Budimo u kontaktu

EP u fudbalu

ISTORIJAT EVROPSKIH PRVENSTAVA (2) Format, žreb, penali, zlatni gol…

Vladimir Stankovic

Objavljeno

,

Posle priče o korenima Evropskog prvenstva u nastavku ovog mini-feljtona pozabavićemo se sportskim, istorijatom takmičenja, učešćem naše reprezentacije i velikim mečevima u kojima su protagonisti bili najbolji fudbaleri svog doba.


Kup Brazila: Na meču Palmeiras – CRB, naša kladionica nudi kvotu 3.70 za igru X-1.


PIONIRI: Za prvo izdanje Kupa nacija, kako se prvobitno zvalo takmičenje, prijavilo se samo 17 reprezentacija. Nije bilo Engleza, Nemaca, Italijana…

U prvom kolu u ciklusu 1959/60. SSSR je pobedio Mađarsku 3:1 i 1:0, Francuska je eliminisala Grčku sa 7:1 i 1:1, Rumunija Tursku 3:0 i 0:2, Austrija Norvešku sa 1:0 i 5:2, Portugalija je nadvisila Nemačku DR 2:0 i 3:2, Španija je izbacila Poljsku 4:2 i 3:0, Čehoslovačka Dansku sa 2:2 i 5:2. Jugoslavija je bila bolja od Bugarske 2:0 u Beogradu i 1:1 u Sofiji. Kuriozitet je da je prvi gol u Beogradu dao debitant Milan Galić i to u 59. sekundi. Bilo je to 31. maja 1959. Jugoslaviuja je, kao i 1930. kada se prvi put igralo svetsko prvenstvo, bila među učesnicima, pionir takmičenmja.

U četvrtfinalu Francuska je bila bolja od Austrije, Jugoslavija od Portugala, Čehoslovačka od Rumunije a SSSR se plasirao na završni turnir  bez igre jer Španija nije želela da igra sa “sovjetskim komunistima”.

Završni turnir igran je u Parizu od 6. do 10. jula, Jugoslavija je u polufinalu napravila podvig jer je stigla i prestigla 1:3 i 2:4 protiv Fracuza i na kraju pobedila 5:4. U finalu 10.jula 1960. protivnik je bio SSSR, bolji od  Čehoslovačke 3:0. Meč je posle 90 minuta završen 1:1 pa su igrani produžeci, Ponedeljnik je dao pobedonosni gol u 113. minutu. Sudio je Englez Artur Elis, onaj isti koji je na Olimpijskim igrama u Tamperu 1952.  vodio ona dva istorijska duela Jugoslavije i SSSR (5:5, 3:1).

Junak meča bio je sovjetski golman Lav Jašin, proglašen za najboljeg aktera turnira.U najboljem timu šampionata našla su se i četvorica Jugoslovena: Vladimir Durković, Milan Galić, Dragoslav Šekularac i Bora Kostić..

PRVI PUT ŠPANIJA. Za drugo izdanje 1964. prijavilo se 29 zemalja. Završni turnir igran je u Madridu. Frankov režim morao je da popusti i dozvoli sovjetskim fudbalerima dolazak u Španiju. U polufinalu Španija je morala da igra produžetak protiv Mađarske (2:1), gol za finale deo je Amaro Amansio u 115. Minutu. U drugom duelu SSSR je sa 3:0 pobedio Dansku. Finale je igrano 21. juna 1964. na “Bernmabeu” pred 79.115 gledalaca što je zvanični podatak mada hroničari tvrde da je bilo i svih 100.000 ljudi.To je rekordna poseta na finalnoj utakmici. Španija je rano povela, u 6. minutu, golom Hesusa Perede, izjednačio je Galimazjan Hursainov samo dva minuta kasnije a gol za trofej dao je Marselino u 84. minutu. MVP turnira bio je Luis Suarez (Španija). U idealnom timu naššla su se i trojica Mađara: Novak, Bene i Albert.

* U najboljem timu bili još  Jašin, Zoko, Amansio, Pereda, Luis Suarez, Valentin Ivanov…

*Nije moglo bez političkih problema, Grčka je odbila da igra sa Albanijom u prvom kolu kvalifikjacija pa su Albanci prošlki bez igre ali su u drugom kolu ispali od Danske sa 0-4 i 1-0.

*Prvi put je igrana “majstorica”, Buggarska i Portugal međusobmno su se pobedili sa 3-1 a treći meč u Rimu dobila je Bugarska sa 1-0.

