Budimo u kontaktu

Blog

JUBILEJ Deset godina od neverovatne odiseje

Engleski fudbal

Objavljeno

,

Foto:Tviter

Još dok sam pre dve nedelje pisao tekst o putu Midlzbroa do finala Lige UEFA odlučio sam da ću da obradim isto dostignuće Fulama. Priča londonskog kluba je možda čak i impresivnija, budući da je ovo najstariji londonski klub koji nema nijedan trofej, uzimajući u obzir koje klubove su izbacili na svom putu i pri tome nisu imali skupa pojačanja kao Boro.

Ipak, neverovatno je i koliko sličnosti ima u ova dva pohoda. O tome je pričao i golman, koji je bio akter u oba pohoda, Mark Švarcer:

– Sličnosti su neverovatne. Oba kluba su igrala sa Romom i Bazelom, i oba tima su imala neverovatne gostujuće pobede koje su ih odvele dalje. Sa Fulamom smo morali da dobijemo Bazel u poslednjoj utakmici u grupi da bismo prošli dalje, a oni u tom trenutku nisu imali poraz na svom terenu godinama, čak ni u Ligi šampiona. Uzeli su velike skalpove i dobili velike klubove iz Engleske. I sa Fulamom i sa Midlzbrom imali smo neverovatno samopouzdanje. I danas me svrbi to što smo izgubli oba, ali niko nam ne može oduzeti dostignuće i to sa ovim klubovima.

Potom ističe:

– Sa Fulamom je ključna bila smirenost Roja Hodžsona i njegov „sve sam ja to prošao fazon“ jer je već bio u finalu ovog takmičenja dok je vodio Inter i izgubio od Šalkea na dve utakmice.

Ovo neverovatno putovanje krenulo je 30. jula 2009. u Viljnusu, a završilo 286 dana kasnije u finalu ovog takmičenja, u Hamburgu.

Pre svega, „Beli“ iz zapadnog Londona su sezonu pre ove završili na sedmom mestu Premijer lige, ispred Totenhema, Vest Hema i Mančester sitija. Ova pozicija donela im je ulazak u treću rundu  kvalifikacija LE, gde su izvukli Vetru iz Viljnusa.

Tim iz Litvanije rešili su po 3:0 u obe utakmice i sa 6:0 ukupnim skorom ušli u plej-of rundu. Ako su mislili da je ovo bilo daleko putovanje, čekao ih je Amkar iz Perma u Rusiji. Ako je nešto bilo dobro – to je što nisu po zimi išli u Rusiju. Prva utakmica bila je na Krejven Kotidžu i završena je s 3:1, a strelci su bili Endi Džonson, Klint Dempsi i Bobi Zamora. Pogledom na rezultate laik bi pomislio da je revanš bio napet jer su Rusi dobili sa 1:0, ali to je više bio gol utehe koji su postigli u 90. minutu i nijednog trenutka nisu bili blizu prolaza u grupnu fazu.

Na ovim realno nepristupačnim gostovanjima putovala je šačica navijača iz Londona, ali pravi festival putovanja po Evropi će tek da počne. U grupnoj fazi Fulam je dobio Romu, Bazel i CSKA Sofiju. Niko im nije davao ozbiljnu šansu da protiv Bazela i Rome dođu na jedno od prva dva mesta.

Prva utakmica bila je gostovanje u Sofiji, gde su „Beli“ remizirali 1:1, Diomansi Kamara je bio strelac. Roj Hodžson je znao da će forma na domaćem terenu biti ključna za uspeh, a spremio je opake taktike za naredne dve utakmice.

Dobili su Bazel sa 1:0 golom kapitena Denija Marfija, a zatim su protiv Rome vodili golom Hangelanda do 93. minuta kada je  izjednačio  Andreoli. Sledio je revanš u Rimu gde su poraženi sa 2:1, iako su poveli golom Kamare.

