Neverovatno je kako su se crno-beli transformisali iz gubitničke u pobedničku ekipu. Psihologija je veoma važan segment u sportu, a kako su se izabranici Željka Obradovića preporodili, možda bi mogao da se napiše i priručnik.
U poslednjih nekoliko nedelja, delovalo je kao da Partizan nije u stanju da igra kvalitetnu košarku. Gubio je utakmice na sve strane, čak i one koje je mogao, a i trebalo da dobije (Cedevita Olimpija i Valensija). Situacija je izgledala bezizlazno, jer je igračima bilo potrebno malo da upadnu u tešku letargiju i beznađe.
Paradoksalno je što je niz loših rezultata počeo porazima od Barselone i Reala u Španiji, mestu gde i najkvalitetniji timovi u Evropi, pa čak i u svetu, „lome zube“ (Oklahoma siti Tander je svojevremeno izgubio u Madridu). Kao da crno-beli nisu bili psihički spremni na neuspeh protiv kvalitetnijih rivala.
Dugo je trajalo mučenje, pa je „parni valjak“ pet puta uzastopno izgubio u Evroligi, da bi, još jednom paradoksalno, povratak u formu najavio pobedom protiv dvostrukog uzastopnog šampiona, Anadolu Efesa. Gledajući nastupe pre onog sa „pivarima“, uspeh protiv njih potpada u domen svojevrsne senzacije.
Nedelju dana kasnije je pao i drugi turski velikan, inače lider na tabeli, Fenerbahče. I to usred Istanbula. Time je Partizan pokazao da ono što se dogodilo sedmicu ranije nije slučajnost, već pre svega mentalni oporavak igrača, koji kroz svaku neizvesnu završnicu prolaze sa određenom dozom straha.
Pošto je Evroliga takmičenje u kome neizvesnih završnica ima u izobilju, postalo je hitno da tim iz Humske što pre prevaziđe traume od prethodnih neuspeha i da nastavi dalje. Izgleda da je u tome konačno uspeo, a sve je počelo od veoma kvalitetne defanzivne postavke.
Zapravo, Partizan je u najvećem turskom gradu odigrao drugu najbolju utakmicu kada je odbrana u pitanju. Pre dva meseca je protiv Virtusa primio samo 62 poena, a u četvrtak je rivalu dozvolio da ih postigne 72. Ne računajući pomenute mečeve, on prima čak 88.7 poena u proseku, što dovoljno govori o tome koliko je napredovao kada je igra na sopstvenoj polovini parketa u pitanju.
KONCEPCIJSKI RIZIK
Istina, Partizanu je umnogome pomoglo to što igrači Fenerbahčea nisu pogađali otvorene šuteve (6/24 za tri), pošto mu je to omogućilo da skupi u odbrani i da pomalo rizikuje prvenstveno sa Nikom Kalatisom, ostavljajući mu prostora na perimetru.
Takođe, bio je u poziciji da radi ono zbog čega je često gubio utakmice – da pomaže sa određenih igrača. S tim što je sada pravio odlične izbore u ovom segmentu, pa je spuštanje sa Najdžel Hejz-Dejvisa, Nika Kalatisa, Marka Gudurića, Metedžana Birsena, urodilo plodom. Jedino je Skoti Vilbekin umeo da kazni ovakvu defanzivu crno-belih, pošto je pogodio četiri od šest trojki „legendi“.
ALEKSA AVRAMOVIĆ
Kada se spominje partija Amerikanca sa turskim pasošem, neizostavno je da se naglasi doprinos Alekse Avramovića, kome je utakmica sa Fenerom bila prva ove sezone. Odsustvovao je dugo sa parketa Čačanin zbog teže povrede šake, ali deluje da ona nije mnogo uticala na njega. Štaviše, nivo agresivnosti je isti, pritisak koji vrši čuvajući glavnog igrača je veliki…
Željko Obradović je shvatio da mu je sugrađanin nužan za trijumf. Dao mu je zadatak da vrši presing na Skotija Vilbekina, što je on odradio fenomenalno. Zapravo, dovoljno je bilo samo da time doprinese. Malo ko je očekivao da će i na drugoj strani terena da bude efikasan.
I ne samo to, već i da donese trijumf svome timu. Pogodio je tri od četiri odlučujuća slobodna bacanja, lagano je prolazio pored Karsena Edvardsa, penetrirajući u unutrašnjost protivničke odbrane, čime je konstantno pravio višak… Jednostavno, ono što je srpski reprezentativac uradio za Partizan je enormno i odmah je pokazao da popularni Žoc može da računa na još jednog igrača u rotaciji.
PROČITAJTE JOŠ:
Preminuo legendarni engleski fudbaler, šampion sveta iz 1966… Celu karijeru proveo je u jednom klubu