PODVIG NAŠIH U FIRENCI. U kvalifikacijama za PE 1968. dogodilo se jedno od najvećih iznenađenja. Jugoslavija je bila na ivici eliminacije jer je uoči poslednjeg meča Albanija-SR Nemačka imala 6 bodova Nemci 5 i meč manje u Tirani. Nije bilo TV prenosa, radio Beograd je preko Crne Gore, gde se hvatao signal albanske TV, pratio tok meča i svaka 2-3 minuta  obaveštavao da je “u Tirani još uvek 0:0”. Tako je i ostalo što je našem timu donelo prvo mesto u grupi. U četvrtfinalu je sa 1:1 i 5:1 izbačena Francuska a onda je u Firenci uslediuo podvig, 1:0 pobeda protiv aktuelnog prvaka sveta Engleske o čemu je opširno bilo reči u prošlonedeljnoj kolumni. U finalu su prvi put igrana dva meča, prvi duel Italije i Jugoslavije završen je 1:1 najviše zahvalojujući sudiji Godfridu Dinstu iz Švajcarske koji je bio 12. igrač “azura”. U ponovljenom meču bilo je 2:0 za Italiju.

* Englez  Alan Maleri prvi je isključen igrač na finalnim turnirima, izbačen je u  89. minutu polufinalnog duela sa Jugoslavijom.

* Italija je do finala stigla preko žreba.Njen meč sa SSSR-om u Napulju završen je 0-.0 posle 120 minuta a kocka je bila na strani domaćina.

* Najbolji igrač turnira i najbolji strelac sa 2 ghola bio je Dragan Džajić.

* U najboljem timu šampionata našao se i naš bek Mirsad Fazlagić. Uz njega su bili Faketi, Bobi Mut, Macola, Harst, Riva…

PRVI PUT NEMAČKA. Prvenstvo 1972. okupilo je 32 reprezentacije a na završni turnir stiglI su Belgija, SR Nemačka, Mađarska i SSSR. Finale su na stadionu “Hejsel” u Brislu 18. juna 1972. igrači SR Nemačlka i SSSR. Bilo je 3:0 za Nemce, dvostruki strelac u finalu Gerd Miler bio je i najbolji strelac (4 gola) i najbolji igrač.

* U timu Nemačke bili su Bekenbauer, Brajtner, Henes, Necer, Vimer, Jup Hejnkkes (kasnije istaknuti trener), Gerd Miler…Većina je dve godine kasnije osvojila i titulu prvaka sveta.

DRAMA U BEOGRADU. Kakav je ugled uživao nekadašnji FSJ svedoče dva podatka: 1973. Beograd je bio domaćin finala Kupa šampiona Ajaks-Juventus, a 1976. i završnog turnira Prvenstva Evrope. ka Beogradu su krenule 32 reprezentacije, a stigle Holandija, Čehoslovačka, SR Nemačka i Jugoslavija. Oba meča u polufinalu odlučena su u produžecima, Čehoslovačka je (u Zagrebu), pobedila Holandiju sa 3:1, a SR Nemačka Jugoslaviju (u Beogradu) sa 4:2 iako je naš tim  vodio sa 2:0. Tri gola dao nam je Diter Miler.

* Produžeci su igrani i u meču za 3. mesto (Jugoslavija-Holandija 2:3) i finalu u kome je o titulu prvi put odlučeno posle serije penala.

* Čehoslovačka je bila pred trijumfom ali je Helcenbajn u 89. minutu dao gol za 2:2 ui odveo meč u propdužetak u kome nije bilo golova.

* Odluka je, prvi put, pala sa penala. Kod 4:3 za Čehoslovačku Henes je promašio, a onda je Antonin Panenka okrenuo novu stranicu i istoriji fudbala. Peti gol je dao tako što je “lobovao” Sepa Majera, taj udarac se od tada zove “Panenka”. Igrač je u brojnim intervjuima kasnije pričao da je vežbao taj šut ali nikada ga nije primenio na utakmici.  Premijera je bila ni manje ni više nego u finalu Evropskog šampionata.

* U najboljem timu su se našli Bekenbauer, Krol (Holandija), Diter Miler i naš Dragan Džajić.

* Nemačka i Holandija su 1974. bili finalisti prvenstva sveta.

* Za  Nemačku su igrali Majer, Vogts, Bekenbauer, Švarcenbek, Vimer, Bonof, Henes, D.Miler a za Holandiju Krojf, Neskens, Rep, Rensenbrink, Krol…

 NEMCI ODBRANILI TITULU. SR Nemačka je 1980. postala prva zemlja koja je odbranila titulu. Broj učesnika na finalnom turniru povećan je na 8, ekipe su bile podeljene u dve grupe, Nemačka i Belgija našle su se u finalu 22. juna 1980. Bilo je 2:1 za Nemce, oba gola, u 10. i 88. Minutu dao je Horst Hrubeš.