O ovoj utakmici Švarcer je rekao:

– Dva igrača su nam isključena. Bila je to čudna odluka sudije da isključi Erika Nevlanda i dosudi penal za Romu, a onda je Pol Končeski potpuno poludeo i ostali smo sa devetoricom. Roj je besneo posle utakmice. Imao je čudan monolog. Rekao je da ga nije briga za ovo glupo takmičenje. Da je bio jednom u finalu i izgubio ga i da niko ne želi da dođe do finala i izgubi. Naravno, da je želeo da pobedi. Samo je bio frustriran zbog manjka discipline i poraza, ali još smo imali da igramo sa Bazelom i ja sam ovo iskoristio u govoru pre tog meča.

I došao je trenutak za govor…

Menadžer je pričao, zatim je Deni Marfi, kapiten koji je osvojio ovo sa Liverpulom 2001. godine, zatim sam ja rekao par reči. Rekao sam da je svaka šansa dovoljno dobra. Rekao sam da sam bio u finalu UEFA Kupa i izgubio ga, ali da je bilo neverovatno putovanje i da bih sve dao da opet budem tamo. Morali smo da uhvatimo momenat.“

U ovom trenutku Bazel je imao devet poena, Roma sedam, a Fulam pet i pri tome su u poslednjem kolu imali gostovanje u Švajcarskoj. Delovalo je nemoguće.

Prvo su dobili CSKA na Krejven Kotidžu sa 1:0, sada je strelac bio Gera, a zatim su u Bazelu pobedli s 3:2. Bobi Zamora je bio dvostruki strelac i ponovo Gera. Roma je takođe dobila poslednje dve utakmice i otišla dalje sa Fulamom, kao prva u grupi.

U nokaut fazi „Beli“ su dobili Šahtjor iz Donjecka u kome su tada igrali sada zvezde PL – Fernandinjo i Vilijan, a po Marku Švarceru nije moglo teže:

– Oni su za mene tim koji se isticao. Bili su najbolji tim protiv kojeg smo igrali, možda i najbolji protiv kojeg sam ikada igrao. Bobi Zamora je postigao sjajan gol i doneo nam pobedu od 2:1, a sećam se da se Darijo Srna smejao i rekao mi vidimo se u Ukrajini. Otežali smo sami sebi posao kada je Deni Marfi isključen, ali smo se fantastično branili i na kraju izvukli 1:1 i prošli dalje.

Jedna od najboljih stvari koje je Hodžson uradio je oživljavanje karijere Bobija Zamore. On je bio talisman kluba i od prvog gola u Viljnusu, preko ovog ključnog u Donjecku i posle gola Juventusu, nosio je klub i igrao kao opsednut. Šteta što je finale igrao sa povredom i ako pitate navijače Fulama reći će vam da bi sa zdravim Zamorom sigurno osvojili svoj prvi trofej.

Ovo je već bio fantastičan niz, ali u poslednjih 16 sudbina je spojila Fulam sa Juventusom! Apsolutno im niko nije davao šansu. Koliko su ih potcenili Italijani govori i podatak da je na meč u Italiji došlo 11.500 gledalaca. “Stara dama” je pobedila sa 3:1, gol za Fulam postigao je Dikson Etuhu.

Najveća noć u ovom klubu ikada dogodila se 18. marta 2010. kada je na obale Temze dolazio Juventus, reklo bi se da rutinski povrdi pobedu iz Torina. Postava Juvea jeste bila starija, ali u njoj su bila četiri igrača iz postave svetskih šampiona iz 2006. godine – Kanavaro, Kamoranezi, Groso i Del Piero, a tu je bio i francuski superstar David Trezege.

Ono što se desilo jeste najveće veče u istoriji Fulama.

Da zadatak bude još teži Deni Marfi, kapiten, bio je suspendovan, pa su par centralnih veznih činili Dikson Etuhu i Kris Berd. Da zadatak bude još teži Trezege je postigao gol posle dva minuta igre, pa je domaćima trebalo tri gola do kraja utakmice samo da izbori produžetke.

