Na balkanskom podneblju je prirodno da se slavi tuđi neuspeh, po onoj narodnoj „neka komšiji crkne krava“, ali kada je reč o sportu, konkretno fudbalu, Srbija bi mogla da se u jednoj stvari ugleda na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Za razliku od naše reprezentacije, Hrvati su već čekirali kartu za Svetsko prvenstvo, a „Zmajevi“ će posle velike pobede nad Velsom za taj korak morati da naprave senzaciju i, doduše pred domaćom publikom u Zenici, sruše favorizovanu Italiju u finalu baraža.
Za to vreme, reprezentacija Srbije će odigrati prijateljski meč sa velesilom Španijom, a u najavi ove utakmice naš selektor Veljko Paunović pričao je španskim medijima o tome kako su Hrvati mnogo bolje iskoristili potencijal iz dijaspore, tačnije igrače koji imaju hrvatsko poreklo, a rođeni su u drugim evropskim državama, pridobili da igraju za zemlju iz koje vuku korene.
Velika imena rođena van Hrvatske, a igrala za „Vatrene“
Poznati su dobro primeri Roberta i Nika Kovača (rođeni u Nemačkoj), Ivana Rakitića (rođen u Švajcarskoj), Matea Kovačića (rođen u Austriji), Josipa Stanišića (rođen u Nemačkoj), Marina Pongračića (rođen u Austriji). Svi navedeni fudbaleri su se opredelili za zemlju porekla, a ne rođenja i krojili sa „Vatrenima“ velike uspehe.
U novije vreme, mada su daleko od uspeha koji beleže Hrvati, sličnim putem krenula je i Bosna i Hercegovina, koja ima veliki broj fudbalera rođenih daleko od zemlje odakle su im roditelji i(li) preci. I moramo da priznamo, u tome su uradili daleko bolji posao.
Fudbaleri koji su izmakli Srbiji
Podsetimo samo da je Srbija ispustili brojna imena koja bi nam i te kako značila u prošlosti, poput Marka Arnautovića, Marka Marina, Bojana Krkića, Aleksandra Dragovića, pa u novije vreme i talentovanog igrača Bajerna Aleksandra Pavlovića kojeg na kraju nismo uspeli da ubedimo da se opredeli za dres „Orlova“, kao i na kraju krajeva Mileta Svilara. Teško je reći da li bi svi navedeni igrači i uz veće zalaganje sa strane FSS-a pristali da igraju za Srbiju, ali je isto tako teško tvrditi da baš nikog ne bismo „ubedili“. Nedostajala nam je u nekim slučajevima sasvim sigurno bolja diplomatija…
Zato kapa dole i drugim komšijama, koje su upravo na toj dijaspori stigle u poziciju da se bore za Mundijal. Koliko bi samo bio skroman roster Bosne i Hercegovine da selektor Sergej Barbarez nema na raspolaganju mladiće rođene izvan granica svoje domovine. Kako vam zvuči podatak da je u Kardifu, gde su „Zmajevi“ srušili domaće „Zmajeve“ posle penal serije, u sastavu imali čak 11 fudbalera koji nisu rođeni na prostoru Bosne i Hercegovine? Impresivno, zar ne?
Posebno se dan posle velike pobede u Kardifu piše o 18-godišnjem krilnom napadaču Kerimu Alajbegoviću, koji je Edinu Džeku asistirao za izjednačujući gol, a onda hladnokrvno izveo odlučujući penal za finale baraža sa Italijom. Nagrađen je samo nekoliko sati kasnije od Bajera iz Leverkuzena koji ga je vratio u svoj tabor iz Salcburga, plativši 8.000.000 evra (tamo je letos prodat za 2.000.000 evra).
Ipak, pored Alajbegovića koji je rođen u nemačkom Kelnu, tu su bili i Amar Dedić (rođen u Austriji), Sead Kolašinac (rođen u Nemačkoj), Benjamin Tahirović (rođen u Švedskoj), Esmir Bajraktarević (rođen u SAD), Ermedin Demirović (rođen u Nemačkoj), Dženis Burnić (rođen u Nemačkoj), Haris Tabaković (rođen u Švajcarskoj), Amir Hadžiahmetović (rođen u Danskoj), Armin Gigović (rođen u Švedskoj) i Osam Hadžikić (rođen u Austriji).
Čak 11 „Zmajeva“ koji su otputovali u Vels nije rođeno u BiH
Dakle, 11 fudbalera Bosne i Hercegovine koji su otputovali u Kardif nisu rođeni u zemlji za koju igraju, a ovde se ne računaju oni koji su rođeni na prostoru bivše Jugoslavije, poput Tarika Muharemovića (Slovenija) ili Sameda Baždara (Srbija). Sada su ovi momci na dobrom putu da, ukoliko savladaju Italiju, donesu svojoj domovini drugi Mundijal u istoriji, a prvi od 2014. godine, na kojem su „Zmajevi“ debitovali na Svetskom prvenstvu u Brazilu. Lep primer iz komšiluka, sa poentom da je ove fudbalere potrebno vrbovati u mlađem uzrastu, dok još nema nagoveštaja da bi mogli da postanu zvezde, jer je tada vrlo teško dobiti trku sa fudbalskim i ekonomskim velesilama kakve su Nemačka, Austrija i(li) skandinavske zemlje.