Budimo u kontaktu

Sportski dvogled

KAKO JE SVE POČELO Evropski fudbal u 92 godine

Vladimir Stankovic

Objavljeno

,

Ulaznica sa finala Kupa šampiona 19991. godine (Foto: Vikipedija)

Ove nedelje imao dva evro-finala, prvo će u sredu Kupu Evrope u Bakuu snage odmeriti Čelsi i Arsenal a onda će 1. juna u Madridu Liverpul i Totenhem odlučiti o novom prvaku Evrope. Evro-kupovi, ovi pod nadzorom UEFA, igraju se od 1955, ali i pre Kupa sajamskih gradova i Kupa šampiona, koji su krenuli 1955, bilo je klupskih takmičenja. Ovo je podsećanje na njih.


Kvota u MaxBetu na to da će Arsenal da osvoji Ligu Evrope je 2.10.


Srbija, uglavnom,  nema predstavnika u današnjoj Ligi šampiona, ali zato može da se pohvali da su njeni klubovi, istina u okviru Kraljevine Jugoslavije, bili učesnici prvog međunarodnog takmičenja klubova u Evropi. Radi se o takozvanom Srednje-evropskom kupu ili skraćeno SE-kupu, mada se za isto takmičenje često sreće i nemački naziv Mitropa kup. Reč dolazi od nemačkog izraza Mittel Europe za Centralnu Evropu.

Idejni tvorac takmičenja bio je Hugo Majsl, istaknuti austrijski fudbalski radnik između dva rata, rođen 1881. Bio je i član rukovodstva FIFA. Ideju o Mitropa ili SE Kupu lansirao je u julu 1927. u Veneciji a već u avgustu te godine takmičenje je počelo. Pravo učešca imale su zemlje Centralne Evrope. Madarska, Austrija, Čehoslovacka i Jugoslavija dale su po dva predstavnika. Dve godine kasnije jugoslovenski klubovi bili su zamenjeni italijanskim, a 1934. takmičenje je prošireno na po četiri kluba iz svake zemlje. Primljene su i ekipe iz Švajcarske, 1937. i Rumunije a 1939. vratili su se i jugoslovenski klubovi. Posle “anšlusa” Nemačke 1938. klubovi iz Austrije nisu učestvovali, a 1940. takmičenje se ugasilo pred dolazećim ratom.

S obzirom na to da su Austrija, Čehoslovačka i Mađarska uvele profesionalizam u fudbalu već 1924, 1925. i 1926, takmičenje je imalo visok kvalitet i uživalo veliku popularnost.

Posle Drugog svetskog rata takmičenje je obnovljeno 1955, iste godine u kojoj je osnovan Kup šampiona. To je uticalo da u SE kupu više ne učestvuju šampioni, već ekipe koje su se plasirale iza prvaka. Od 1980. učestvovali su prvaci drugih liga što je dovelo do pada kvaliteta i nemogućeg opstanka u konkurenciji tri evro-kupa koje je organizovala UEFA.

U prvom izdanju 1927. Jugoslaviju su predstavljali Beogradski Sport Klub (BSK)  i Hajduk. BSK je izgubio od budimpeštanske Hungarije 4-2 i 4-0 a Hajduk od SK Rapida iz Beča sa 8-1 i 1-0. Prvi strelci za BSK u meču sa MTK bili su Kuzman Sotirović u 53.  i Nikola Marjanović, stariji brat čuvenog Moše Marjanovića, u 87. Obojica su strelci bili iz penala. Obe utakmice igrane su 14. avgusta 1927.

Za istoriju je ostalo zapisano da je BSK, na starom igralištu na Trkalištu,  igrao u sastavu: Milorad Gligorijević, Svetislav Popović, Milorad Mitrović, Milorad Arsenijević, Sava Marinković, Ljubiša Đorđević, Blagoje Marjanović, Ivica Bek, Kuzman Sotirović, Nikola Marjanović, Dragutin Najdanović. Trener je bio Austrijanac Adolf Engel.