* MVP finala bio je Bernd Šuster a najbolji strelac Klaus Alofs, strelac 3 gola.

* Treće mesto osvojila je Čehoslopvačka, posle 1-1 sa Italijom bila je bolja sa penala-9-8.

RADAAANOVIĆ. Jugoslavija se 1984. vratila na finalni turnir zahvaljujući “čudu u Splitu” kada je Ljuba Radonović protiv Bugara dao gol za 3-2 u 90. minutu. Čzveni TV komentator Mladen Delić izgovorio je čuvenu rečenicu:

Ljudi moji, da li je ovo moguće…

To je lepši deo priče jer se iz Francuske, gde je igrana završnica, ništa lepo ne pamtiu. Naš tim je izgubio sva tri meča, od Danske sa 0-5 i završio sa gol-razlikom 2-10.

* Finale su igrali Francuska (bolja od Portigalije 3:2 u polufinalu) i Španija (savladala Dansku sa 2:1). Na “Parku prinčeva” u Parizu Francuska je 27. juna 1984. prvi put postala prvak Evrope. Španija je savladana sa :-0 golovima Platinija u 57. i Belonea u 90 minutu.

* Platini je bio MVP prvenstva i najboloji strelac sa 9 golova od kojih je 3 dao protiv Jugoslavije u Sent Etjenu (3:2).

Isti format završnice (F8) zadržan je i za 1988. U kvalifikacijama su igrale 32 zemlje a u završnicu, igranu u Nemačkoj, stiglo je 8. Do finala su se probili Holandija (bolja od Nermačke 2:1 u polufinalu) i SSSR koji je sa 2:0 nadigrao Italiju.

* Finale je igrano 25. juna 1988. u Minhenu, bilo je 2:0 za “lale” a strelci su bili Gulit u 32. i Van Basten u 54. Ovaj drugi gol bio je retko efektan jer je Van Basten uhvatio volej i gotovo iz mrtvog ugla savladao Dasajeva.

* Van Basten je bio MVP i najbolji strelac sa 5 golova.

TRIJUMF REZERVISTA. Prvenstvo u Švedskoj 1992. ostalo je upamćeno po trijumfu tima koji se nije plasirao na završni turnir! Pošto je SR Jugoslavija posle uvođenja sankcija od strane Saveta bezbednosti UN isključena sa turnira pozvana je Danska, druga u grupi. Iako su igrači došli gotovo sa plaže ostvarili su trijumf, u finalu su sa 2:0 pobedili Nemačku golovima Jensena i Vilforta.

* Po drugi put MVP turnira bio je golman. Posle Lava Jašina 1960. danski golman Peter Šmajhel izabran je za najboljeg igrača dok je najbolji strelac bio Henrik Larsen, takođe Danac, strelac 3 gola.

ZLATNI GOL. Posle političkih promena u Evropi početkom devedesetih godina i stvaranja novih država broj učesnika kvalifikacija za EP 2000. popeo se na 47. Završnica se prvi put igrala u Engleskoj. Bilo je dosta produžetaka i penala. U četvrtfinalu dva duela odlučena su sa bele tačke. Engleska je bila bolja od Španije 4:2 a Francuska od Holandije sa 5:4.

* Penali su odlučivali i u polufinalu, Engleska-Nemačćka bilo je 1:1 pa 5:6 a Francuska-Češka 0:0 pa takođe 5:6.

*Finale je igrano 30. juna na “Vembliju” u Londonu, Česi su poveli golom Bergera u 59. minutu, izjednačio je Birof u 73, a pobednik je odlučen takozvanim “zlatnim golom” koji je u 95.minutu dao Nemac Birof. Gol je izazvao polemiku jer je pomoćni sudija podigao zastavicu reklamirajući ofsajd ali je glavni sudija Perluiđi Paireto iz Italije smatrao da je reč o pasivnom ofsajdu koji nije uticao na ishod akcije. Utakmica je bposle gola prekinuta.

* Najboplji igrač nije bio iz pobedničkog tima, počast je pripala Čehu Karelu Poborskom, a najbolji strelac sa 5 golova bio je Alan  Širer (Engleska).

U DVE ZEMLJE. Glavna novost za EP 2000. bila je organizacija u dve zemlje, Belgija i Holandija su prihvatile organizaciju. U kvalifikacijama je igralo čak 49 reprezentacija a broj učesnika na finalnom turniru povećčan je na 16.

