Dvostruka olimpijska šampionka Kaster Semenja najavila je odlučnu pravnu borbu protiv nove politike Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), koja od 2028. godine uvodi obavezno genetsko testiranje za sve sportistkinje u ženskoj kategoriji, nazivajući tu odluku napadom na prava i dostojanstvo žena.
Odluka MOK-a, doneta u martu 2026. godine, predviđa da će sve takmičarke morati da se podvrgnu testu na prisustvo SRY gena, koji se nalazi na Y hromozomu i pokreće razvoj muških karakteristika. Ovaj potez, opisan kao zaštita „fer-pleja, bezbednosti i integriteta“, praktično će onemogućiti takmičenje transrodnim ženama, ali i brojnim sportistkinjama sa razlikama u polnom razvoju (DSD), poput Semenje.
Južnoafrička atletičarka, čija je karijera godinama bila predmet kontroverzi i pravnih bitaka, poručila je da neće sedeti skrštenih ruku.
- Ovo rade da bi potkopali žene. To narušava dostojanstvo žena. Krši prava žena jer znamo da su ovi testovi istorijski već propadali – izjavila je Semenja za Rojters.
Ona je dodala da je vreme da se žene ujedine i kažu „dosta je“, najavljujući borbu protiv onoga što smatra duboko diskriminatornom praksom.
KO NAMA DELI PRAVDU? Sedam srpskih sudija palo na testovima znanja
Vek poniženja: Od „parada golotinje“ do genetskog testa
Kontroverzna praksa „verifikacije pola“ u sportu nije nova. Još od tridesetih godina prošlog veka, sumnje i optužbe pratile su uspešne sportistkinje. Slučaj poljske atletičarke Stela Volš (Stanisława Walasiewicz), zlatne na 100 metara 1932. godine, postao je poznat tek nakon njene smrti 1980, kada je autopsija otkrila da je imala i muške polne organe.
Ove sumnje su dovele do uvođenja surovih i ponižavajućih metoda. Šezdesetih godina, sportistkinje su bile primorane da prolaze kroz takozvane „parade golotinje“, gde su morale da se skinu pred panelom doktora kako bi dokazale svoj pol. Bila je to praksa koju su i sami sportski zvaničnici kasnije opisali kao „sistematsko seksualno zlostavljanje“.
Od 1968. godine, fizički pregledi su zamenjeni testiranjem hromozoma. Iako je delovalo kao naučni napredak, ovaj metod je nepravedno uništio brojne karijere. Poljakinja Eva Klobukovska, osvajačica olimpijskog zlata, prva je pala na ovom testu 1967. zbog retkog genetskog stanja koje joj, kako je utvrđeno, nije davalo nikakvu prednost. Ipak, bila je doživotno prognana iz sporta.
MOK je 1999. godine konačno ukinuo obavezno testiranje za sve sportistkinje, ali je zadržao pravo da sprovodi provere u slučajevima „osnovane sumnje“. Ironično, upravo je blistava pojava Kaster Semenje na svetskoj sceni 2009. godine dovela do ponovnog pooštravanja pravila, ovog puta fokusiranih na nivo testosterona.
View this post on Instagram
Slučajevi koji su uzdrmali svet atletike
Debata o prirodno visokom testosteronu dostigla je vrhunac na Olimpijskim igrama u Riju 2016. godine. U finalu trke na 800 metara, sve tri osvajačice medalja bile su sportistkinje sa DSD stanjima: Kaster Semenja (zlato), Fransin Nijonsaba iz Burundija (srebro) i Margaret Vambui iz Kenije (bronza).
Dve godine kasnije, Svetska atletika uvela je pravilo koje je upravo ovim ženama zabranilo da se takmiče na distancama od 400 metara do jedne milje, osim ako medicinski ne snize nivo testosterona. Nijonsaba i Vambui su odbile terapiju, dok je Semenja ušla u dugu i iscrpljujuću pravnu bitku.
Pre njih, indijska sprinterka Duti Čand je 2015. godine uspela da na Sudu za sportsku arbitražu (CAS) privremeno obori pravila o testosteronu, jer Svetska atletika nije uspela da pruži dovoljno dokaza da povišen nivo ovog hormona donosi prednost u svim disciplinama.
Apsurdnost selektivne primene pravila postala je očigledna pred Igre u Tokiju, kada je tinejdžerkama iz Namibije, Kristin Mbomi i Beatris Masilingi, zabranjeno da trče 400 metara. Mboma se prebacila na 200 metara, disciplinu koja nije bila obuhvaćena pravilom, i osvojila srebrnu medalju, ponovo pokrenuvši lavinu kritika.
Ljudska cena „fer-pleja“
Dok se sportska tela pozivaju na potrebu za ravnopravnim takmičenjem, organizacije za ljudska prava upozoravaju na ogromnu štetu koju ove regulative nanose. Sportistkinje su, kako navodi Human Rights Watch, neproporcionalno ciljane na osnovu rasnih i rodnih stereotipa, naročito one iz zemalja globalnog Juga.
Semenja je procedure kojima je bila podvrgnuta opisala kao eksperimentisanje na njoj kao na „ljudskom zamorčetu“, ističući da su je lekovi koje je morala da uzima činili „konstantno bolesnom“.
Možda najpotresnija je priča ugandske trkačice Anet Negese. Nakon što je obaveštena da ima visok nivo testosterona, pod pritiskom zvaničnika, podvrgnuta je operaciji za koju je verovala da će joj omogućiti povratak na stazu. Probudila se i shvatila da su joj uklonjeni unutrašnji polni organi – procedura koja je bila nepovratna i koja joj je uništila ne samo karijeru, već i zdravlje.
- Uhvatili su me u zamku. Oduzeli su mi san. Zašto se toliko fokusiraju na ljude sa našeg kontinenta? To pokazuje diskriminaciju i rasizam u sportu – rekla je Negesa.
Novo genetsko testiranje, koje je najavila predsednica MOK-a Kirsti Koventri, bivša sportistkinja, predstavlja poslednji u nizu pokušaja da se povuče jasna biološka linija tamo gde ona često ne postoji. Dok zvaničnici tvrde da je to neophodan korak, za Kaster Semenju i mnoge druge to je samo nastavak decenijske borbe za pravo da se takmiče onakve kakve ih je priroda stvorila.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.