Ko je pre samo dva meseca mogao da očekuje ovako nešto? Crno-beli su sa izuzetno jakim timom krenuli u sezonu, a u prvih pet kola Evrolige zabeležili su i tri pobede. Sve je delovalo idelno, a onda je usledila povreda Karlika Džonsa koja je, ipostaviće se, bila najava loših dana u Humskoj ulici. Partizan je u narednih osam utakmica najjačeg evropskog takmičenja zabeležio samo jednu pobedu, a to se završilo ostavkom Željka Obradovića. Svi dobro znamo šta se dešavalo prethodnih dana, od dočeka na aerodromu do okupljanja ispred Beogradske arene. Ishod svega je da Željko neće nazad na klupu Partizana, a sada se postavlja pitanje ko hoće? Tačnije, ko sme?

Odmah istog dana posle Obradovićeve ostavke krenulo je sa licitiranjem ko će da bude njegov naslednik. Kao prvo i najlogičnije rešenje spominjao se Andrea Trinkijeri, italijanski stručnjak koji je uspešno predvodio crno-bele pre ere Željka Obradovića. Ipak, Trinkijeri nije prihvatio.

Brzo je krenulo i sa pričom da niko od srpksih trenera ne želi da bude naslednik velikog Obradovića. Jasno je o kakvom se pritisku radi, pogotovo u ovom trenutku. Nema sumnje da je ovo najteži trenutak za dolazak novog trenera u istoriji Partizana. Mnogo teži i od perioda kada su crno-beli bili daleko ispod svog nivoa.

Ko bi se u ovom trenutku prihvatio da sarađuje sa igračima sa kojima nije uspevao na kraj da izađe ni najtrofejniji trener Evrope? I ne samo to. Ko bi smeo u ovom trenutku da stane protiv navijača Partizana? Oni su isključivo i samo za Željka Obradovića, niko drugi ih ne zanima.

Pitanje je i da li bi „grobari“ trenutno prihvatili i dolazak najboljeg svetskog trenera poput Stiva Kera, a ne bilo koga drugog ko bi u ovom trenutku bio realna opcija.

Pritisak je nikad veći, vremena je sve manje. Ko sme posle Obradovića? Saznaćemo već u narednim danima, a utakmica sa Bajernom zakazana je za četvrtak.