor tadašnjeg trenera Lalatovića da taj problem bonusa pokrije golmanom. Većina smatra da je to najmanje štetno, samo što kod nas ne da nije bilo štetno, nego je Matija Gočmanac branio fenomenalno. On je jedan od najboljih golmana u našoj ligi, iako sada ne brani, a verujem da će se to pokazati u narednom periodu. Prema tome, ni tada nisam imao neki razlog da se ljutim, ali svakako da je bilo prisutno to unutrašnje nezadovoljstvo. Ipak, čovek mora da nauči da se nosi sa tim, dolazio sam pozitivan na treninge i bio pravi navijač Vojvodine, jer kada si rezervni golman, jasno ti je da nećeš ući sa klupe.

Znam koliko je teško mladim igračima kada ne igraju, ali je ključ u strpljenju

Ovo je i svojevrsna lekcija Dragana Rosića o strpljenju, posebno mlađim igračima koji znaju da „dignu sidro“ ako ih trener odmah ne vidi u prvom planu.

– Mladim igračima je teško, znam kako je meni bilo dok sam bio u Španiji, gde sam imao malu minutažu. Nije lako kada ne igraš, ali je ključno da se tada naoružaš strpljenjem. U rosteru je 20 i nešto igrača i jasno je da ne mogu svi da igraju. Moraš imati i strpljenje i mir u glavi, jer će se kad-tad desiti neki period u karijeri kada nećeš biti prva opcija. Tada je potrebno da kažeš samom sebi: „Okej, sada sam druga opcija i to želim da iskoristim na neki drugi način, više ću da radim na sebi i više da treniram“. 

Lako je reći, a ne i uraditi. Pre svega, nije lako da se vratiš na visok nivo kada ispadneš iz takmičarskog ritma. Međutim, Rosić je uspeo da pobedi samog sebe.

– Moja prva utakmica posle dužeg perioda bez takmičerskog ritma bila je kada je na klupu došao Tanjga. Vera u sebe ti ne ostavlja prostor za sumnju. Ja u sebe nikada nisam sumnjao. Naravno, postojio određeni strah da ti se možda ne „nacrtaju“ neke negativne stvari na tom prvom meču posle dužeg vremena, a za koje ti nećeš biti ti kriv. Ako se to desi, onda se sa tim čovek teško bori. Srećom smo tada pobedili sa 1:0, tako da mi je bila uspešna ta prva utakmica posle dugog perioda neigranja i od tada sam branio svaki meč do danas, osim susreta u Kupu sa Vršcem.

Posle prošle sezone, u kojoj su Novosađani u poslednjem kolu ostali bez evrovize, Vošin čuva mreže jasno poručuje da je imperativ novosadskog velikana plasman u grupnu fazu jednog evropskog takmičenja.

– Vojvodina kao klub konstantno raste i ima sve uslove da bude jedan dobar evropski klub i stalan učesnik grupnih faza. Trebalo bi što pre da se to desi, za početak neka bude Liga konferencije. Tamo je Vojvodini apsolutno mesto, posebno kada pogledate koji sve klubovi uspevaju da se tamo nametnu. Smatram da je to nama imperativ. Moramo da idemo utakmicu po utakmicu, da uradimo dobro posao do kraja u našoj ligi, a vidim da možemo da se nadmećemo u Evropi. Plasman u grupnu fazu je moranje – nema dilemu Dragan Rosić.

Imao sam želju da se opet oprobam u Španiji, ali mi je važnije da u Voši ostavim dublji trag 

Tokom zimskog prelaznog roka za Dragana Rosića je bila zainteresovana Granada, ali su čelnici „Stare dame“ odbili ponudu.

– Razgovarao sam sa sportskim direktorom Granade, koji je inače bio na toj funkciji u Fuenlabradi, kada sam bio tamo na pozajmici. On mi je rekao da je ovo dobar trenutak za mene da se vratim u Španiju i da pokažem nešto što nisam pokazao prvi put. I ja sam imao želju da se tamo pokažem u boljem svetlu. Ipak, nije mi to bio primarni cilj, već da se Vojvodina izjasni. Rekli su mi da sam im potreban, a ja sam uvek ratnik kluba u kojem igram. Postojala je neka želja za dokazivanjem u Španiji, ali smatram da je, ipak, važnije da u Vojvodini ostavim neki trag.

