Čekao se Veljko Paunović i dočekao. Deceniju posle velikog uspeha napravljenog sa reprezentacijom Srbije do 20 godina. Promenilo se mnogo toga za ovih 10 godina, a Veljko je sada ponovo tu i ima priliku da ponovo sarađuje sa nekima od njih. Na prvom spisku našla su se četiri igrača iz generacije, a to su Predrag Rajković, Miloš Veljković, Marko Grujić i Andrija Živković. Za razliku od nekih prethodnih spiskova koje je sastavljao Dragan Stojković Piksi, sada nema junaka iz te 2015. godine – Nemanje Maksimovića. Takođe, van tima ostao je i Milan Gajić, ali zbog administrativnih problema.

Možda je neko očekivao veći broj „orlića“ na Paunovom spisku, ali iz te generacije je mnogo igrača koji su daleko od reprezentativne forme. Na mnoge od njih fudbalska javnost je i zaboravila, ali ono što je najvažnije jeste da su njihova imena ostala za sva vremena zabeležena u istoriji srpskog sporta. Tu su i braća Milinković-Savić, koji su sve sem reprezentativne forme, ali ih na ovom prvom spisku novog selektora nema.

Da se vratimo na četvoricu pozvanih. Oni odlično poznaju čoveka kojem je za početak zadatak da ubedi celu ekipu da Srbija može do čuda i baraža za Svetsko prvenstvo. Uspeo je Paunović te 2015. godine da ubedi mlade momke da su najbolji na svetu, pa zašto ne bi i sada napravio uspeh na klupi A reprezentacije.

PREDRAG RAJKOVIĆ

Kapiten „orlića“ bio je Predrag Rajković, inače najbolji golman tog čuvenog svetskog prvenstva, u prevodu najbolji mladi golman tog vremena. Posle tog Svetskog prvenstva imao je odlično leto i sa Crvenom zvezdom, ali onda karijeru nastavio u Makabiju iz Tel Aviva gde je proveo naredne četiri godine. Usledio je zatim 2019. godine odlazak u Rems i Ligu 1 gde je nastavio da briljira, što je bila pozivnica za špansku Primeru. Od 2022. do 2024. godine Rajković je branio gol Majorke, a onda odlučio da ode daleko od granica naše zemlje. Poslednje dve sezone brani mrežu Al Itihada gde je takođe više nego uspešan.

Kada je u pitanju reprezentacija, Predrag Rajković se nadavno vratio na spisak reprezentativaca. Do sada je zabeležio 35 nastupa, a bio je deo i čuvene utakmice u Lisabonu protiv Portugalaca u novembru 2021. godine kada smo posle pobede otišli na Mundijal. Tamo je prednost imao Vanja Milinković-Savić, ali je Rajković bio prvi golman na Evropskom prvenstvu prošle godine. Treba istaći i njegove odlične partije u Ligi nacija, pre svega u utakmicama sa Španijom u Beogradu i Švajcarskom u Leskovcu. Mogao bi po kvalitetu i sada sa 30 godina da bude prva jedinica nacionalnog tima, ali u ovom trenutku prednost ima sjajni Đorđe Petrović, koji nastupa za Bornmut.

MILOŠ VELJKOVIĆ

U periodu zlatne generacije bio je u Totenhemu i na taj način fudbaler sa najjačim klubom u ekipi. Za prvi tim „pevaca“ odigrao je svega dva meča, uglavnom bio na pozajmicama, a baš tu sezonu pred šampionat proveo je u Čempionšipu i dresu Čarltona. Potez karijere napravio je u leto 2016. godine kada je prešao u Verder iz Bremena, gde je bio sve do dolaska u Crvenu zvezdu u leto 2025. godine.

Tog juna 2015. godine komandovao je defanzivnim redom, pre svega zajedno sa Srđanom Babićem. Umeo je da igra i sa trojicom pozadi, kako na tom prvenstvu, tako i poslednjih godina dok je Piksi bio selektor A tima. Odlučio je bio Mladen Krstajić da mu pruži priliku da igra protiv Brazila na Mundijalu 2018. godine, tvrdivši tada da daje priliku defanzivcu pred kojim je budućnost. U dresu reprezentacije do sada je upisao 39 utakmica i postigao jedan gol.

MARKO GRUJIĆ

Momak koji je mogao da napravi mnogo veću karijeru, iako je nesumnjivo i sada za svako poštovanje. Na Svetsko prvenstvo je otišao kao fudbaler Crvene zvezde, a onda godinu dana kasnije usledio je veliki transfer u Liverpul. Ipak, tamo nije uspeo da se izbori za minute, nego je naredne godine proveo na pozajmicama u Kardifu i Herti. Odličan period imao je u periodu od 2020. do 2025. godine kada je nosio dres Porta, a ovog leta usledio je odlazak u AEK iz Atine, kod Marka Nikolića.

On važi za povratnika na spisak reprezentacije, s obzirom na to da ga nije bilo u poslednje vreme. Tokom ovih godina nije uspeo da se izbori za ozbiljnije minute u državnom timu, ali je znao da putuje na velika takmičenja. Pored svega toga zabeležio je i 28 nastupa u dresu „orlova“, a videćemo kakvu mu je ulogu u ovom timu namenio Paunović.

ANDRIJA ŽIVKOVIĆ

Nezvanično najbolji fudbaler Svetskog prvenstva bio je Andrija Živković. Tada „čudo iz Partizana“ koje je u nastavku tog leta pravilo i velike rezultate sa crno-belima u Evropi. Pamte se njegovi golovi protiv Steaue u kvalifikacijama za Ligu šampiona i kasnije protiv AZ Alkmara i Augsburga u grupnoj fazi Ligi Evrope. U januaru 2016. godine došlo je do problema sa klubom jer nije želeo da produži ugovor koji je isticao na kraju sezone. Tada su mu crno-beli nudili blanko ugovor, samo da potpiše, kako bi klub na leto imao zaradu od njega. U dogovoru sa ocem to nije učinio, pa su ga crno-beli odstranili iz ekipe i narednih šest meseci proveo je van terena. Usledio je onda odlazak u Benfiku u kojoj provodi četiri sezone, a poslednjih pet sa velikim uspehom nosi dres PAOK-a iz Soluna.

Prošao je sve mlađe reprezentativne selekcije, a standardni reprezentativac seniorskog tima postao je u periodu dok je na klupi sedeo Dragan Stojković Piksi. Gledali smo ga na oba velika takmičenja, Svetskom i Evropskom prvenstvu. Dolaskom Piksija na čelo reprezentacije dobio je priliku da igra desnog spoljnog, u formaciji 3-5-2. Koliko god dobro igrao po desnom boku, zna se da je Andrija krilni napadač i nema sumnje da će to biti i u Paunovićevom sistemu.

Da je Veljko ranije seo na klupu reprezentacije sigurno bi bilo i više „orlića“ među reprezentativcima. Gubili su se po svetu za ovih 10 godina, a samo najbolji i najspremniji ostali su među reprezentativcima. Na Paunoviću je veliki i, reklo bi se, mnogo teži zadatak nego što je imao tada. Nacija mu je verovala 2015. godine, a deluje da mu sada veruje još više.

Da li će posle „zlatnih orlića“ ime Veljka Paunovića da se vezuje i za „zlatne orlove“? Videćemo u godinama koje su pred nama.