Prvi put u istoriji najveća svetska MMA organizacija održava događaj u Srbiji, a zajedno sa njom stigao je i čovek bez kojeg je teško zamisliti moderni UFC – Dejna Vajt.

Danas ga poznaju kao prvog čoveka organizacije koja puni najveće svetske arene, obara rekorde gledanosti i okuplja najveće zvezde borilačkog sporta. Međutim, pre nego što je postao simbol UFC-a, Vajt je radio poslove koji nisu nagoveštavali da će jednog dana upravljati kompanijom vrednom milijarde dolara.

Od hotelskog portira do sveta borbi

Dejna Frederik Vajt rođen je 28. jula 1969. godine u Mančesteru, u američkoj saveznoj državi Konektikat, a detinjstvo je proveo između Konektikata i Masačusetsa.

Borilački sport zavoleo je još kao dečak, gledajući mečeve Muhameda Alija. Okušao se u amaterskom boksu, ali je vrlo brzo shvatio da će mnogo veći trag ostaviti van ringa nego u njemu.

Pre nego što je pronašao svoj životni poziv radio je kao izbacivač, instruktor aerobika i boksa, ali i kao hotelski portir. Kasnije je često pričao da je upravo tada shvatio da ne želi život u kojem će svakoga dana raditi posao koji ga ne ispunjava.

Početkom devedesetih preselio se u Las Vegas, grad koji će mu promeniti život.

„Maštao sam da se borim protiv njega“: Duško Todorović otkrio ko mu je najveći idol pred UFC Beograd

Kocka koja je promenila istoriju sporta

Po dolasku u Las Vegas otvorio je malu teretanu, organizovao bokserske događaje i počeo da radi kao menadžer MMA boraca.

Upravo tada saznao je da je UFC na ivici gašenja.

Organizacija je bila u finansijskim problemima, mnoge američke savezne države zabranjivale su njene događaje, a malo ko je verovao da mešovite borilačke veštine imaju budućnost.

Vajt je, međutim, video nešto što drugi nisu.

Nagovorio je prijatelje iz školskih dana, braću Lorenca i Franka Fertitu, da kupe UFC. Njihova kompanija Zuffa organizaciju je 2001. godine preuzela za svega dva miliona dolara, a Vajt je postao njen predsednik i zaštitno lice.

Mnogi danas smatraju da je to jedna od najboljih poslovnih odluka u istoriji sporta.

Rijaliti koji je spasio UFC

Ni posle kupovine nije sve išlo glatko.

UFC je godinama poslovao sa gubicima, a organizatori su ozbiljno razmišljali da odustanu od projekta.

Preokret je usledio 2005. godine kada je pokrenut rijaliti program The Ultimate Fighter.

Televizije u početku nisu želele da ga emituju, pa su Vajt i vlasnici praktično sami finansirali projekat, verujući da će publici približiti sport.

Bili su u pravu.

Finale prve sezone između Foresta Grifina i Stefana Bonara i danas se smatra jednim od najvažnijih trenutaka u istoriji UFC-a. Organizacija je praktično preko noći postala deo mejnstrima, a MMA je od sporta koji su mnogi osporavali prerastao u globalni fenomen.

Kako je nastala imperija

U godinama koje su usledile UFC je rastao neverovatnom brzinom.

Stizale su velike televizijske saradnje, rekordni „pay-per-view“ događaji i zvezde poput Konora Mekgregora, Habiba Nurmagomedova, Džona Džonsa, Amande Nunjes i Islama Mahačeva.

Kruna tog uspona stigla je 2016. godine, kada je UFC prodat za oko četiri milijarde dolara.

Vajt je ostao na čelu organizacije i nastavio da vodi njen razvoj, a UFC je kasnije postao deo kompanije TKO Group Holdings, u kojoj se danas nalazi zajedno sa WWE-om.

Njegov uticaj odavno prevazilazi granice borilačkog sporta. Početkom 2025. godine postao je član Upravnog odbora kompanije Meta, vlasnika Fejsbuka, Instagrama i WhatsAppa.

Čovek koji odavno prevazilazi granice UFC-a

Vajt danas nije samo najpoznatiji promoter borilačkih sportova. Tokom godina postao je jedna od prepoznatljivih figura američkog javnog života, a među njegovim dugogodišnjim prijateljima i saveznicima nalazi se i predsednik SAD Donald Tramp.

Njihova saradnja traje još od početka dvehiljaditih, kada je Tramp omogućio UFC-u da organizuje događaje u njegovim hotelima u vreme kada su mnogi zazirali od mešovitih borilačkih veština. Vajt nikada nije krio zahvalnost zbog te podrške, a kasnije je postao jedan od Trampovih najglasnijih javnih pristalica, često govoreći na njegovim političkim skupovima i konvencijama.

Čovek kojeg ili obožavaju ili kritikuju

Malo je sportskih funkcionera koji izazivaju toliko podeljena mišljenja.

Za jedne je vizionar koji je od gotovo ugašenog sporta napravio globalnu industriju.

Za druge je čovek koji je izgradio milijarde, dok borci godinama traže veći deo prihoda koji UFC ostvaruje.

Kritike na račun zarada prate ga gotovo čitavu karijeru, a organizacija je prethodnih godina vodila i velike sudske sporove sa bivšim borcima zbog načina raspodele prihoda.

Kontroverze ga nisu zaobišle ni u privatnom životu. Početkom 2023. godine u javnost je dospeo snimak fizičkog sukoba sa suprugom tokom dočeka Nove godine u Meksiku. Vajt se javno izvinio, priznao da je pogrešio i rekao da će taj događaj zauvek ostati mrlja u njegovom životu.

Dok mu se čitav svet smeje, on slavi Boga: Džon Džons stao u odbranu povređenog Mekgregora

Zašto je njegov dolazak u Beograd važan

Kada je Dejna Vajt ove nedelje doputovao u Srbiju, nije stigao samo predsednik jedne sportske organizacije.

U Beograd je došao čovek koji je promenio način na koji svet gleda borilačke sportove.

Njegov dolazak predstavlja potvrdu da je Srbija prvi put postala deo UFC mape, a interesovanje publike pokazalo je da je taj trenutak dugo čekan. Ulaznice za spektakl u Beogradskoj areni rasprodate su za svega 22 minuta, a očekuje se dolazak navijača iz čitavog regiona.

Bez obzira na to da li ga posmatrate kao vrhunskog biznismena, neumornog promotera ili kontroverznog lidera, jedno je teško osporiti.

Kada je 2001. godine kupovao UFC za dva miliona dolara, malo ko je mogao da pretpostavi da će četvrt veka kasnije upravo njegovo ime biti gotovo sinonim za mešovite borilačke veštine. A još manje da će ga taj put jednog dana dovesti i do Beograda.