Sve što treba da znate o Evropskom prvenstvu za vaterpoliste u Beogradu

Samo što je počela 2026. godina, a ljubitelje sporta čeka veliko uzbuđenje. Spremite grla i dlanove, jer se u Beogradu od 10. do 25. januara održava Evropsko prvenstvo za vaterpoliste.

Biće to 37. smotra najboljih vaterpolista Starog kontinenta, a treća koje se održava u Beogradu (2006. i 2016). Ovo je drugo takmičenje čiji će domaćin da bude Beogradska arena. Oba puta kad je Beograd bio domaćin, „delfini“ su osvajali zlato. Stoga smo vam spremili detaljan vodič kako biste mogli da pratite ovo takmičenje.

FORMAT TAKMIČENJA

Na takmičenju učestvuje 16 reprezentacija podeljenih u četiri grupe:

GRUPA A: Malta, Francuska, Crna Gora, Mađarska.

GRUPA B: Slovenija, Grčka, Hrvatska, Gruzija.

GRUPA C: Holandija, Izrael, Srbija, Španija.

GRUPA D: Turska, Rumunija, Italija, Slovačka.

Posle tri kola, po tri najbolje reprezentacije iz svake grupe plasiraće se u narednu rundu i preneće bodove. Tada se formiraju dve grupe sa po šest ekipa. Ukrštaju se grupe A i C, te B i D. Igraju se tri meča, a onda će po dve ekipe iz svake grupe da se plasiraju u polufinale.

Mečevi prve faze se igraju od 10. do 15. januara, druga faza se igra od 16. do 21. januara. Polufinale je na programu 23. januara, a finale i meč za bronzanu medalju 25. januara.

KVALIFIKACIJE

Direktan plasman je obezbedila Srbija kao domaćin i sedam reprezentacija na osnovu plasmana sa Evropskog prvenstva 2024. u Hrvatskoj. To su Španija, Hrvatska, Italija, Mađarska, Grčka, Crna Gora i Rumunija.

Rašović na startu priprema vaterpolista: Igranje u Beogradskoj areni je motiv za sve nas

Ostalih osam je bilo poznato posle kvalifikacionih turnira koji su održani od 8. do 11. juna prošle godine. Ukupno je učestvovalo 18 reprezentacija, a plasirale su se Holandija i Slovenija (turnir u Kranju), Slovačka i Turska (Istanbul), Gruzija i Izrael (Tbilisi), te Francuska i Malta (Gzira).

FAVORITI

Svi se nadamo da će „delfini“ da doplivaju i do trećeg zlata u Beogradu. Ipak, pred njima je dug put. Iako na ovo takmičenje ide kao trostruki olimpijski šampion, poslednja evropska medalja je osvojena 2018, u Barseloni, i to zlatna.

Pre dve godine su srpski vaterpolisti stigli do četvrtfinala gde ih je zaustavila Mađarska posle izvođenja peteraca. Titulu je tada osvojila Španija, koja je u finalu savladala Hrvatsku sa 11:10. U meču za treće mesto, Italija je dobila Mađarsku sa 12:7.

Sve ove reprezentacije su favoriti za visok plasman i u Beogradu. Međutim, njima treba dodati Grčku i Crnu Goru. Grci poslednjih godina beleže ozbiljne rezultate, a prošlog leta su osvojili bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u Singapuru, kada su u meču za treće mesto ubedljivo savladali Srbiju sa 16:7. Ipak, nikada nisu osvojili medalju na evropskim prvenstvima, a najbolji rezultat su dva četvrta mesta (1999, 2016).

Crna Gora je predvođena nekada trofejnim srpskim selektorom Dejanom Savićem. Na evropskim šampionatima imaju jedno zlato, dva srebra i jednu bronzu.

SRBIJA

Naši vaterpolisti su se za ovo takmičenje pripremali u Grčkoj i Trebinju. Na širem spisku selektora Uroša Stevanovića su golmani – Radoslav Filipović (Radnički), Vladimir Mišović (Crvena zvezda), Milan Glušac (Novi Beograd); centri – Nikola Murišić (Radnički), Nemanja Vico (Primorac), Đorđe Lazić (Jadran Herceg Novi); bekovi – Sava Ranđelović (Radnički), Nikola Jakšić (Radnički), Radomir Drašović (Marselj), Petar Jakšić (Radnički), Luka Pljevančić (Novi Beograd); spoljni igrači – Miloš Ćuk (Novi Beograd), Strahinja Rašović (Radnički), Nikola Lukić (Novi Beograd), Vasilije Martinović (Novi Beograd), Nikola Dedović (Radnički), Dušan Mandić (Ferencvaroš), Viktor Rašović (Radnički) i Luka Gladović (Novi Beograd).

