Siguran sam da svako društvo ima „onog lika“ za kojeg uprkos što svi znate koliko novca ima i koliko luksuza sebi može da priušti, nikada se pored njega niste osećali loše, nikada niste pomislili da ste manje vredni ili bilo šta slično, naprotiv. Takav tip osobe ne priča mnogo, „iz senke“ radi neke dobre stvari za koje saznaš preko noći, pa se posle pitaš zašto je pobogu toliko skroman? Svetska slava ga ne iskvari, već samo pospeši dodatno njegovo shvatanje života u bogatstvu, koje se u potpunosti kosi sa većinom stvari koje danas možemo da vidimo u javnosti.

Da se ne zanesem previše, pomalo izgleda kao uvod u bajku, a ja zvučim kao Hans Kristijan Andersen, ovaj tekst će biti posvećen Rodriju, fudbaleru Mančester sitija, koji trenutno može da se pohvali mnogim stvarima u svom životu. Najblaže rečeno. Malo ćemo o privatnom životu i prošlosti, malo više o fudbalu i njegovim karakteristikama, ali jedno je sigurno, dugo nisam imao manju dilemu o čemu ću pisati kada sednem za laptop. Vrhunski fudbaler, još bolji momak van terena, a u nastavku ćete i pročitati zašto.

PORTUGALIJA – BELGIJA 2 ČISTA DVOJKA

Rodrigo Ernandez Kaskante je rođen u Madridu, štaviše, njegovi dalji preci takođe su baš iz prestonice, tako da se može reći da je pravo „dete“ ovog velegrada. Poznatiji je široj javnosti kao Rodri, a zanimljivo je da su Ernandez i Kaskante prezimena oca, odnosno majke, koje je i dan-danas zadržao.

ŠKOLA NE SME DA TRPI ZBOG FUDBALA

Nije ga bilo teško nagovoriti da od malih nogu šutira loptu i upiše se na fudbal, ali roditeljima je od starta svoje karijere i prvih koraka morao da obeća jednu stvar – školovanje nikako neće i ne sme da trpi zbog fudbala. U jednom od prošlih intervjua koji je dao za špansku Marku, izgovorio je sledeće:

– Roditelji su mi, još dok sam bio klinac, neprestano govorili koliko je danas važno obrazovanje.

Prvi ozbiljniji korak bio je pristupanje mlađim kategorijama Atletika iz Madrida. Ono što je zanimljivo jeste činjenica da se uz Rodrija popularnim „jorgandžijama“ pridružio i jedan kvalitetan duo mladića, poznatiji kao braća Ernandez (Teo i Lukas). U ekipi su ih saigrači nazivali i porodicom, jer njih trojica bili nerazdvojni, kako na terenu, tako i van njega. Nažalost, dok su mlada braća iz Francuske nastavljala da se razvijaju po planu i dobrom pravcu, Rodrija je sudbina naterala da promeni omladinsku školu i priključi se Viljarealu, što se na kraju neće ispostaviti kao loš potez.

Glavna zamerka bila je nedostatak „fizikalija“, u Atletiku (klubu koji inače voli i navija od rođenja) su smatrali da je suviše mekan. Ipak, ta epizoda i uspon u „žutoj podmornici“ definitivno će biti nešto što će se kasnije ispostaviti kao trenutak koji je okrenuo karijeru ovom momku. Počeo je Rodri sam da gradi i radi na svojoj reputaciji, pomogao je i Španiji da osvoji Evropsko prvenstvo u uzrastu do 19 godina (2015), prosto je počeo da se razvija u fudbalera za kojeg se pričalo da će bez problema moći da igra u najjačim klubovima španske lige.

ŽIVEO U STUDENTSKOM SMEŠTAJU

Sada sam dovoljno dobar? Vraćam se u rodni grad i svoj omiljeni tim, prosto. Rodri je u maju 2018. godine potpisao za madridski Atletiko i verovatno već tada ostvario sve svoje snove, odnosno, makar one prve i posebne, koje je zacrtao kada je počinjao da se bavi fudbalom.

Baš na ovom prelazu između Viljareala i Atletika, Španac je i tada dobro zarađivao od fudbala i mogao je sebi da priušti raskošniji život od onog koji može da vam ponudi prosečna plata u jednoj državi. Međutim, njemu to nije bilo važno, štaviše, živeo je sa cimerom dugo u studentskom smeštaju. Čak se pojavila i slika koja je kružila društvenim mrežama, a na kojoj veznjak Sitija proučava jedan od predmeta na fakultetu za biznis i ekonomiju, koji je u međuvremenu upisao. Zapamtio je dobro reči svojih roditelja i zaista mu je obrazovanje bilo na prvom mestu, čak je u dva navrata poslat na razmenu u Ameriku i Irsku, kako bi unapredio svoje znanje engleskog jezika.

