Partizan je ovog leta, nakon sporijeg starta, bio veoma aktivan na tržištu. U Humsku su stigli Luka Vildoza, Nikola Tanasković, Derek Vilis, Lamar Stivens, Alesandro Pajola, Kajl Olman i Kevarijus Hejs, dok su saradnju produžili Tonje Džekiri i kapiten Vanja Marinković.
Ipak, uprkos ozbiljnoj rekonstrukciji tima, jedno pitanje se samo nameće – zašto nijedna od najvećih želja crno-belih na kraju nije završila u Beogradu?
Najnoviji primer, po drugi put ovog leta, je Armoni Bruks. Bek koji je još tokom prošle sezone označen kao jedan od prioriteta sportskog sektora praktično je dogovorio dolazak u Partizan. Posao je propao kada se umešao Asvel, a kada je francuski klub upao u finansijske probleme i Bruks ponovo postao dostupan, činilo se da bi priča mogla da dobije novi epilog.
Amerikanac je preko svojih predstavnika ponovo kontaktirao Partizan, ali uz poruku da prvo želi da sačeka odgovor klubova iz Španije. Takav odnos nije naišao na razumevanje u Humskoj, pa su crno-beli odlučili da stave tačku na pregovore. Bruks je potom završio u Valensiji.
Međutim, on nije usamljen slučaj. Naprotiv.
Tokom leta Partizan je pregovarao ili pokazao ozbiljno interesovanje za veliki broj zvučnih imena, ali su gotovo svi završili na drugim adresama. Zek Ledej odlučio je da prihvati ponudu Hapoela iz Tel Aviva. Peti Mils izabrao je Asvel. Timoti Luvavu-Kabaro postao je član Real Madrida. Ošej Briset ostao je u Makabiju, Judžin Omoruji je otišao kod Dušana Alimpijevića u Bešiktaš, dok Nik Laprovitola nije bio spreman da napusti Španiju.
Takođe, sve je izvesnije da će još jedna kapitalna želja u liku Lunija Vokera ostati samo želja, te da će košgeter obući dres Reala iz Madrida.
Na listi želja nalazio se i Bogdan Bogdanović, ali je njegov ostanak u NBA ligi od početka bio daleko realniji scenario od povratka u Evropu.
Slučajnost ili nešto više?
Naravno, svaki transfer ima svoju priču. Negde je presudio novac, negde sportski projekat, negde lične ambicije ili porodične okolnosti. Međutim, kada se u jednom prelaznom roku toliko puta ponovi isti scenario, teško je ne zapitati se da li iza svega postoji i nešto više.
Partizan jeste doveo sedam novih igrača, ali nijednog od onih koji su od početka leta označeni kao kapitalna pojačanja. Bruks, Ledej, Mils, Luvavu-Kabaro, Briset, Omoruji… svi su bili na radaru crno-belih, a svi su na kraju izabrali neku drugu sredinu.
Da li je presudio veći novac, atraktivniji projekat ili jednostavno utisak da je u ovom trenutku perspektiva drugih evroligaških klubova sigurnija, teško je sa sigurnošću tvrditi. Ipak, kada se isti epilog ponovi toliko puta u razmaku od svega nekoliko nedelja, teško ga je posmatrati kao puku slučajnost.
Utisak je da najveće evropske zvezde trenutno više veruju projektima drugih klubova nego onome što se gradi u Humskoj.
Da li će Partizan uspeti da promeni takvu percepciju, ostaje da vidimo, ali leto 2026. za sada ostaje upamćeno po tome da su gotovo sve najveće želje crno-belih završile u nekom drugom dresu.