* Do finala su stigli Francuska i Italija a 2. jula 2000. na stadionu Fejenorda u Roterdamu bolja je bila Francuska. Bilo je 2:1 a titula je drugi put odlučena “zlatnim golom”. Delvekio je doveo “azure” u vođstvo u 55. minutu, izjednačio je Vilford u nadonadi vremena a Trezege je u 103. minutu dao gol za pobedu i titulu.

* Francuska je tako objedinila titule prvaka sveta (osvojena 1998) i Evrope.

* MVP je biuo Francuz Zinedin Zidan.

* Najboolji strelac bio je Holanđanin Patrik Klajver, strelac 5 golova od kojih je 3 dao protiv Jugoslavije (6-1).

GRČKA SENZACIJA. Sigurno najveće iznenađenje u istoriji evropskih šampionata desilo se 2004. u Portugalu. Put završnice krenulo je 50 zemalja, 16 je stiglo do završnice. Grčka je u kvalifikacionoj grupi VI napravila iznenađenje pretekavši Španiju,  koja se ipak domogla finalnog turnira pobedivši u baražu Norvešku  2:1 i 3:0. Glavno iznenađenje usledilo je na završnom turniru. Grci su prvo u Portu pobedili domaćina Portugal sa 2:1, zatim remizirali sa Španijom 1:1 i potom izgubili od Rusije 1:2, ali su ipak prošli kao drugi jer su imali gol-razliku 4:4, a Španci 2:4.

U četvrtfinalu Grčka je pobedila Francusku 1:0, u polufinalu istim rezultatom Češku a onda u finalu, 4.jula 2004. i domaćina Portugaliju sa 1:0. Gol odluke dao je Angelos Haristeas u 57.minutu.

* Selektor Grčke bio je Nemac Otto Rehagel.

* MVP je bio Grk Teodoros Zagorakis.

* Najbolji strelac sa 5 golova bio je Milan Baroš (Češka).

ŠPANIJA JOŠ DVA PUTA.  Za 2008. domaćin su opet bile dve zemlje, Austrija i Švajcarska. Opet se prijavilo 50 zemalja, a u završnicu stiglo 16. U finalu su, 29. juna 2008. na bečkom “Prateru” Španci savladali Nemačku golom Fernanda Toresa u 33. minutu.

* MVP turnira bio je Havier Ernandez “Ćavi” (Španija) a najboloji strelav David Vilja (Španija).

* Prethodni šampion Grčka završio je na poslednjem 16. mestu a Francuska je bila tek 15.

*Plasmanom na 3. mesto najbolji plasman ostvarila je Turska.

Rekordan broj učesnika, 51, krenuo je ka završnici 2012. Finalni turnir igran je u Ukrajini i Poljskoj a do finala su stigli Španija i Italija. Poslednji meč igran je 1. jula 2012. u Kijevu pred 63.170 gledalaca. Španija je slavila sa 4:0 golovima Silve (14), Đordija Albe (41), Toresa (84) i Mate (88). Italija je poslednjih pola sata igrala sa 10 igrača jer se povredio Mota a više nije bilo prava na zamenu.

* MVP turnira bio je Andres Inijesta.

* Najbolji strelac takođe je bio iz Španijue-Fernandno Tores, strelac 3 gola.

PRVI PUT PORTUGALIJA. Završnica Evropskog prvenstva vratila se 2016. u Francusku, tamo gde je 1960. igrana prva. Novost je bilo povećanje broja učesnika na čak 24.

Debitovali su Island, Vels i Albanija, Mađarska se vratila posle 1972, Nemačka je igrala završnicu 12. put uzastopno.

* Titula je prvi put otišla u Lisabon, Portugalija je u finalu 10. jula 2016. pred 75.868 gledalaca pobedila domaćina Francusku. Gol je pao u produžetku, strelac je u 109. minutu bio Eder.

* Meč je bio grub, sudija Mark Klatenberg iz Engleske pokazao je čak 10 žutih kartona.

* Najbolji igrač turnira bio je Francuz Antonio Grizman, ujedno i najbolji strelac sa 6 golova.

Evo i nekoliko zanimljivosti

*Na završnim turnirima od 1960. do 2016. učestvovale su 34 zemlje.

* Po 3 titule imaju Španija i Nemačka, Francuska je bila prvak dva puta a po jednom su trijumfovali Portugal, Grčka, Italija, SSSR.Čehoslovačka, Holandija i Danskja.

* Najviše utakmica, 49, odigrala je Nemačka.Pobedila je 26 puta.

*Najviše golova na jednom turniru dala je Francuska-14 (1984)

*Najviše golova u završnici primila je Jugoslavija -13 (2000).

*Najbolji strelac u završnici je Mišel Platini sa 9 golova na 5 mečeva 1984.

 

 

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.