Budimo u kontaktu

Sportski dvogled

Iz “keca” u ambis!

Aleksandar Ostojic

Objavljeno

,

Detalj sa meča Napredak - Partizan (Foto: Starsport)

Najmanje što bih u ovom trenutku želeo jeste da budem u koži Save Miloševića. Čoveka kome su navijači Patizana posle samo šezdesetak minuta na klupi ovog tima skandirali “Savo odlazi!”.

Legendarni centarfor crno-belih i jugoslovenske reprezentacije čekao je 45 godina i 180 dana da prvi put u životu kao trener vodi jednu fudbalsku utakmicu. Dogodilo se to u Kruševcu, gde je Milošević na svom debiju doveo Partizan, procenjen na 23,8 miliona evra (po specijalizovanom sajtu Transfermarkt), na noge Napretku koji po istom izvoru vredi 6,75 miliona evra. Partizan je igrao protiv tima u kome je čak pet nekadašnjih igrača tog kluba, za koje je neko nekad procenio da nisu dovoljno kvalitetni da nose crno-beli dres. Plus Alivodić, sa kojim su čelnici iz Humske godinama flertovali, ali do transfera nije došlo. I iz koga su dva najbolja jesenja strelca u zimskom prelaznom roku prešla u Crvenu zvezdu (Vukanović i Vulić), a ubojiti napadač Boranijašević otišao u Lozanu. Ono što je ostalo od Napretka rasturilo je Partizan, a trebalo je biti i 2:0 da je sudija Kruševljanima priznao regularan gol.

Savo Milošević se na svom trenerskom debiju odrekao usluga mladih talentovanih fudbalera, i poverenje poklonio super-veteranima, od kojih neki mesecima nisu zaigrali ozbiljan fudbal. Na kruševačkoj njivi (drukčije se taj pašnjak prepun džombi ne može nazvati) našli su se Saša Ilić (41 godina), Vladimir Stojković (35), Mark Valijente (32), Bojan Ostojić (35), Miroslav Vulićević (33), Milan Smiljanić (32) i Zoran Tošić (31). Naravno, njihovo iskustvo nije značilo apsolutno ništa jer niti su ikad dosad igrali zajedno, niti su mnogi od njih još uvek u stanju da igraju fudbal kakav se igra u Superligi Srbije. A on je daleko od svetskih standarda, mada ipak zahteva brzinu i eksplozivnost – sve ono što Miloševićevi veterani više nemaju.

Već posle ove jedne utakmice mnogi su se upitali zašto je Milošević udobnu fotelju u Fudbalskom savezu Srbije zamenio električnom stolicom u Partizanu. Priznajem da sam jedan od tih i da još uvek čekam adekvatan odgovor. Kao što mi nije jasno zašto je menadžment Partizana na mesto trenera prvog tima postavio čoveka koji pre toga nije nikad u životu trenirao nijedan klub, niti je vodio ijednu fudbalsku utakmicu. Možda ovaj eksperiment na kraju i uspe (šta bi se smatralo uspehom?), ali neke kockice iz ovog crno-belog mozaika već u ovom trenutku mi definitivno ukazuju na stvarne razloge zašto je Milošević došao u Humsku.

Reč je o novcu, a ja volim da pratim te proklete tokove novca, i kao za inat vrlo često nešto bitno utvrdim, ili saznam. Kao, na primer, da su mesto trenera Partizana odbili Marko Nikolić i Ilija Stolica. To je izjavio predsednik ovog kluba Milorad Vučelić. E, sad, Nikolić je otišao posle duple krune u Partizanu u mađarski Videoton, gde je i danas. To je klub koji po istom onom već pomenutom Transfermarktu vredi 18 i nešto miliona evra, dakle mnogo manje nego Partizan. Logično bi bilo da je i plata trenera u Videotonu manja nego u Partizanu. Slično bi se moglo reći i za ljubljansku Olimpiju, u kojoj je Stolica šefovao 2018. Taj klub je procenjen na oko osam miliona evra, pa je logično pretpostaviti da su i kod njih plate trenera manje nego u Partizanu. Međutim, sada dolazimo do najvažnijeg dela mozaika.

Pre nekoliko nedelja fudbaler Partizana Marko Janković je prešao u italijanski SPAL i prilikom raskida ugovora oprostio crno-belima dugovanja u iznosu od čak 160.000 evra (negde stoji da je dug bio i svih 200.000). Šta to govori? Da je klub obećao svom fudbaleru platu koju nije mogao da mu isplati. Ne verujem da je Janković izolovan slučaj, pre će biti da je ovo pravilo. Znači, fudbalerima se mnogo duguje. Kao i trenerima. I tu smo u samom centru: koji će trener doći da radi za platu koju neće videti i da trenira igrače kojima se duguje mesecima, nekima i godinama? Pa… retko koji. Možda samo neko ko nikad nije jeo trenerski hleb. Na primer – Savo Milošević.

Neću ulaziti u dalju finansijsku analizu Partizanovog poslovanja, jer priznajem da nemam pouzdane podatke. Ono što znam je da se trenerima koji su tu radili duguje novac, kao i da ih je Partizan uglavnom potrošio i bacio na trenersko tržište gde se skoro niko nije snašao. Zaista ne bih voleo da ista sudbina snađe i Miloševića, ali bih podsetio gde su sada njegovi prethodnici u proteklih deset godina, od 2009. do danas:

Goran Stevanović – bez posla;

Aleksandar Stanojević – Peking (Kina);

Avram Grant – bez posla;

Vladimir Vermezović – bez posla;

Vuk Rašović – Al Dafra (Emirati);

Zoran Milinković – bez posla;

Ljubinko Drulović – juniorska reprezentacija Uzbekistana;

Ivan Tomić – bez posla;

Marko Nikolić – Videoton;

Miroslav Đukić – bez posla.

Za deset godina izmenjalo se deset trenera, od kojih šest trenutno ne radi nigde, a ostala četvorica treniraju ekipe koje su realno C, eventualno B kategorija u svetskim okvirima.

Šta je zaključak?

Partizan beskompromisno troši trenere. Kako one sa reputacijom (Grant je, na primer, došao iz Čelzija), tako i početnike, poput Miloševića. Mnogima nisu pomogle ni titule, jednostavno potrošeni su i poslati da čekaju zaostale plate. Ne verujem ni da će Miloševiću pomoći tim prepun četrdesetogodišnjaka da ostavi dublji trag u Partizanu. Ali zato i Savo Milošević i uprava fudbalskog kluba Partizan mogu mnogo naučiti iz testamentarne poruke koju je, malo pred smrt, izrekao legendarni Vladica Kovačević:

– Predlažem, volim i želim da ovaj klub bude bez trzavica, da bude jedinstven, klub u kojem se družimo, a ne da budemo razdvojeni, da razmišljamo da li da uđemo u klub, ili da razmišljamo da li ćemo videti bivšeg prijatelja ili sadašnjeg prijatelja.

Ima li toga u sadašnjem Partizanu?

1 komentar

1 komentar

  1. veseliBakalar

    veseliBakalar

    02.04.2019. at 15:04

    Konačno jedan pravi tekst. Svaka čast novinaru!

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.

U fokusu