Domaća, ali i evropska javnost su ih videli na tronu, mnogo pre početka takmičenja. Možemo sada da se bavimo „medveđom“ uslugom, ali prošli smo kako smo prošli. Zapravo, ponovljen je rezultat sa prošlog Evrobasketa, kada je Srbija takođe eliminisana u osmini finala. Tada od velesile Italije, sada od – Finske.

Naša kladionica nudi kvotu 1.90 da će na meču Francuska – Gruzija biti ubačeno više od 154 poena.

Na (verovatnom) oproštaju Svetislava Pešića od vođenja državnog tima, analize će da pokažu zašto se desila ovakva, recimo slobodno – bruka.

GDE JE BIO MARKO GUDURIĆ?

Najpre, ekipa koja sebe smatra ozbiljnom, ne sme da dozvoli da zavisi od jednog igrača. Da, povredio se Bogdan Bogdanović, uz to i kapiten, ali šta su radili ostali? Marko Gudurić pre svih, a uz njega, ni kriv ni dužan, zbog male minutaže, i Vanja Marinković. Jedini projektovani šuteri u odsustvu kapitena.

Šta je radio selektor Pešić? Ništa, radila je biologija. Suočen sa gubitkom Bogdana, izmišljao je šta je mogao. Igru sa dva centra, sa dvojicom plejmejkera od kojih nijedan nema siguran šut (Vasilije Micić i Stefan Jović, inače sjajan protiv Turske).

Ostao je popularni Kari na ničijoj zemlji, povremeno gubeći sve konce vođenja tima. Poput onog konca da je u poslednjem grupnom meču zaboravio ključne igrače na klupi. Pre svega, Aleksu Avramovića, mada je i on bio tek senka igrača iz Pariza, prošlog leta.

Da se razumemo, raspad nije počeo, ali se jeste završio ove subote. Srbija je veoma loše odigrala meč sa Portugalijom. Hajde da razumemo šok zbog povrede kapitena podkraj prvog poluvremena. Agonija se nastavila u meču protiv Letonije, pa i u ključnim trenucima duela sa Turskom. Tada srpski tim, na obe strane terena, nije ličio na sebe. Poput većine igrača.

JOKIĆ NIJE MOGAO SAM

Ili, u ovom nokaut meču? Sećate li se kada je poslednji put tim ove zemlje, kako god da se zvala, dozvolio protivniku 20 skokova u napadu, 15 trojki (Turci su dali 18!)?

Sve se svelo na Nikolu Jokića. Odradio je šta je i koliko je mogao. Ona silna promašena slobodna bacanja iz završnog meča na prvenstvu su odraz ogromnog umora kakvom je bio izložen. Ruku na srce, čekalo se na njegova magična dodavanja toiliko puta viđena u NBA. Međutim, ostali su bili statični, gledajući šta će Somborac da uradi pod košem. U najvećem broju situacija.

Na kraju, kada se podvuče linija… Jokić nije mogao sam. Bogdanovića ni blizu nije imao ko da zameni. A, ne može više ni omiljeni „svi za jednog, jedan za svi“. Sada je bilo samo ono: jedan za svi. Ni blizu dovoljno.

Biologija čini svoje. Čoveku je ipak 76 godina.