Čije grehe ispaštaju Italijani? Lekcija iz Zenice i za Srbiju

Fudbalska reprezentacija Bosne i Hercegovine plasirala se na Svetsko prvenstvo nakon što je u Zenici, posle boljeg izvođenja jedanaesteraca, eliminisala četvorostrukog prvaka sveta, selekciju Italije. Bila je to noć u kojoj je David srušio Golijata i podsetio zašto je fudbal više od igre, ali i postavio pitanje – plaćaju li Azuri i dalje ceh za stare grehe?

Svi elementi za jednu istorijsku, filmsku priču stvorili su se u utorak uveče u Zenici. Na jednoj strani moćna Italija, fudbalska aristokratija. Na drugoj autsajder, Bosna i Hercegovina. Scenografija je takođe išla naruku slabijem: neugledan, težak teren stadiona „Bilino polje“, kao da je izabran upravo da se moćnim gostima oteža posao, i nešto više od deset hiljada vatrenih navijača.

Kao da sve to nije bilo dovoljno, na tribinama se pojavio i Novak Đoković. Njegovo prisustvo dodatno je podiglo atmosferu na stadionu, na kojem je sa klupe ekipu vodila legenda Sergej Barbarez, a na terenu predvodio neumorni veteran Edin Džeko.

Sve je bilo spremno za fudbalski incident, za čudo.

Italijani ljuti na Turpana: Džeko je pre gola igrao rukom! Šta vi kažete? (VIDEO)

Od greške golmana do crvenog kartona koji je sve promenio

Krenulo je, ipak, očekivano. Italijani su poveli ranim golom posle greške golmana domaćih, Nikole Vasilja. Činilo se da će Golijat rutinski odraditi posao. Međutim, nisu bili dovoljno oprezni. Njihov štoper Alesandro Bastoni napravio je prekršaj za direktan crveni karton i potpuno promenio tok meča.

Od tog trenutka gledali smo opsadu gola Italije. Sve se nameštalo da Đanluiđi Donaruma postane heroj nacije, svojim odbranama je držao Azure u životu. Odolevao je pritisku, ali u drugom poluvremenu je kapitulirao. Bosna i Hercegovina je stigla do izjednačenja i odvela utakmicu u produžetke, a zatim i na penale.

Nada je u tom trenutku eksplodirala, jer su Zmajevi samo nekoliko dana ranije na isti način, posle penala, eliminisali Vels. Hirurški precizno su izvodili jedanaesterce, za razliku od Italijana čiji su igrači podlegli pritisku. Jedna nacija je slavila, druga je ostala u suzama.

Kako god da se tumači, igrači Bosne i Hercegovine su u Zenici pokazali više vere, više hrabrosti i više spremnosti da rizikuju – a takve stvari fudbal retko ostavlja nenagrađenim.

Dvanaest godina čistilišta i Materacijev greh

I tako dolazimo do ključnog pitanja: čije grehe ispaštaju Italijani punih dvanaest godina? Ovo je treći Mundijal zaredom na koji ne idu. Zemlja koja je četiri puta bila prvak sveta ne uspeva da se kvalifikuje. Gde je problem?

A nije reč samo o propuštenim Mundijalima. Italija ni na onima na kojima je učestvovala posle 2006. nije ostavila trag dostojan svoje istorije – ispadanja u grupi, rana eliminacija, bez ozbiljnog rezultata. Utisak je tim čudniji jer kvalitet nikada nije bio sporan, što potvrđuje i titula prvaka Evrope iz 2021. godine.

Ako pitate sujeverne, reći će vam da Azuri plaćaju dug fudbalskim bogovima. Dug koji je napravio Marko Materaci u finalu Svetskog prvenstva 2006. godine u Nemačkoj. Način na koji je isprovocirao Zinedina Zidana da dobije crveni karton u poslednjoj utakmici karijere, a zatim i sam postigao gol u penal-seriji, za mnoge je ostao simbol pobede koja je došla preko granice sporta.

Ta slika, Zidanov udarac glavom u grudi Materacija, i danas je prva asocijacija na to finale. Možda zato Italija već dvanaest godina luta, zaglavljena u nekoj vrsti fudbalskog čistilišta, okajavajući grehe svog nekadašnjeg heroja.

Koja je lekcija za Srbiju?

Nije teško zamisliti kako će ova priča odjeknuti i među navijačima u Srbiji – kao argument koji se često ponavlja: ako jedna Italija može da ostane bez Mundijala, šta onda mi da tražimo? Ali upravo u tome leži zamka takvog razmišljanja – jer ono više govori o spuštanju kriterijuma nego o razumevanju problema.

Ako tražimo lekciju – ima je. Fudbalski bogovi vam ponekad dozvole da napravite čudo, kao one noći u Lisabonu kad je Aleksandar Mitrović srušio Portugaliju. Ali, ni naš državni tim nije bez svojih nerazjašnjenih priča i poteza koji su ostavili trag.

Ne može se zaboraviti razlaz sa Slavoljubom Muslinom, selektorom koji je odveo tim na Svetsko prvenstvo u Rusiji. Jedan od najkontroverznijih momenata u istoriji reprezentacije Srbije – nefudbalska stvar koja se pamti, kao i epilog na tom Mundijalu.

Za one sujeverne, to su grehovi koji se plaćaju. Za ostale, to je samo još jedan dokaz da je fudbal predivna igra baš zato što je nepredvidiv. Igra u kojoj tim koji vredi šest puta manje može da pobedi. U kojoj priča o čoveku sa terase iznad stadiona danima pre meča postane važnija od same utakmice.

Igra u kojoj David ne pobeđuje često – ali kad se to desi, niko ne zaboravlja.