Oni su postigli četiri! Zamora je postigao prvi, a zatim Zoltan Gera dva komada ( lob i penal), na kraju rezerva Klint Dempsi donosi delirijum.

Švarcer se priseća:

– Ako želite dramu to je bio Juventus. Gubili smo odmah, a na kraju Klint sjajnim golom donosi prolaz. To govori o veri u sebe koju smo imali – i mi i navijači. Završli smo 7. u Premijer ligi, bili smo dobar tim. Veza između igrača i navijača je bila fantastična. Svi su verovali Rojevim metodama, imali smo pravi miks i pravi stav. Radili smo mnogo i pazili na detalje. Navijači su to prepoznali, videli su to i poštovali su naš trud. Igrali smo i atraktivan fudbal, iako su ljudi svašta pričali za Roja. Ovo je sezona iz snova, zamislite pobeđujete Juve. Roj je fantastično hendlovao Dempsija, koji je često završavao na klupi jer nije bio prvi pik. On je zbog toga besneo, a Roj ga je držao na ivici. Kad je ušao u igru bio je tako ljut. Uspeo je da kanališe taj bes i napravio takvu razliku mnogo puta kada je ušao sa klupe, najpoznatiji je taj gol protiv Juventusa.

U četvrtfinalu protivnik je bio aktuelni šampion Nemačke – Volfsburg. Ovo je na papiru trebalo da bude veoma težak protivnik, ali Fulam ga je dobio u obe utakmice. Prvo u Londonu s 2:1 (Zamora i Daf), a zatim u Nemačkoj s 1:0, gde je Zamora bio strelac još u prvom minutu.

Da stvar bude još teža u polufinalu došao je Hamburg, koji je znao da se finale igra na njihovom stadionu, ali Hodžsonovi momci su bili u nizu.

U prvoj utakmici u Nemačkoj bilo je bez golova, pa se na Krejven Kotidžu čekala odluka. Mladen Petrić postigao je gol u 22. minutu i tim rezultatom se otišlo na odmor. Na inače mirnom stadionu za vreme pauze moglo se čuti samo „Stand up if you still believe“ kako odzvanja punim kapacitetom od 25.700 ljudi. U drugom poluvremenu je Hamburg, sa van Nistelrojem u napadu, kapitulirao. Sajmon Dejvis i Zoltan Gera odveli su ovaj klub u finale.

Na kraju ni Fulam, kao ni Midlzbro, nije došao do trofeja. Sajmon Dejvis je izjednačio Forlanov prvi pogodak, ali je Urugvajac u 116. minutu pogodio ponovo na odbitak od Hangelanda. Samo četiri minuta do penala…

Švarcer se osvrnuo i na finale:

– Nismo imali sreće jer su oba gola došla uz velike odbitke – šteta jer smo uradili nešto posebno. Imali smo fantastičnog menadžera, pravu grupu igrača, mentalitet i pristup. Ne kažem da smo svi bili najbolji drugari, ali smo imali dobru atmosferu i na terenu i van njega. Svi smo imali zajednički cilj, a to je da budemo uspešni. Hteli smo da učinimo nešto posebno. Uvek me ljudi pitaju i pominju te dve sezone pod Hodžosnom, naročito ovaj niz u Evropi. To je jedna od dve najbolje sezone u mojoj karijeri. Da li je iko očekivao Fulam u finalu. Ne. Bio je to kao san koji je vodio navijače po Evropi, na gostovanja.

Fulam je i dalje klub bez ijednog trofeja, ali može da bude i te kako ponosan na ovaj poduhvat. Na kraju krajeva nije sramota izgubiti od Atletiko Madrida gde u tom trenutku igraju Diego Forlan, Serhio Aguero i Hose Antonio Rejes, a na golu je tinejdžer David De Hea.

Vi sada probajte da ne gotivite onog matorog čikicu – Roja Hodžsona.

Duća

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.