OTKRIVAMO Vojvodina odbila ponudu Granade za Dragana Rosića

 

Iako bi voleo da se opet oproba na Pirinejskom poluostrvu, Rosić kaže da Španija nije jedina opcija u njegovim razmišljanjima za naredni korak u karijeri.

– Voleo bih bilo gde u Evropi da se oprobam. Ne mora to da bude Španija. Smatram da nije kasno da napravim ozbiljnu karijeru, jer golmani mogu da brane duže. Evo najbolji primer je Saša Stamenković, on mi je uteha, jer sjajno brani i u 42. godini.

Vojvodina je bodovno vrlo blizu prvog mesta, ali se u javnosti opravdano postavlja pitanje da li su Novosađani zaista konkurentni za titulu u ovoj sezoni.

– Uprava se izjasnila da je cilj da se napadne prvo mesto, i ja to potpuno razumem, jer mi imamo navijače koji uvek streme najvećim ciljevima. Kada se Vojvodina približi prvom mestu, onda mora da se za njega bori. Ne sme da se desi da se približimo na par bodova od prve pozicije i da kažemo da se borimo za treće mesto. Jednostavno, ovo je veliki klub, sa bogatom istorijom. Prema tome, moramo imati visoke ciljeve, a koliko su realni, pokazaće vreme. Zvezda se podigla dolaskom Stankovića i s njima će biti teško igrati. Po meni, treba da probamo da budemo drugi ove sezone i da narednih sezone budemo konstantno pretedent za titulu. Kada imamo priliku za duplu krunu, moramo to da iskoristimo.

Ulazak u finale Kupa više nećemo slaviti, cilj je trofej

Ako možda nije u ovom momentu baš realna priča o napadu na šampionsku titulu, svakako jeste na trofej Kupa, koji je Voši u prethodne dve godine izmakao u finalu, u kojima su nadigrani od Zvezde.

– Videli smo sada da možemo da igramo sa Zvezdom. Od sada ćemo ulaziti sa manje straha u mečeve sa njima. Ako ove sezone opet uđemo u finale, to sigurno nećemo slaviti, jer je bolno kada u finalu izgubiš, a i ništa ti ne donosi. Teško je kada igraš za trofej protiv Zvezde, možda smo ih u prethodne dve godine previše respektovali… Naravno, poštujemo ih i sada, ali mislim da bi ove sezone to finale bilo mnogo zanimljivije.

Nastavak Zvezdine dominacije: Voša opet pala u finalu, šampion slavi petu uzastopnu duplu krunu!

 

„Vošina hobotnica“, kako ga već naziva deo navijača novosadskog superligaša, dobijala je pozive za A reprezentaciju Srbije kod bišveg selektora Dragana Stojkovića, ali novoimenovani kormilar Veljko Paunović ga nije uvrstio na svoj prvi spisak.

– Kod Piksija sam dobijao pozive, bila mi je to velika čast i stvarno lep osećaj. Nisam bio važan kao ostali igrači, ali je neopisiv osećaj kada si deo tog kolektiva. Zbog toga je normalno da budeš razočaran kada ne dobiješ poziv, kao što nisam dobio od selektora Paunovića. Ipak, to treba da te motiivše i da te ne remeti, slično kao kada si opcija broj dva u klubu. Kada je reč o predstojećem martovskom okupljanju, prvo treba da vidim koji su sve golmani u opticaju. Ako su spremna naša tri najbolja golmana u ovom momentu, a to su Petrović, Rajković i Vanja, smatram da niko od nas ostalih ne treba da se nada pozivu. Ukoliko neko od njih pak nije u mogućnosti da dođe, onda se zaista nadam pozivu – zaključio je razgovor Dragan Rosić, golman Vojvodine, kojoj je kompanija MaxBet zlatni sponzor.