Mega je nastavila da izbacuje talentovane igrače. Poslednji u nizu je Luiđi Suigo. Italijanski košarkaš je sa 18 godina došao u Srbiju, a već ovog leta bi mogao da se preseli u NBA.

Ovaj centar visok 220 cm je skrenuo pažnju na sebe na finalnom turniru Kupa Radivoja Koraća u Nišu, gde je Mega savladala Partizan u polufinalu, pa izgubila od Crvene zvezde u borbi za pehar. Posle tog turnira je MaxBet Sport javio da su crveno-beli veoma zainteresovani za Suiga.

SA 11 GODINA OSTAO BEZ MAJKE

Njegov put je bio posut trnjem. Zbog problema sa petama je prestao da igra košarku, a onda mu je umrla majka. Zbog toga je ponovo stao na košarkaški teren, a svoju životnu priču je ispričao u intervjuu za Gazetu Delo Sport.

– Moj tata je visok 180 cm, počeo je da igra kasno, sa 17 godina, i drži rekord za najbrže vreme iznuđivanja faulova! Moja mama je bila visoka 180 cm, izgubio sam je kada sam imao 11 godina. Sa sedam godina, zbog problema sa petama, želela je da prestanem da igram iz straha da se ne povredim. Kada je umrla, bio je decembar. U januaru je moj tata odlučio da me ponovo prijavi za košarku, takođe da bi me razveselio. Nisam mogao da verujem da ponovo počinjem, to mi je pomoglo da ne razmišljam o tome šta se dogodilo – rekao je Suigo.

Oduvek je bio najviši u društvu i sa svojom visinom se dobro nosio.

– Najbolju šalu je ispričao dečak koji me je jednom zaustavio napolju i pitao: „Šta jedeš za doručak ako si tako visok, hleb i lenjire?'“

IDOLI HARDEN, VEMBANJAMA I JOKIĆ

Poput ostalih mladih košarkaša, i Suigo ima svoje idole. Prvi je bio Džejms Harden.

– Izluđivao me je svaki put kada bi postigao korak unazad. Na terenu sam pokušavao da ga imitiram i tako sam naučio da to radim. Čak i razmišljajući o igraču kakav sam želeo da budem, sa 14 godina sam želeo da budem kao Janis Adetokunbo, ali sa boljim udarcem. Onda se pojavio Viktor Vembanjama! Uvek se ugledam na Nikolu Jokića zbog njegovih poteza na niskom postu, a za ostalo, na Vembija i Kristapsa Porzingisa, igrača sa karakteristikama najbližim mojim, da proučavam kako igra, učim i ponavljam – istakao je Luiđi Suigo.

On je skrenuo pažnju na sebe još dok se razvijao u Italiji, a onda je prošlog leta došao u Megu, klub koji je u visine poslao Nikolu Jokića.

IZLAZAK IZ ZONE KOMFORA

– To je bio i moj izbor. Ne samo zbog Jokića, više od desetak njih je otišlo u NBA: Bitadze, Jović, Zubac… Druge opcije su bile u Seriji A ili inostranstvu, ali ja sam više voleo drugu vrstu iskustva, više dostupnog prostora i u kvalitetnoj ligi. I želeo sam da izađem iz svoje zone komfora, mislio sam da će mi odlazak u drugu zemlju čiji jezik ne govorim pomoći da rastem kao osoba. I, sa malo vremena da pokažem što je više moguće, sa ciljem NBA drafta u junu, bilo je važno da znam da sam imao startersku ulogu i više prostora za greške, što nisam imao nigde drugde – objasnio je Luiđi Suigo, pa dodao:

– Prvih nekoliko utakmica mi je pomoglo da se naviknem na igru, napadnuti od strane drugačijih bekova od onih sa kojima sam se suočavao u ekipi do 19 godina. Želim da završim sezonu na najbolji mogući način da bih možda stigao do drafta u dobroj poziciji. Dugoročni cilj je da ako ikada uspem, da stignem tamo.