Najbolji srpski teniser Novak Đoković vratio se u dane svog detinjstva i odrastanja devedesetih godina, objasnivši kako su ga teška vremena na ovim prostorima oblikovala u šampiona kakav je danas. Tokom učešća na velikom sportskom festivalu „Fanatics Fest“ u Njujorku, srpski as je pred svetskim auditorijumom slikovito opisao kroz kakve je prepreke prolazio na putu do vrha.
Đoković je istakao da je njegova teniska karijera bila znak sudbine, s obzirom na to da niko u njegovoj porodici nije igrao taj sport, niti je Srbija imala tradiciju u njemu. Teške društveno-političke okolnosti dale su mu neslućenu mentalnu snagu:
– Odrastao sam devedesetih, prošli smo kroz dva rata, ekonomsku krizu i sve nedaće ratom razorene zemlje. Godinama nismo mogli da putujemo na juniorske turnire. Sve to je ojačalo moju otpornost i istrajnost, tako da sam zaista zahvalan na takvom odrastanju. Zbog tih teških vremena u prošlosti imate taj osećaj ponosa kada ste tamo i predstavljate ne samo sebe, već i svoju zemlju. Gde god da odete, nosite srpsku zastavu na svojim ramenima.
„Nedostaje mi taj timski format“
Pored patriotskog naboja koji ga uvek pokreće, Novak je priznao da mu u pojedinačnom sportu poput tenisa često nedostaje timski duh. Osećaj usamljenosti na terenu je nešto sa čime se bori tokom cele karijere:
– Nedostaje mi taj timski format. Imamo Dejvis kup, to je najveće timsko takmičenje u našem sportu, ali nedostaje mi taj osećaj. Volim kada igram dubl ili kada neko sedi na mojoj klupi pa možemo da komuniciramo. Ponekad se čovek oseća veoma usamljeno na terenu.
Upravo zbog toga, najtrofejniji teniser svih vremena ponovio je svoj jasan stav da je veliki zagovornik uvođenja „koučinga“ u belom sportu. Prema njegovim rečima, savetovanje sa trenerima na samom terenu donelo bi novu dimenziju i pomoglo daljem razvoju tenisa, jer je publici lakše da se poveže sa timovima i zajednicom.
Golman napušta Marakanu i odlazi kod Baraka Bahara: Zvezdi sledi obeštećenje