U finalu prvog izdanja, 30. oktobra i 13. novembra, Sparta iz Praga bila je bolja od SK Rapida 6-2 i 1-2.

U periodu 1927. do 1940. u takmičenju su učestvovala 42 kluba iz sedam  zemalja, među njima i četiri iz Jugoslavije: BSK, Gradanski, Hajduk i HAŠK. Austrijski i mađarski klubovi imali su po četiri pobede, čehoslovački tri a italijanski dva.

Posle rata 1951. održan je nezvanični SE kup, a prvi predstavnik Jugoslavije u obnovljenom takmicenju , 1955, bio je Dinamo iz Zagreba. Osvojio je treće mesto pobedivši Vaker iz Austrije sa 2-1. Onda je red došao na Vojvodinu, pa 1957. na Partizan i Crvenu zvezdu. Partizan je prvo eliminisao Vaker, ali je u polufinalu izgubio od Vašaša, posle 1-0 u Beogradu u Budimpešti je izgubio sa 1-6. Zvezda je u četvrtfinalu ispala od mađarskog tima Veres Lobogo sa 1-1 i 3-5. Vojvodina je 1959. bila prvi naš tim u finalu, izgubila je u gostima od Vašaša sa 0-4, a u Novom Sadu pobedila 2-1.

Prvi naš klub koji je osvojio takmičenje bila je Crvena zvezda 1958. Te godine turnir se zvao Dunavski kup. Uz Zvezdu su igrali  Partizan,  Radnički Beograd i Vojvodina. Partizan je ispao u četvrtfinalu, Zvezda je eliminisala Duklu, Vojvodina Levski iz Sofije, a Radnički Ferencvaroš. U četvrtfinalu, Zvezda je bila bolja od sofijske Lokomotive (4-4 i 1-0) , Radnički od Stinta iz Temišvara (4-2,3-1), a Vojvodina je ispala od Brna žrebom posle tri puta 0-0. Polufinale je donelo dvoboj Zvezda-Radnicki (0-0,2-1) a drugi finalist bila je ekipa Ruda hvezda, bolja od Tatrana Prašov (3-0,0-0). Prvi finalni meč igran je 6.jula 1957. u Beogradu pred 22.000 gledalaca, Zvezda je pobedila sa 4-1 golovima Bore Kostića u 6. i 59. minutu, Miloševića u 5. i Milanovića u 86. dok je Kolaček bio strelac za Brno. Šest dana kasnije u Brnu Zvezda je pobedila sa 3-2 golovima Kostića (5), Šekularca (14) i Miloševića (46). Zvezda je ponovila titulu 1968, u finalu je bila bolja od Spartaka Trnava sa 0-1 i 4-1. Zanimljivo je da je Zvezda bila u Bratislavi kada su sovjetske trupe ušle u Čehoslovačku 20. avgusta. Utakmica je, naravno, odložena, a sportski novinari postali su ratni izveštači.

Od jugoslovenskih timova  SE kup još osvajali Čelik iz Zenice 1971 i 1972, Vojvodina 1977, Partizan 1978, Iskra iz Bugojna 1985. i Borac Banjaluka 1992. kao poslednji pobednik. Posle godina tihog (od)umiranja i lutanja oko sistema takmičenja (od 1980. do 1986. igrali su se turniri) , najstarije klupsko takmičenje u Evropi definitivno se ugasilo 1992.

Latinski kup

Prvo takmičenje klubova osmislio je još  1925. španski novinar  Alberto Martin Fernandez, koji se potpisivao pseudonimom Huan Sportista. Lansirao je ideju o takmičenju najboljih klubova latinskih zemalja. Bilo je zamišljeno da igraju prvaci Španije, Portugalije, Italije i Francuske. Ideja je realizovana tek 1949. Takmičenje je imalo četvorogodišnji karakter, svake godine učesnici su igrali u drugoj zemlji. Termini su bili pred početak leta, pre pauze između dva prvenstva. Bodovale su se federacije i to tako što je pobednik turnira svojoj zemlji donosio četiri boda, finalista je dobijao tr, trećeplasirani klub je svom savezu donosio dva boda a poslednji samo jedan. Na kraju četvorogodišnjeg ciklusa sabirali su se bodovi i dobijao konačni pobednik, odnosno najuspešnija federacija.