Posle izuzetno dobre sezone na Kalderonu, transfer vredan oko 63 miliona funti i pravac Mančester siti. Ogroman iskorak za njega, pre svega u pogledu toga da će se u Premijer ligi, a pogotovo pod Pepom Gvardiolom, od njega tražiti mnogo više stvari. Od starta je on bio neko na koga španski stručnjak ozbiljno računa, ali to je tada tek bio prvi od mnogo stepenika koje će Rodri preći kako bi bio tu gde je sada.

Govorilo se u početku na Etihadu, doduše, taj trend je i potrajao, da je Rodri najslabija karika u postavi Sitija, te da mu definitivno nije mesto u Premijer ligi, da nema taj kvalitet da igra na najvećem mogućem nivou. Rodri jeste zaista imao neke vidne nedostatke u svojoj igri, ali kompleksnost ove situacije zaista može da ide u nedogled.

NAJVAŽNIJA POZICIJA U PEPOVOM SISTEMU

Ukoliko ne razumete šta Pep Gvardiola želi tačno od vas na terenu, neće vam biti ni malo prijatno i izgledaćete kao da bukvalno stagnirate. Čak je i Rodri, uz još nekolicinu igrača Sitija, u više navrata aludirao na to kako u početku svog mandata u dresu „građana“ nije mogao da skapira šta Pep uopšte zahteva od njega. Da, toliko daleko stvari idu kod španskog trenera.

ŠPANIJA – UKRAJINA 1&D2+ ŠPANCI SU SA DRUGOG SVETA

Pozicija defanzivnog (zadnjeg) veznog je u Pepovom sistemu verovatno i ključna. Kako je rastao Siti i bivao sve bolji i bolji, tako je i Rodri rastao u sve kompletnijeg igrača. Buskets, Kimih, Fernandinjo su primeri vrhunskih „šestica“ kojima je Pep „kumovao“ napretku i generalno je zaslužan za ono što su kasnije postali. Neki su menjali samo sitnice u svojoj igri, dok su pojedinci promenili poziciju na terenu, i to po nekoliko puta. Ono što je Rodriju nekada bio glavni nedostatak, sada je verovatno najveća prednost u odnosu na protivnike – fizička snaga.

Specifičnost pozicije Rodrija ogleda se i u tome koliko je zapravo njegovo kretanje na prvi pogled „ograničeno“, s obzirom na to da gotovo uvek dejstvuje između bekova, retko kada ćemo moći da ga vidimo kraj aut linije. I te kako je i poradio na dodavanjima, sada je doslovno jedan od igrača sa najboljom dugom loptom u Evropi. Još jedna bitna stvar, koju smo mogli da primetimo i u finalu Lige šampiona, odnosno da je vidimo na delu, jeste delovanje Rodrija iz drugog plana, tj. natrčavanje na odbitke i „ničije lopte“, koje redovno posprema u mrežu na veoma kvalitetan i efikasan način.

Prava je šteta što fudbaleri koji imaju takve uloge na terenu nisu dovoljno cenjeni i ne dobijaju dovoljno pohvala za svoje nastupe. Primera radi, sličnu sezonu (u smislu kvaliteta) imao je i pre nekoliko godina Kante, po mnogima je zaslužio i Zlatnu loptu, ali do toga nije došlo, štaviše, nije bio ni blizu. Ista je priča i sada sa Rodrijem, koji je odigrao sezonu za čistu desetku, osvojivši tripletu sa Sitijem i pre dva dana Ligu nacija sa Španijom. Što se kaže, ove sezone je osvojio sve što se osvojiti moglo, doslovno.

KUPIO POLOVNI AUTOMOBIL

Ako mene pitate, Rodri apsolutno mora da bude u svakom razgovoru i diskusiji oko priznanja za najboljeg igrača prošle sezone. Biti jedan od glavnih šrafova u ekipi koja je najdominantnija u Evropi ogromna je stvar, nenormalno kakvih nekoliko meseci iza sebe ima Španac. Da stvar bude još bolja, Rodri ima tek 26 godina, možete li da zamislite kako će izgledati njegova zaostavština za recimo desetak godina?

– Do nedavno, vozio je samo „opel korsu“, koju je kupio polovnu kada je tek položio vozački ispit. Zapravo, jednom mi je rekao da su mnogi njegovi prijatelji ludi jer troše toliko novca na skupe automobile, najvažnije je samo da vas auto odveze od tačke A do tačke B, prosto – rekao je o Rodriju njegov prijatelj.

HOLANDIJA – GRUZIJA GG3+ VIŠE NE SMEM PROTIV GRUZIJE

Fudbal je čudna stvar jer u isto vreme obožavamo i idealizujemo likove kao što su Gaza i Džek Griliš, a u isto vreme obožavamo dijametralno suprotne likove kao što su N’Golo Kante i Rodri.

Pretpostavljam da je u fudbalu kao i u životu – ako je nešto iskreno, ako nije fejk to ljudi vide, osete i poštuju.

Rodri definitivno nije fejk.

Dulle Varney