Budimo u kontaktu
Bonus

Sportski dvogled

Kineski kazino

Aleksandar Ostojic

Objavljeno

,

Foto: Beta/Xinhua

Un casino. Tako je, prema izveštaju našeg dopisnika sa Svetskog prvenstva u košarci Vladimira Stankovića, opisao situaciju u pres centru u Fošanu njegov stari italijanski prijatelj Mario Arčeri. Ogromna grupa novinara iz celog sveta, koji su se mesecima ranije uredno akreditovali – inače ne bi ni kretali na tako dalek put, čekali su da se njihovi dokumenti provere kako bi ušli u dvoranu. A provera se vršila u – Pekingu. Situacija je pretila da se pretvori u haos, srećom neko se dosetio da novinari dobiju privremene, dnevne akreditacije, dok one “prave” ne stignu sa odobrenja iz Pekinga.


Kladionica MaxBet vam je pripremila novo iznenađenje. Pokrećemo novu mobilnu aplikaciju, koja je već dostupna za Android. Uskoro će moći da se skine i za IOS. Više informacija možete pronaći na sajtu naše kladionice, kao i na Jutjub kanalu.


Kao i mnogi pre njih, Kinezi su uskočili u košarkaške patike pre vremena. Niti je ovaj sport toliko popularan kod njih da bi organizovali svetsko prvenstvo, niti oni imaju dovoljno ljudi koji će jedno takvo takmičenje da organizuju. Zvuči paradoksalno da u zemlji sa skoro milijardu i po stanovnika nema dovoljno sposobnih oganizatora jednog košarkaškog spektakla, ali je zaista tako.


Kvota u kladionici MaxBet na pobedu Francuske protiv Nemačke je 1.42. Utakmica se igra u nedelju od 14.30.


Ono što je rak rana Kineza jeste nepoznavanje jezika. Što iz pozicije prosečnog Srbina i nije tako loše. Jer, brojni naši sugrađani zarađuju tako što noću (zbog vremenske razlike) daju Kinezima onlajn časove engleskog. I to sasvim lepo (i uredno) naplaćuju. Izgleda da je problem što je učenih Srba malo, a Kineza željnih znanja mnogo, pa se događa da u provincijskim gradovima, kakav je Fošan, vlada teška nestašica ljudi koji mogu da se sporazumeju sa strancima.

Prema svedočenju Vladimira Stankovića, to sporazumevanje i u najelitnijim hotelima izgleda otprilike ovako: stranac nešto kaže u mobilni telefon koji Kinez drži u rukama. Zatim neki guglov program tu rečenicu prevede na kineski. A pošto su gosti iz svih delova sveta – kakav engleski takav je i prevod na kineski. Zatim Kinez odgovori na svom jeziku u mobilni, a na ekranu se pojavi engleski prevod onoga što je rekao. Rezultat – umesto piva, strani gost dobije kiselu vodu.

Fošan, baza naše reprezentacije, je grad za koji je malo ko čuo pre žrebanja grupa za ovaj Mondijal. To je grad od oko… 7,2 miliona stanovnika. I to po podacima iz 2012. Provincija u kojoj se nalazi ovaj grad pre nekoliko godina bila je pogođena katastrofalnim poplavama, i postojala je opasnost da pukne brana. Agencije su tada prenele vest da “ako brana pukne, poplaviće desetak sela sa oko deset miliona stanovnika”. Čuj – sela…

I u Fošanu, i u drugim kineskim gradovima u kojima se igra Svetsko prvenstvo, košarkaši su svojevrsna atrakcija. Lokalci ih satima čekaju pred hotelima i jure ih da se slikaju sa njima jer valja imati sliku sa nekim višim od dva metra.

