Budimo u kontaktu

Sportski dvogled

KORONA KOSI I FINANSIJSKI “Kralj” dnevno gubi 400.000 dolara

Aleksandar Ostojic

Objavljeno

,

I Lebron Džejms će da oseti posledice pandemije (Foto: Beta/AP)

Dugo čekani dan kad će sport da oživi, desio se u subotu, 16. maja. Krenula je fudbalska Bundesliga, i već sa prvim utakmicama potpuno ogolela svu katastrofu koju za sobom ostavlja virus kovid-19. Igrali su fudbaleri kojima su plate smanjene i do 70 odsto. U dresovima na kojima su imena sponzora koji su ili skresali ugovore, ili ih poništili i neće platiti sponzorstva. Pred praznim tribinama, dok u klubovima pokušavaju da uzmu bankarske kredite kako bi vratili pare gledaocima koji su odavno kupili sezonske karte.


Na meču Dinamo Brest – BATE Borisov, naša kladionica nudi kvotu 3.35 za igru 2&2-4.


Sve je prenosila televizija kojoj ne pada na pamet da plati ni deo višegodišnjih ugovora koje ima sa ligama. Svi akteri očekuju da će im bar deo gubitaka nadoknaditi osiguravajuće kompanije, koje su ili pred bankrotstvom, ili nameravaju da pokrenu komplikovane i dugotrajne sudske sporove…

Kako je kod nas? Rezultate ćemo videti uskoro kad krenu takmičenja, a dok razmišljamo o ekonomskim posledicama pandemije prolazi nam jeza kroz celo telo. Bar meni, a verujem da ima dosta onih koji slično misle.

Ma koliko nama sve vesti koje dolaze iz Zvezde, Partizana i drugih klubova zvučale alarmantno i dramatično, činjenica je da je Srbija tek delić, skoro nevidljiv na mapi ukupnog svetskog sporta. Nije to teško izračunati. Srbija učestvuje u globalnom svetskom stanovništvu sa oko jedan odsto. A, kako ne spada u najbogatije, ili bar bogate zemlje, naše učešće u svetskom sportskom kolaču moglo bi prema slobodnoj proceni da iznosi oko 0,5 odsto. To bi bilo sve zajedno oko 25 miliona dolara, a odmah ću objasniti i odakle takva računica.

Prema podacima britanskih analitičara, svetsko tržište sporta u 2018. ukupno je vredelo 488,5 milijardi dolara. Sa tada predvidjenom stopom rasta od 5,9 odsto u 2022. trebalo bi da vredi 614 milijardi. U toj godini sport bi na lestvici svetskih industrija trebao da pretekne industriju zabave, koja će vredeti “samo” 511 milijardi. Ispred će još biti vojna i naftna industrija, i niko više.

Iste te 2018, kad je radjeno ovo istraživanje, FIFA je proglasila nevažećim podatak iz 2011. da je godišnji obrt od nameštanja utakmica u svetu neverovatnih 90 milijardi dolara. Nova procena svetske kuće fudbala je da je dvostruko veći!

Po najnovijim procenama, gubici sporta u svetu u ovoj godini iznosiće oko 160 milijardi dolara. Gubici fudbalskih “liga petice” u Evropi već iznose izmedju 3 i 5,5 milijardi, od toga na englesku Premijer ligu otpada 1,25 milijardi. Tamošnji klubovi prijavljuju gubitke izmedju 60 i 150 miliona dolara. Sasvim je sigurno da Premijer liga neće inkasirati ni deo od 12 milijardi vrednog trogodišnjeg ugovora koji ima sa televizijom. Pitanje je kad će se ostrvska elitna liga vratiti na prošlogodišnji nivo, kad je ukupan prihod iznosio fantastičnih 5,3 milijarde (ne dolara, sad su u pitanju evri), od toga 3,2 milijarde od TV prava, a 1,5 milijardi od marketinga.

I svi ostali sportovi su na udaru i na pragu duboke krize. Prema podacima ugledne revizorske kuće Dilojt, lista pet svetskih liga u kojima je najveći obrt novca u 2019. izgledala je ovako:

NFL (američki fudbal) – 13 milijardi dolara

MLB (bejzbol) – 10,7

Premijer liga (fudbal, Engleska) – 5,3

NBA (košarka) – 4,8

NHL (hokej) – 3,7.

Vapaji dolaze i iz Formule jedan. Ukupan prihod najbržeg svetskog cirkusa u 2018. iznosio je 1,8 milijardi dolara (603 miliona od TV, 267 od sponzora). U ovoj godini nije vožena nijedna trka, a procena je da je svaka otkazana donela čist gubitak od 90 miliona dolara.