Prvo izdanje Latinskog kupa počelo je 20.juna 1949. u Španiji utakmicom Sporting (Lisabon)-Torino (Italija). Torino je 3. maja te godine doživeo tragediju kada je na povratku iz Lisabona u avionskoj nesreći nadomak kuće poginuo ceo tim. Prednost koju je imao u odnosu na konkurente bila je dovoljna da se osvoji titula iako su šampionat završile rezerve i mladi igrači. U drugom polufinalu igrali su Rems i Barselona. Pobednici, Sporting i Barselona, sastali su se u finalu, igranom na Šamartinu, starom stadionu Reala. Pobedila je Barselona sa 2-1 golovima Segera i Basore.

Takmičenje je nastavljeno 1950, posle dosta problema nestalo je 1956, posle osnivanja Kupa šampiona i Kupa sajamskih gradova

Ostalo je zabeleženo da je u dva ciklusa, tokom osam godina, učestvovalo 17 klubova iz četiri zemlje: Barselona, Real Madrid, Atletiko Madrid, Atletik Bilbao i Valensija iz Španije, Benfika, Sporting i Beleneseses iz Portugala, Rems, Nica, Bordo, Lil i Sent Etijen iz Francuske i Milano, Torino, Juventus i Lacio iz Italije. Klubovi iz Španije bili su najbolji četiri godine (1949,1952,1955 i 1957), italijanski dva puta (1951,1956), francuski jednom (1953, Rems) i portugalski takođe jednom (1950, Benfika).

Pod okriljem UEFA

Evro-kupovi u formi koju danas poznajemo i pod okriljem UEFA počeli su 1955. Sporting iz Lisabona i Partizan (3-3) bili su učesnici istorijske prve utakmice 4. septembra 1955, ali prvi evro-meč odigrale su 4.juna 1955. selekcije Bazela i Londona u okviru prvog izdanja Kupa sajamskih gradova. Bilo je 5-0 za Engleze a u istoriju je, kao strelac prvog gola u 33. minutu, ušao Edi Firmani, igrač Čarlton Atletika. Prvi gol u Kupu šampiona dao je Žoao Batista Martins (Sporting) u 14.minutu,  a prvi dvostruki strelac bio je Miloš Milutinović, golove je dao u 45. i 50.minutu. U 78. minutu isto je ponovio Martens svojim drugim golom za konačnih 3-3. U revanšu je bilo 5-2 za Partizan. Treći evro-kup, nazvan Kup pobednika kupova, rođen je 1960, a prvi meč odigrali su 1.avgusta 1960. Forverc iz istočnog Berlina i Ruda Hvjezda iz Brna. Bilo je 2-1 za nemački tim.

Od timova iz bivše Jugoslavije prvi je do finala stigao Dinamo. Godine 1963. probio se do finala u kome je poražen od Valensije sa 1-2 i 0-2. Tri godine kasnije Partizan je igrao finale Kupa šampiona i izgubio od Real Madrida 1-2. Dinamo je 1967. osvojio Kup sajamskih gradova pobedivši u finalu Lids (2-0,0-0), a na sledeći trijumf jugo-fudbala čekalo se do 1991. kada je Crvena zvezda u Bariju postala prvak Evrope posle pobede nad Marseljom.

Ukupan bilans nije u skladu sa našim navijačkim željama, ali  verovatno jeste u (bio) u skladu sa mogućnostima. Za utehu ostaje činjenica da su naši klubovi učestvovali u stvaranju istorije evro-kupova.

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.

U fokusu