Budimo u kontaktu

SRBIJA KOŠARKA

LEGENDARNA KARIJERA DUDE IVKOVIĆA Decenijski uspesi i ljubav prema golubovima

Bojan Brezovac

Objavljeno

,

Proslavljeni selektor reprezentacije Jugoslavije i Srbije i jedan od najboljih trenera u istoriji svetske košarke Dušan Duda Ivković preminuo je danas u Beogradu u 78. godini. Sa reprezentacijom je osvojio tri evropska zlata i jedno sredbro, jedno svetsko zlato, srebro na Olimpijskim igrama i zlato na Univerzijadi. Kao klupski trener vodio je Partizan, Aris, Radnički Beograd, Šibenik, Vojvodinu, PAOK, Panionis, Olimpijakos, AEK, CSKA, Dinamo Moskva i Anadolu Efes.

U svakom klubu u kojem je radio je napravio velike uspehe, a uvek je isticao i veliku ljubav prema pticama, posebno golubovima.

Ljubav prema košarci mu ju usadio brat.

Brat i ja smo dugo bili zainteresovani. Imao sam možda 13 ili 14 godina. Otac, doktor prava inače, uvek nas je gledao iza jednog visokog drveta i govorio našoj majci: ‘Ne razumem šta rade tamo s loptom, skaču kao majmuni’. Njegova ideja je bila da mu sinovi postanu borci, gladijatori. Smatralo se prigodnim da muškarci igraju fudbal ili da se bave boksom, možda rvanjem. Niko tada nije gledao na košarku kao na super-atletski spektakl. Nama su govorili da je to igra za devojčice. Tako su mi govorili prijatelji koji su igrali fudbal ili su boksovali. A vidite u šta se košarka pretvorila. Danas su košarkaši primer fizičkog i psihološkog treninga – opisao je Duda Ivković u ranijem intervjuu.

Ističe da se danas sve promenilo, ne samo infrastruktura, već i ljudu, ali da ne gubi veru u mlade ljude.

– Sve se promenilo, to je činjenica. Moj brat, koji je umro mlad, ne bi danas mogao da prepozna Crveni Krst u kome smo mi odrasli. Ali, prijatelju, problem je što ne govorim o infrastrukturi. Ljudi su se promenili. Zato je moja filozofija da verujem u mlade ljude koji sada žive.

U svakom ugovoru je imao klauzulu da mu se u kući napravi mesto za golubove, ali samo u Moskvi to nije bilo moguće jer je bilo previše hladno. On je četvrta generacija u porodici Ivković koja se bavi golubarstvom, a sve je počelo od njegovog rođaka Nikole Tesle.

– Da, otac mi je govorio da su oni koji gledaju u golubove uvek u oblacima. Da iz toga slede problemi sa školom i takve stvari. I zato je bio protiv. I ja sam bio protiv toga da moji sinovi posvećuju toliku pažnju golovima, ali sam u detinjstvu drugačije razmišljao. Golubovi su uz mene ceo život, gajim srpske visoko-letače, u svakom ugovoru koji sam potpisivao bila je i klauzula da mi se u kući napravi mesto za golubove. Nažalost, samo u Moskvi je bilo nemoguće, prehladno je.

– Ljubav prema golubovima kod mene ide po majčinoj liniji. Četvrta sam generacija u porodici koja se bavi golubarstvom. Prva, za koju pouzdano znam, je oličena i u mom dalekom rođaku, genijalnom pronalazaču Nikoli Tesli, mada ne volim da govorim o našim porodičnim vezama. Moj ujak, profesor koji se bavio poljoprivredom, napisao je mnoge knjige o golubovima. Pa brat i ja… Još otkako smo bili vrlo mali. Imam fotografiju u kojoj držim goluba, dve godine mi je bilo tada.

Duda je tvrdio da se u golubovima vide najlepše boje na svetu i opisao je šta je toliko privlačno u njima.

– Prvo, to je sport. Imamo takmičenja na nivou klubova, gradova, države. Postoje pravila i ljudi koji ih procenjuju. Drugo, golubice su simbol mira i prijateljstva, simbol ljubavi. I to je veoma, veoma tačno. Dalje, da bi se osetio bliskim golubovima moraš da se koncetrišeš i počneš da razmišljaš kao golub. Neophodno je ako želiš da razumeš šta oni žele. Isto je i sa igračima. Odnosi između trenera i igrača ne postoje ako nema psihološke veze. To je veoma važno. Naravno, ne možeš da porediš igrače i golubove, ali ja tokom karijere nikad nisam imao psihologa u timu. Te psiho-terapeutske odnose sam uvek sam stvarao. I na kraju, to je lepota. Kad golub raste na vratu mu se pojavljuju lila, zelena i siva pera. Kad sunce sija i zraci mu padaju po vratu, u toj refleksiji vidiš najlepše boje sveta. Teško je reći šta je lepše. Kad se uzdiže na veoma, veoma velike visine ili kad se vraća, bez energije, posle 14 ili 15 sata leti. Mislim da je to vrlo suptilno objašnjenje, iako ga oni koji se ne bave golubovima neće uvek razumeti.

Sa setom se prisetio raspada velikog jugoslovenskog tima koji zbog rata devedesetih nije mogao da igra zajedno.

Izgubili smo najbolji evropskih tim svih vremena. Košarka je izgubila jedini tim koji je mogao da pobedi američki Drim tim… Posebno se sećam tih godina. Kad je igračima bilo zabranjeno i da govore. Teško je bilo i sakupiti ih, svi su se plašili da dođu da ih ne odvedu u rat – prisetio se Ivković.

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.