Dok se ozbiljne košarkaške nacije pripremaju za velika letnja takmičenja oslanjajući se na domaće snage i tradiciju, u Grčkoj ponovo prisustvujemo pravoj sapunici i apsolutnom jadu naturalizacije.

Tamošnji ugledni portal „SDNA” i novinar Hristos Bukuras pokrenuli su lavinu optužbi na račun američkog plejmejkera Tomasa Vokapa, a čitav slučaj oko njegovog grčkog pasoša svake godine prerasta u sve veći skandal i javno ismevanje sopstvenog naroda.

Teksašanin je, naime, dobio grčko državljanstvo po ubrzanoj proceduri iako nije ispunjavao nikakve zakonske uslove. Jedini „argument“ bio je njegovo čvrsto obećanje Košarkaškom savezu Grčke (EOK) da će uvek biti tu za nacionalni tim. Naravno, to je bila samo maska – javna je tajna da je cela operacija izvedena isključivo da bi se pomoglo Olimpijakosu, koji je preko noći dobio vrhunskog stranca sa domaćim papirima i tako stekao ogromnu prednost u domaćim takmičenjima.

„Nisam umoran, osećam se fantastično“ – ali u reprezentaciju neću!

Ovo je već drugo uzastopno leto da Vokap hladnokrvno zaobilazi reprezentativne akcije, i to bez ikakvog opravdanog razloga. Prošlog leta je preskočio takmičenje jer mu je „bio potreban odmor“, dok je uporedo sasvim normalno trenirao sa klubom. Ove godine, situacija je dostigla vrhunac licemerja.

Nakon naporne finalne serije grčkog prvenstva, Amerikanac je samouvereno izjavio: „Nisam umoran. Osećam se odlično. Osećam se fantastično“. Čovek je, dakle, potpuno zdrav, prav i odmoran, ali ga ponovo nema na spisku reprezentacije. Grčki novinari se opravdano pitaju zašto Savez ćuti na ovo ruganje državi, dok se istovremeno povređeni domaći igrači poput Mitoglua uredno odazivaju pozivu. Umesto Vokapa, u tim je „upao“ Ilajdža Mitru-Long, pa javnost sa pravom pita da li je on odjednom bolji igrač ili je u pitanju samo još jedna politička igra.

Srbija mora da ostane imuna na kvazi-košarkaške trendove

Grci sada gorko žale što su se bavili jeftinim marketingom, slikanjem sa grčkim zastavama, polaganjem zakletvi u patikama i pravljenjem fotomontaža gde Vokapa porede sa najboljim grčkim igračima. Dobili su klasičan šamar od igrača koji nema nikakvu emotivnu vezu sa njihovom zemljom, i pokazali da su u organizacionom smislu postali obična kvazi-košarkaška nacija koja zavisi od volje i raspoloženja stranih državljana.

Ovaj grčki scenario je idealno ogledalo i brutalna opomena za našu košarku. Srbija, kao zemlja koja je rodonačelnik evropske košarke i koja ima nepresušan izvor talenata, nikada ne sme da skrene na ovaj put. Kupovina instant uspeha preko naturalizovanih Amerikanaca, koji reprezentaciju koriste samo kao usputnu stanicu za odmor i klupske beneficije, uništava kult nacionalnog tima. Lekcija iz Atine je jasna – drži se svog dvorišta i svoje dece, jer kad stranac obuče dres igraćeš po njegovim pravilima.