ISTORIJA

Prvo Evropsko prvenstvo je održano pre 100 godina u Budimpešti, a sve do 1997. se održavalo kao deo evropskih prvenstava u vodenim sportovima.

Najuspešnija nacija je Mađarska sa 26 medalja, od toga 13 zlatnih. Druga je Italija sa 12 odličja, a tri puta su bili šampioni. SFR Jugoslavija je osvojila 12 medalja, a evropski šampion je bila 1991. u Atini.

SR Jugoslavija (Srbija i Crna Gora) ima tri odličja, dva zlata (2001, 2003) i jedno srebro (1997). Iako se tek 20 godina takmiči kao samostalna zemlja, Srbija ima sedam medalja, od čega je pet zlatnih (2006, 2012, 2014, 2016, 2018), te po jedno srebro (2008) i bronzu (2010).

Evropski šampioni su bili još SSSR, Španija, Hrvatska, Crna Gora, Zapadna Nemačka i Holandija, dok su srebrna i bronzana odličja osvajali Belgija, Nemačka, Švedska, Istočna Nemačka, Rusija, Francuska i Austrija.

Prema dostupnim statističkim podacima sa dosadašnjih prvenstava, Mađarska je postigla ukupno 2.184 gola. Za njom slede Italija sa 1.839 i naša reprezentacija sa 1.823. Srbiji nedostaju tri pobede kako bi došla do brojke od 150. Tu brojku je prebacila jedino Mađarska sa 176 pobeda.

Najtrofejniji vaterpolista je naš Filip Filipović sa osam medalja, a najbolji je i u konkurenciji zlatnih odličja, kojih ima šest. Osam medalja ima i Tamaš Kašaš iz Mađarske, ali su samo dve zlatne. Po sedam medalja imaju naši Slobodan Nikić, Duško Pijetlović, Andrija Prlainović, te Mađari Rajmund Fodor i Gergelji Kiš.

ULAZNICE

Sve utakmice se igraju u Beogradskoj areni. Ulaznice mogu da se kupe ONLAJN. Cene ulaznica za grupnu fazu, od prvog do šestog dana takmičenja, kreću se u rasponu od 700 do 3.000 dinara za dve utakmice. Za sedmi, osmi i deveti dan takmičenja u prodaji su ulaznice po ceni od 700, 900, 1.200, 1.500, 1.900 i 3.000 dinara u zavisnosti od pozicije sedišta, dok se cene takođe odnose na dve ili tri utakmice po sesiji.

Jakšić se vratio u bazen, biće spreman za završnicu Kupa Srbije

Cene ulaznica za tri utakmice po sesiji za 10, 11. i 12. takmičarski dan kreću se od 900 do 3.500 dinara, a za 13. takmičarski dan čije sesije obuhvataju po dve utakmice, od 700 do 3.000 dinara.

Cene ulaznica za polufinalne mečeve kretaće se od 1.700 do 6.000 dinara. Poslednjeg dana takmičenja igraju se utakmice za treće mesto i finale, te se mogu obezbediti ulaznice po cenama od 3.000 do 8.000 dinara. Utakmice su raspoređene po sesijama, te jedna cena važi za više utakmica u zavisnosti od odabrane sesije.

BEOGRADSKA ARENA

Beogradska arena je do sada bila domaćin brojnih velikih takmičenja, a u većini slučajeva je donosila sreću našim sportistima. Tako je pre tačno 10 godina bila domaćin Evropskog prvenstva, kada je u finalu Srbija pobedila Crnu Goru. Tada je na tribinama bilo 18.473 gledalaca što je najveća poseta na jednoj vaterpolo utakmici na evropskim šampionatima.

I sada se očekuje velika poseta. Osim srpskih navijača iz zemlje i inostranstva, očekuju se i navijači iz susednih zemalja. Tako će Beograd da ugosti navijače iz Hrvatske, Crne Gore, Mađarske, Rumunije, a treba očekivati i solidan broj simpatizera iz Grčke, Italije i Španije. Kojih navijača će da bude najviše u Beogradu zavisiće od toga koliko daleko dogura njihova reprezentacija.