(Od izveštača MaxBet Sporta iz Niša)
Dok se u niškom „Čairu” tek zagrevaju ekipe i dok su odigrana tek prva dva četvrtfinala, jedna slika nam je već sada ostavila jak utisak. Ta slika nije spektakularno zakucavanje, niti slavlje favorita. To je bio pogled na klupu Borca, gde su sedela deca koja su maltene iz školskih klupa izašla na megdan evroligaškim zverima.
Delije ispunile „Čair” – Zvezda kreće u odbranu trofeja (VIDEO)
Čačanska deca – srpski košarkaši!
Svi se poslednjih godina panično pitamo: „Da li se polako gasi srpska košarka?” Gledajući pojedine timove, gde se domaći igrači često broje na prste jedne ruke, čovek bi pomislio da je odgovor – DA.
Ali onda dođe taj Borac. Izađe Saša Ocokoljić sa devetoricom „klinaca“ iz Čačka. I ta deca se ne sklone. Oni se ne predaju pred imenima koja gledamo na evroligaškim parketima. Oni grizu, vraćaju se sa -17 na samo par poena razlike i teraju protivnika da u samom finišu drži najjaču moguću petorku na terenu da bi spasao živu glavu.
Dok je Borca, biće i talenta
Šta je poenta Kupa? Bilo kog, ne samo Kupa Radivoja Koraća? Trofej – svakako. Ali postoji nešto iskrenije, svrsishodnije – promocija mladih igrača sa prostora države u kojoj se Kup igra. Ipak, zbog toga i postoji pravilo o ograničenom broju stranaca, zar ne?
Žućkova levica: Šta zapravo znači izraz koji je prerastao u mit?
Nije poenta u tome ko ima veći budžet, nego ko ima veću dušu. Pavle Nikolić (2005), koji je već zaslužio poziv u reprezentaciju Srbije, dokaz je da se u malim sredinama i dalje kale i stasavaju novi Jokići i Bogdanovići. Uz njega je tu i Đorđe Ćurčić (2005), kao i momci rođeni 2007. i 2008. godine – Petar Radović, Damjan Radulović, Aleksandar Krunić i Aleksa Obrenić.
Ti momci su suština Kupa. Oni su razlog zašto ovo takmičenje postoji – da bi mali „udarili” na velike i pokazali da Srbija i dalje ima košarkašku lozu koja se ne prekida.
Čuvari vatre
Borac je u Nišu pokazao da se srpska košarka ne brani administrativnim smicalicama, već u dvoranama kao onoj „kraj Morave”. Dokle god postoje klubovi koji imaju hrabrosti da gurnu u vatru klinca od 16 ili 17 godina protiv zvezda vrednih milione, naši talenti se neće ugasiti.
Možda Čačani nisu prošli u polufinale, ali su održali lekciju o dostojanstvu, sistemu i istinskom smislu Kupa. Hvala Borcu što nas je podsetio da se košarka u ovoj zemlji još uvek igra zbog onih koji će sutra ponosno nositi dres sa državnim grbom.
