Dok Evroliga iz godine u godinu postaje trka u kojoj klubovi sve češće posežu za skupim strancima i gotovim rešenjima, Crvena zvezda ovog leta radi nešto što bi moglo da bude mnogo važnije od bilo kog milionskog potpisa.

Vraća srpsku decu kući.

Možda se u ovom trenutku najviše priča o Krisu Džonsu, Džonatanu Motliju ili Niku Vajler-Bebu, ali u senci tih velikih transfera crveno-beli prave poteze koji bi mogli da odrede budućnost kluba.

Posle dolaska Nikole Đurišića, koji se prošle sezone vratio iz NBA sistema, ovog leta pod vođstvom novog sportskog direktora Miloša Teodosića na Mali Kalemegdan stigli su Andrej Bjelić iz Real Madrida i Vojin Medarević, jedan od najtalentovanijih domaćih visokih igrača.

I to nije slučajnost.

Nije dovoljno biti talentovan, važno je i osećati klub

Postoji jedna stvar koja se danas teško kupuje. Pripadnost!

Đurišić nikada nije krio ljubav prema Crvenoj zvezdi. Klub je to i sam istakao kada je potpisao ugovor sa njim, naglašavajući da je upravo želja da obuče crveno-beli dres bila jedan od ključnih razloga njegovog povratka.

Slična priča prati i Andreja Bjelića. Posle tri godine provedene u omladinskom sistemu Real Madrida mogao je da bira nastavak razvoja u Evropi, ali je odlučio da se vrati u Beograd.

Tu je i Vojin Medarević, momak koji je osvojio titulu šampiona Srbije sa Spartakom i napravio jedan od najvećih iskoraka među domaćim igračima, a sada će pokušati da napravi naredni korak upravo u Zvezdi. Za svu trojicu postoji još jedna zajednička stvar.

Odrasli su navijajući za Crvenu zvezdu. Fotografije sa tribina iz mlađih dana danas kruže društvenim mrežama i najbolje pokazuju da ovo nisu samo transferi, već povratak momaka koji klub doživljavaju kao svoj.

To nije garancija uspeha, ali jeste ogroman kapital.

Pitanje nije da li imaju kvalitet, već koliko će dobiti prostora

Naravno, realnost Evrolige je surova. Zvezda je ovog leta dovela ozbiljna imena poput Krisa Džonsa, Džonatana Motlija, Nika Vajler-Beba, Patrika Boldvina i Davida Kramera. Konkurencija nikada nije bila jača i jasno je da mladi igrači neće preko noći dobiti po 15-20 minuta na terenu.

Upravo zato ostaje najveće pitanje.

Koliko će Ibon Navaro imati hrabrosti da im pruži priliku?

Jer razvoj ovakvih igrača ne može da se dogodi samo na treningu. Mora da se dogodi i na parketu.

Zvezda ovako gradi mnogo više od jedne sezone

Možda Đurišić, Bjelić i Medarević neće odmah biti nosioci igre.

Možda će ove sezone minimalne uloge, ali upravo ovakvi potezi pokazuju da Crvena zvezda ne razmišlja samo o narednoj sezoni Evrolige, već i o tome kako će izgledati za tri, pet ili sedam godina.

Vraćanje srpskih talenata iz NBA sistema ili Real Madrida nije samo dobar posao za Crvenu zvezdu. To je dobra vest i za srpsku košarku. Jer koliko god Evroliga danas bila tržište velikih zvezda i ogromnih ugovora, nijedan klub ne može da izgradi pravi identitet ako zaboravi svoju decu.

A čini se da je Zvezda ovog leta odlučila da upravo na njima počne da gradi svoju budućnost.