Tih 90 miliona je svakako mnogo veća suma od 400.000 dolara, koliko za svaku neodigranu utakmicu gubi Lebron Džejms, košarkaš Los Andjeles Lejkersa. A, ima i većih gubitnika od njega u NBA ligi. Ugovori igrača su od 1991. uvećani neverovatnih sedam puta, pa je sada lista onih koji najviše godišnje zarađuju ovakva:

1. Stef Kari (40 miliona dolara)

2-3. Rasel Vestbruk i Kris Pol (38,5)

4-5. Džejms Harden i Kevin Durant (38,2).

Tek iza njih je Lebron…

Koliki je koronavirus bio veliki šok za NBA ligu, vidi se po sledećim podacima: u prošloj godini ukupan prihod bio je oko osam milijardi dolara. Liga ima devetogodišnji ugovor sa TV kompanijama ESPN i TNT vredan 24 milijarde dolara, a kad se dodaju i manje televizije, prihod po ovoj osnovi u prošloj godini bio je i mnogo veći. Sve to više ne važi, više se ne računaju prihodi nego sabiraju gubici.

Bili smo prinudjeni da u zamenu za utakmice, kojih nema, ponudimo NBA 2K takmičenje na igračkim platformama, da ubrzamo prikazivanje dokumentarca o Majklu Džordanu, da priredjujemo zajedničke boravke u karantinu sa nekim bivšim velikim NBA zvezdama i da svako veče na televizijama prikazujemo legendarne utakmice. Ali to je sve samo ublažavanje katastrofe – rekao je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu Mark Tejtum, jedan od najviših funkcionera NBA lige.

Čak i univerzitetska NCAA košarkaška liga beleži enormne gubitke. I pored toga što je reč o amaterskom takmičenju, samo od otkazivanja sponzorstava i TV prava izgubila je u prethodna dva meseca 1,1 milijardu dolara.

Nešto od toga nadoknadiće gubitašima londonska osiguravajuća kuća Lloyd’s. Oni računaju da će isplatiti sportska obeštećenja u iznosu od oko 4,3 milijarde dolara, što je više nego kad se saberu obeštećenja od svih uragana koji su pogodili svet u poslednjih 15 godina.

Sportisti su najviše pogodjeni. Posebno oni sa najnižim platama, pa još ako igraju u klubovima koji će se ugasiti kao posledica pandemije, a takvih je u svetu mnogo. Medjutim, ima i onih za čije materijalno zdravlje ne treba previše brinuti. Nedavno je ugledni magazin Forbs izašao sa listom najbogatijih aktivnih i bivših sportista sveta. Na njoj ima i nekih velikih iznenadjenja, a evo prvh 20:

Vins Makmahon (bivši profesionalni rvač, sada vlasnik Svetske rvačke federacije) – 2,2 milijarde dolara

Jon Tirijak (nekadašnji rumunski teniser, kasnije medažer, vlasnik ATP turnira u Madridu) – 2 milijarde

Majkl Džordan (košarkaška legenda, vlasnik NBA kluba Šarlot Hornets) – 1,9 milijardi

Tajger Vuds (nekadašnji šampion u golfu) – 800 miliona dolara

Mihael Šumaher (bivši šampion Formule jedan, godinama u komi posle nesreće na skijanju) – 600 miliona

Medžik Džonson (drugi najbogatiji bivši košarkaš) – 600 miliona

Rodžer Staubah (nekada igrač američkog fudbala, kvoterbek Dalas Kaubojsa sedamdesetih) – 600 miliona

Flojd Mejveder (bivši bokserski šampion, nepobedjen sa skorom 50-0) – 565 miliona

Kobi Brajant (tragično nastradali košarkaš Lejkersa) – 500 miliona

Lebron Džejms (sadašnja košarkaška zvezda Lejkersa) – 480 miliona

Edi Džordan (nekadašnji automobilistički šampion, konstrukotr u formuli jedan, biznismen, muzičar i TV voditelj) – 475 miliona

Kristijano Ronaldo (portugalski fudbalski as koji igra u Juventusu) – 460 miliona

Dejvid Bekam (bivši engleski fudbaler koji reklamira brojne proizvode) – 450 miliona

Rodžer Federer (verovatno najbolji teniser svih vremena) – 450 miliona

Bad Selig (komesar američke MLB bejzbol lige i vlasnik tima Milvoki Bruers) – 400 miliona

Majkl Bafer (nekad profesionalni rvač koji se posvetio organizaciji bokserskih mečeva) – 400 miliona

Šejkil O’Nil (bivši košarkaš, 19 sezona u NBA) – 400 miliona

Lionel Mesi (argentinski fudbaler, višestruki osvajač trofeja za najboljeg igrača godine) – 400 miliona

Fil Mikelson (profesionalni golfer, osvajač 42 turnira) – 400 miliona

Vini Džonson (nekad košarkaš Detroita, kasnije uspešan biznismen) – 400 miliona.

 

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.

U fokusu