Budimo u kontaktu

ABA LIGA

FILIPOVSKI OTVORIO DUŠU O Vujoševiću, veganstvu, psihologiji i sreći!

Bojan Brezovac

Objavljeno

,

Sašo Filipovski (Foto: Starsport)

Nije Partizan počeo sezonu onako kako je zamislio sa Vladom Šćepanovićem. Ubrzo je usledio rastanak, a u najtežem momentu u Partizan je stigao Sašo Filipovski. Slovenački trener koji je za mnoge u Srbiji misterija. Ipak, sa crno-belima je debitovao sa četiri pobede, a poraz je doživeo od Crvene zvezde iako je Partizan imao šut za pobedu.


LIGA EVROPE: Kvota u MaxBetu na pobedu CSKA Moskve protiv Fejenorda je 2.00.


Nije bilo Filipovskog puno po medijima od kako je preuzeo klupu kluba iz Humske, ali to se sada promenilo. U opširnom intervjuu pričao je o svojoj životnoj filozofiji.

Mi smo izdvojili nekoliko najzanimljivijih delova.

Počelo se od detinjstva.

– Skoro 15 godina mi je otac bio u Vardaru. Bio je golman. Obožavao sam da idem sa njim na treninge. Kadgod su imali kondicione treninge, a pošto sam bio buckast, a na žaslost takav i ostao, ali tada su me uvek uzimali treneri da rade sa mnom. Priča je bila da je Bobek uzimao mene da igramo zajedno na goliće. Tada sam zavoleo sport. Zarazio sam se na travi sa sportom. Nikako nisam hteo da idem u školu, samo sam hteo na treninge.

Kako je Saša postao košarkaški trener?

– Skoro 13 godina sam živeo u Skoplju. Pored škole bilo je puno igrališta. Igrali smo sve sportove. Igrali su se fudbal i košarka. Tamo je bilo tri na tri igre. Počeo sam kao klinac da nosim vodu, a posle tek loptu. Tako je to išlo tada. Kada sam se preselio u Sloveniju, u Ljubljanu, roditelji su me upisali u školu košarke kako bih se što pre adaptirao u novoj sredini. Povredio sam rame kao igrač, ubrzo me je profesor primetio na fakultetu, posle toga me je Zmago Sagadin povukao da budem njegov asistent. Počeo sam što se kaže od samog početka, a uz to sam radio i na fakultetu. Upisao magistraturu. Ipak, posle godinu dana morao sam da odlučim da li ostajem na fakultetu ili idem u praksu. Normalno odlučio sam da prestanem sa fakultetom. Ostalo mi je bilo četiri ispita da završim magistraturu. 

Kao trener Filipovski već ima zavidno internacionalno iskustvo. Od Francuske, Rusije, Poljske… Bez obzira gde je bio uvek se sjajno adaptirao na nove uslove.

– Naučio sam Poljski jer je sličan jeziku sa ovih prostora. Umem sa dosta jezika da se služim, daleko da je to nešto književno. Poljski mi je bio vrlo interesantan. Najveći problem mi je kada krenem da razmišljam na puno jezika pa onda ne mogu da se izrazim kako treba pa krenem da se saplićem.

Mnogo je uspomena na sve klubove u kojima je radio.

– Turov mi je ostao u dobrom sećanju. Došao sam kada je ekipa bila sedma, završili smo kao drugi. Na kraju smo odmah izborili Evrokup. Tada smo na finalnom turniru izgubili od Dinama od Karija Pešića. Posle toga u finalu smo izgubili od Milana Gurovića koji je ubacio preko 30 poena. Odveo me je put u CSKA. Duško Vujošević me je zvao i bila mi je čast da radim u takvom klubu sa takvim trenerom. Žao mi je što je bio loš tajming, jer je tada klub sve osvojio, menjala se generacija plus mnogo povreda. Prosto CSKA nije klub koji trpi rekonstrukciju i igru sa mladim igračima iako su tada rekli da im je to cilj. Na kraju klub nije hteo da istrpi svoju zamisao. Nije se čekalo i ta epizda se završila. Bila je epizoda u Rimu, pa povratak u Sloveniju, onda Turska gde je bilo fantastično, tamo sam osvojio Kup.

Kao trener Monaka uspeo je da pobedi oba večita rivala u Beogradu.

Bio je to interesantan projekat. Imao sam problema da sastavim ekipu. Igrali smo sa sedam, osam igrača. Sa njima smo uspeli da se kvalifikujemo u narednu rundu. Pobedili smo Zvezdu i Partizan, ali smo imali i dosta nesrećnih poraza. Na kraju sa svim tim problemima smo uspeli da vežemo neke pobede, ali na kraju se vlasnik odlučio za promenu.

Usledila je pauza u karijeri Filipovskog.

– Odlučio sam da investiram u sebe. Gledao sam utakmice, bio sam u NBA ligi. Sakramento, San Antonio, Oklahoma, a na kraju sam završio u Čikagu. Pratio sam taj sistem, video sam mnogo interesantnih stvari. Dosta sam toga gledao tada, učio na greškama i usavršavao se i eto došlo je do toga da me je zvao Partizan. Prihvatio sam i srećan sam što sam deo kluba i familije.

Tokom intervjua prešlo se malo i na šalu. Kada je u pitanju kilaža, Filipovski ide putem Vujoševića i Aleksandra Džikića. Obojica nekadašnji treneri Partizana.

– Kada radite u stresu, bitni su izduvni ventili. Lagao bih da ne volim da jedem. Mislim da sam najdeblji vegan na svetu. Čak sam 12 godina vegeterijanac, a dve godine vegan. Skidam kilograme polako, ali eto volim da jedem. Moram da naučem da jedem pametno.

Usledila je priča o hobijima.

– Volim psihologiju, kvantnu fiziku. Dosta čitam, prošao sam i dosta seminara. To mi je vrlo interesantno. Čovek kao biće nije samo socijalno već ima puno sakrivenih moći u sebi. Bavim se i meditacijom, već 20 godina to učim. Meditiram svaki dan sigurno barem jednom. U životu sam se puno selio. Imao sam bolesti koje sam prevazišao, imam i razvod braka. Uvek me je interesovalo kako da shvatim kako sam sebi da pomognem da ne bude uvek neki drugi kriv. Uvek je čovek sam odgovoran za svoju sreću i niko drugi. Prihvatio sam to kao način života. Fali mi samo priroda jer volim da provodim vreme u prirodi. Tridim se da sve ovo prebacim i na igrače.

Da li igrači prihvataju vašu filozofiju?

– Mladi igrači misle da se sreća kupuje. Misle da su pare i slava važni. Misle da time mogu da kupe sreću, a to ne ide tako. Sat mogu da kupim, ali vreme ne mogu. Seks mogu da kupim, ali ljubav ne mogu. Prijatelja ne mogu da kupim, ali kolegu kojem plaćam večeru uvek mogu. Podvlačim svako je odgovoran za sebe i to pokušavam da prenesem na igrače. Zato mora da se radi i na telu, na umu, na emocijama, na sistemu vrednosti da bi mogli da imaju fokus. Ako imaš fokus tamo ti ide energija. Ako misliš loše, loše stvari ti se dešavaju.

Kompletan intervju možete pogledati na TV Partizan.

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.