Inače, svetska košarkaška prvenstva su se različito “primala” u raznim delovima sveta, bar što se mog iskustva i prisustva tiče. Na primer, u Atini 1998. su samo najbliže komšije koji stanuju preko puta dvorane “Marusi” (sada OAKA) znali da se dešava nešto u vezi basketa. U ostatku grčke prestonice niko nije obraćao pažnju na košarkaše, malo ko je i znao da se nešto tu igra. Svi su bili skoncentrisani na čerupanje turista, i na ulepšavanje Atine kako bi 2000. godine dobila organizaciju Olimpijskih igara. Na ogromnu žalost Grka, dobili su Igre tek četiri godine kasnije, kad više nisu predstavljali svetsku velesilu u košarci. Tako da je čast da na Olimpijadi 2004. pobede američki Drim tim pripala Argentincima.

Ni u Indijanapolisu, gde sam takođe bio 2002, organizatori se nisu pretrgli da promovišu Svetsko košarkaško prvenstvo. Više truda uložili su da gigantsku dvoranu “RCA dom”, građenu za američki fudbal, koja je primala 58.000 gledalaca, nekako pregrade platnima kako bi se u polovini tog betonskog mamuta igrala košarka. Još kad je naša reprezentacija pobedila američki tim u četvrtfinalu interesovanje se potpuno okrenulo redovnom godišnjem skupu bajkera države Indijana.

Domaćini su i učešće i zanimanje za košarku simbolično završili u garaži ogromne dvorane, gde su u autobusu koji je čekao američke reprezentativce jedno drugom u zagrljaj pali trener Drim tima Džordž Karl i njegova supruga. Nekoliko minuta su plakali žalosni zbog poraza od Jugoslovena, a svedoci tog dramatičnog trenutka bili su tek malobrojni naši novinari koji su tu čekali Gurovića, Bodirogu i ostale heroje naše pobede.

Dakle, ima delova sveta za koje bi se čovek zakleo da su potpuno ludi za basketom, a kad tamo – skoro potpuna ignoracija. Nedavno sam na gugl mapama pokušao da pronađem dvoranu “RCA dom” u Indijanapolisu, da malo evociram sećanja, kad – nje nema! Razneli su je 2008. kontrolisanom eksplozijom, a reportažu o njenom uništenju snimio je National Geographic. Potom je na istom mestu podignuta nova hala, još veća, National Convention Center. Prima 66.000 gledalaca, i neophodna je Indijanapolisu jer lokalni tim Kolts, koji se takmiče u elitnoj ligi američkog fudbala, igra utakmice cele zime, a one umeju u ovom delu Amerike da budu baš surove.

Kad smo već kod Amerikanaca, treba naglasiti da je to reprezentacija koja je imala najviše problema na putu do Kine. Oni su prošli kvalifikacije u kojima nisu imali pravo da igraju košarkaši iz NBA i univerzitetske NCAA lige. A to je prema nekoj prilično preciznoj računici – oko 3.650 najboljih američkih igrača! Kad su nekako prošli te kvalifikacije tek je sledio pravi pakao za “Ludog Srbina”, kako sam sebe zove američki selektor Greg Popović. Otkazalo mu je tridesetak pozvanih NBA zvezda, neki su rekli da se žene ili renoviraju kuće, a neki se nisu ni potrudili da objasne zašto ne žele da igraju za reprezentaciju. Ono što je htelo da se priprema i igra Popović je doveo u Kinu, ali najveća greška bi bila reći da su Ameri na Mundijalu autsajderi. Uostalom, evo šta kaže naš reprezentativac Nemanja Bjelica:

Pre četiri godine, na Svetsko prvenstvo u Španiji, Amerikanci su došli sa svojim trećim timom. I u finalu su nas lako pregazili sa 30 razlike, a moglo je biti i više da su hteli.

Tako da mnoge stvari u Kini ne izgledaju onako kako se čine na prvi pogled. Niti ćete dobiti pivo koje ste naručili, umesto njega sa širokim osmehom kelner će vam doneti kiselu vodu. Niti će naša reprezentacija pregaziti Amerikance “kao plitak potok”, mada mnogi veruju da će baš to da se desi. Već je na startu jasno da Ameri nisu “kisela voda”, nego “vatrena voda” koje se treba čuvati i prići joj sa maksimalnom obazrivošću.

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.

U fokusu