Budimo u kontaktu

EP u fudbalu

ISTORIJAT EVROPSKIH PRVENSTAVA (1) Ideja Anri Deloneja

Vladimir Stankovic

Objavljeno

,

Pehar namenjen šampionu Evrope (Foto: Knjiga "100 nezaboravnih"/FSS)

Za koji dan počinje Evropsko prvenstvo u fudbalu na kome, na žalost, nema Srbije. Navikli smo, poslednji put smo učestvovali još 2000. kao SR Jugoslavija. Pripremili smo mini-feljton o ovom takmičenju koje se igra od 1960.


Na prijateljskom meču Francuska – Bugarska, naša kladionica nudi kvotu 2.15 za igru 1&4+.


Takmičenje je rodjeno 1957. kada je Kongres UEFA konačno prihvatio jednu staru ideju Francuza Anri Deloneja. On je još 1927. pokušao da organizuje prvenstvo Evrope po ugledu na južnoameričke šampionate koji su se igrali od 1916, ali nije naišao na razumevanje. Novo takmičenje zvanično se zvalo “Kup Anri Deloneja”, po osnivaču koji nije dočekao ostvarenje svog sna jer je umro dve godine pre nego što je njegova ideja prihvaćena, a bilo je poznato i kao “Kup evropskih nacija”.

Anri Delonej (Foto: Knjiga “100 nezaboravnih”/FSS)

Početak je, kao i svaki, bio težak jer neke fudbalski jake zemlje nisu htele da učestvuju. U prvom izdanju nije bilo Engleza, Italijana i Zapadnih Nemaca. Prijavilo se 17 zemalja, medju njjima i Jugoslavija.

Prva utakmica u novom takmičenju odigrana je u Moskvi 29.sdeptembra 1958. Pred 100.572 gledalaca SSSR je pobedio Madjarsku sa 3;1 a prvi gol, već u 4. minutu, dao je Anatolij Iljin. Jugoslavija je u prvom kolu kvalifikacija, u osmini finala, igrala sa Bugarskom. Meč je odigran na ondašnjem Stadionu JNA 31. maja 1959. pred oko 25.000 gledalaca. Debitovao je Milan Galić i to kako! Golom u prvom minutu! Drugi gol je tri minuta pre kraja dao Lazar Tasić. Ekipu je vodila selektorska komisija u sastavu Ljuba Lovrić-Dragomir Nikolić-Aleksandar Tirnanić. Odabrali su ovih 11 igrača:

Beara (Crvena zvezda), Bruno Belin (Partizan), Crnković (Dinamo), Krstić (Vojvodina), Šijaković (OFK Beograd) , Tasić (Crvena zvezda), Šekularac (Crvena zvezda), Petaković (Radnički Beograd), Zebec (Partizan), Galić (Partizan), B.Mihajlović (Partizan).

U revanšu u Sofiji, 25.oktobra iste godine, bilo je 1:1, Bugari su poveli u 55.minutu, samo dva minuta kasnije izjednačio je Muhamed Mujić, igrač Veleža iz Mostara. U četvrtfinalu, u proleće 1960, Jugoslavija je igrala sa Portugalijom. U Lisabanu je 8.maja 1960. poražena sa 2:1, domaćin je vodio sa 2:0 ali je Bora Kostić u 81.minutu smanjio na 1:2.  Pre revanša u Beogradu Jugoslavija je 11. maja gostovala na Vembliju i odigrala 3:3 sa Engleskom. Dvostruki strelac bio je Galić dok je treći gol dao Kostić. Bilo je to veliko ohrabrenje pred odlučujući duel sa Portugalcima.

Na stadionu JNA tog 22.maja 1960. bilo je 43.000 gledalaca. Šekularac je golom u 9. minutu otvorio put ka pobedi ali je Kavem u 30. izjednačio. Zvezdan “Zeka” Čebinac je u poslednjem minutu prvog poluvremena ponovo doneo prednost našem timu a u nastavku su igrali samo naši:  3:1 Kostić (50), 4:1 Kostić (68), 5:1 Galić (80). Jugoslavija se plasirala za “fajnal for” u Parizu. Ostala tri učesnika bili su Francuska, SSSR i Čehoslovačka.

Radost Kneza posle gola Portugalcima (Foto: Knjiga “100 nezaboravnih”/FSS)

Na čuvenom “Parku prinčeva” u Parizu 6. jula 1960. Jugoslavija je igrala sa domaćinom Francuskom i pobedila u spektakularnom meču sa 5:4. Domaćin je vodio sa 3:1 i 4:2 do 75. minuta, a onda je usledio veliki preokret, tri gola u 15 minuta! Ma šta za 15, za tri minuta! Prvo je Tomo Knez iz banjalučkog Borca smanjio na 3:4 u 75. minutu, onda je u 77. Dražan (nije Dražen, mada mu u srpskim novinama ime gotovo nikad nije tačno izašlo jer su slagači i korektori uvek “ispravljali” misleći da je reč o slovnoj grešci)  Jerković izjednačio, a minut kasnije doneo prednost i pobedu Jugoslaviji. Finale su izborili:

Šoškić (Partizan), Durković (Crvena zvezda), Jusufi (Partizan), Žanetić (Hajduk), Zebec (Crvena zvezda), Perušić (Dinamo), Knez (Borac, BL), Šekularac (Crvena zvezda), Jerković (Dinamo), Galić (Partizan), Kostić (Crvena zvezda).

U drugom polufinalu SSSR je sa 3:0 pobedio Čehoslovačku. Finale je igrano 10. jula, sudio je čuveni Englez Elis. Naša selektorska komisija je napravila dve izmene, na gol je umesto Šoškića postavljen iskusniji Blagoje Vidinić iz beogradskog Radničkog, a umesto Zebeca u tim je ušao Partizanov univerzalac Jovan-Zoran Miladinović. Zvao se zvanično Jovan ali svi su ga zvali Zoran. Ne sećam se više da li su izmene bile prinudne, ali očito nije ispoštovano nepisano pravilo da se “tim koji dobija ne menja”.

Milan Galić je u 43. minutu dao vodeći gol, ali je Metrevili na početku nastavka izjednačio i taj rezultat ostao je do kraja. Morali su da se igraju produžeci u kojima je Ponedeljnik u 117. minutu doneo prvu titulu prvaka Evrope Sovjetskom Savezu u kome je glavna zvezda bio u to vreme najbolji golman sveta Lav Jašin.

Finalni turnir je 1980. u Italiji igran sa 8 učesnika a 1996. u Engleskoj sa 16. U Francuskoj 2016. broj učesnika povećan je na 24.

U narednim nastavcima biće reči o formatima takmičenja, najznačajnijim momentima, učešću Jugoslavije i velikim asovima i mečevima.

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.