Leto, 2007. godina. U Humskoj se dve godine ne zna za trofej. Došlo je do promena na čelu kluba, pa su nekadašnji igrači Ivan Tomić i Gordan Petrić krenuli u promenu igračkog kadra. Mnogi fudbaleri napustili su klub, talentovani igrači dobili šansu, a kao šlag na tortu došli su transferi tri stranca – Antonela Žuke, Almamija Moreire i Lamina Dijare. Sva trojica su ostavili dubok trag u Partizanu, čiji je MaxBet generalni spoznor, a omaleni i brzonogi napadač iz Senegala posebno je ušao u srca „grobara“. Toliko da i posle 13 godina od odlaska iz Humske navijači ustaju kada čuju njegovo ime. Tako je bilo i kada je MaxBet Sport najavio njegov dolazak na večiti derbi sredinom septembra, tako je bilo i sada kada je izašla vest da je bio gost fudbalskog kluba Brzi Brod iz Niša, gde je održao pokazni trening. 

Nekadašnji fudbaler je karijeru počeo u rodnom Senegalu gde je igrao i za mladu reprezentaciju. Usledio je transfer u Zrinjski iz Mostara 2005. godine i to je bio prvi korak ka Partizanu i Srbiji. Naš jezik je već tamo savladao i dve godine kasnije došao spreman za život u Beogradu.

GOLOVI SA OSMEHOM

Dve sezone u Mostaru, 12 golova, pozajmica u Portugalu, a onda i spomenuti transfer u Partizan. Debitovao je het-trikom upravo protiv Zrinjskog i već tada rodila se ljubav između njega i „grobara“. Ona je toliko jaka i dan-danas, da neki misle da se samo povećava iz godine u godinu.

Gol, trk ka Jugu, navijači u transu, osmeh na njegovom licu, bilo je nešto što je obeležilo period od 2007. do 2012. godine, uz pauzu od godinu dana kada je bio na pozajmici u Al Šababu.

Odmah im je prirastao srcu zato što je brzo savladao jezik, golove je isključivo slavio sa najvatrenijima, a Beograd odmah doživeo kao drugu kuću. Nije krio da gleda domaće filmove, obožavao je Jareta iz „Kamiondžija“, a verovali ili ne, imao je i poster Miloša Obilića preko celog zida u iznajmljenom stanu na Novom Beogradu.

ZVEZDA BEZ REŠENJA ZA DIJARU

Ipak, ono zbog čega su navijači Partizana najviše voleli bili su golovi u derbijima. „Crna mamba“ je postigla čak pet Crvenoj zvezdi i tako postala najbolji strani strelac u istoriji večitog derbija, kada su crno-beli u pitanju.

To je dovelo i do pesme koju mu je smislio njegov Jug. Nema mnogo fudbalera „parnog valjka“ pesmu navijača, bio je on prvi stranac kojem se pevalo, tačnije, kojem se peva i danas. Bio je specijalni gost na poslednjem večitom derbiju, a njegovo pojavljivanje na tribinama izazvalo je oduševljenje koliko i kada je Partizan postigao gol nešto kasnije.

Tresao je mreže i u ostalim prvenstvenim mečevima, postigao je het-trik u finalu Kupa, a podizao je „grobare“ na noge i u evropskim iskušenjima. I ponovićemo, sve to radio je sa osmehom.

Ima i ona čuvena anegdota sa večitog derbija iz novembra 2011. godine. Igralo se na stadionu Crvene zvezde po veoma hladnom vremenu i magli. Tadašnji trener Partizana saopštio je Dijari da će da ostane na klupi i šansu dobiti u drugom poluvremenu. Na to ga je Senegalac zamolio da prvih 45 minuta provede u svlačionici, zato što mu je bilo mnogo hladno.

Međutim, niko se nije nadao da će na poluvremenu da nastane pravi haos ispod severne tribine. Ka fudbalerima Partizana letele su baklje, pa su se oni sa trenerom Aleksandrom Stanojevićem i sportskim direktorom Mladenom Krstajićem vratili na klupu i tu proveli pauzu od 15 minuta.

A Dijara? Kako doći do njega? Uspeli su nekako, ali po rečenima trenera jedva. On je kasnije prokomentarisao tu situaciju sa novinarima: Brate, šta se dešavalo? Ništa nisam video, bilo mi je mnogo hladno – naravno na lepom srpskom kako je voleo da naglasi.

U crno-belim dresu je 112 puta istrčao na teren, dok je u 56 navrata tresao mrežu rivala. Posle osvajanja titule 2012. godine došao je i njegov odlazak iz Humske.

Otišao je Dijara u Antaliju gde i do danas živi. Kako je u jednom razgovoru za naš portal rekao, Turska mu odgovara najviše zbog klime, ali mu je srce u Srbiju i sa Partizanom.

TRENERSKO EDUKOVANJE U BEOGRADU

Trenutno se edukuje za trenera baš u Beogradu, a gde bi drugde? Tu su ljudi koji ga vole, tu je narod čiji jezik govori, tu je i njegov Partizan. Ne krije da bi jednog dana voleo da sedne na uvek užarenu i vrelu klupu „parnog valjka“.

– Naravno, Partizan je veliki klub. Postoji mnogo bivših igrača koji bi želeli da budu treneri našeg kluba. Mi smo uvek tu da pomognemo. Za Partizan bismo uradili sve i od njega ne tražimo ništa. Uvek sam spreman da pomognem, biću spreman i da budem trener. Radim na školovanju za trenera, pa ukoliko budu videli da vredim i da im trebim, ja dolazim – rekao je jednom prilikom za MaxBet Sport Senegalac.

Do tada uči posao, ima ga svuda gde se lopta šutira, pa čak i u Nišu i fudbalskom klubu Brzi Brod. Odjeknula je vest da se pojavio na treningu ovog kluba, ali kako je kasnije i sam Dijara potvrdio za naš portal, reč je o poseti klubu i maloj šali koja se kasnija u medijima prenela kao „bombastična“ vest.

Neizbrisiv trag ostavio je u srpskom fudbalu kao fudbaler, godine pred nama pokazaće i da li će kao trener.