Još od 1966. godine i Svetskog prvenstva u Engleskoj, maskote su postale neizostavan deo svakog Mundijala, živopisni likovi koji predstavljaju kulturu i duh zemlje domaćina, ali dok su neki postali legende, drugi su brzo pali u zaborav.
Ovi simpatični ambasadori turnira mnogo su više od marketinškog alata. Oni ujedinjuju navijače, oslikavaju nacionalni ponos i često postaju simbol generacije koja je uz njih pratila najveće fudbalske zvezde. Od jednostavnih crtanih likova do digitalnih stvorenja, njihova evolucija prati i razvoj samog turnira.
Početak tradicije i lav koji je sve promenio
Prva zvanična maskota u istoriji bio je lav Vili (World Cup Willie) na Mundijalu u Engleskoj 1966. godine. Odeven u dres sa zastavom Ujedinjenog Kraljevstva, Vili je bio direktan simbol zemlje domaćina. Njegov ogroman komercijalni uspeh postavio je temelje i osigurao da svako naredno prvenstvo dobije svog zaštitnika.
Nakon Vilija, usledila je era dečaka. Meksiko je 1970. predstavio Huanita, klinca sa velikim sombrerom, dok je Zapadna Nemačka 1974. imala duo Tipa i Tapa, dva dečaka koja su simbolizovala zajedništvo i prijateljstvo u politički podeljenoj zemlji. Argentinski Gaučito je 1978. bio dečak u tradicionalnoj nošnji argentinskih kauboja, sa bičem i maramom oko vrata.
Kreativna revolucija osamdesetih
Osamdesete su donele hrabrije i kreativnije dizajne koji su se urezali u kolektivno sećanje. Španija je 1982. oduševila svet Naranhitom, nasmejanom narandžom u dresu „crvene furije“. Bio je to potpuni zaokret od dotadašnjih maskota i Naranhito je postao globalni hit, pojavljujući se na bezbroj suvenira.
Meksiko je za svoje drugo domaćinstvo 1986. godine izabrao Pikea, ljutu halapenjo papričicu sa brkovima i sombrerom. Njegovo ime potiče od španske reči „picante“ (ljuto) i savršeno je predstavljao strast i vatrenost meksičke kulture. Iako su neki smatrali dizajn stereotipnim, Pike je stekao kultni status, neraskidivo vezan za Mundijal na kojem je Dijego Maradona ispisao istoriju.
Apstrakcija, Holivud i nacionalni ponos
Italija je 1990. godine otišla korak dalje i predstavila verovatno najneobičniju maskotu svih vremena – Ćaoa. U pitanju je bila apstraktna figura sastavljena od štapića u bojama italijanske zastave, sa fudbalskom loptom umesto glave. Iako na prvi pogled zbunjujuć, Ćao je bio remek-delo dizajna koje je, kada se dekonstruiše, ispisivalo reč „Italia“. Postao je simbol modernog i umetničkog pristupa.
View this post on Instagram
Amerika je 1994. ulogu ambasadora poverila psu Strajkeru, kog je dizajnirao čuveni studio „Warner Bros“. Publika je glasanjem izabrala Strajkera, obučenog u boje američke zastave, kao savršen odraz popularne kulture SAD. Četiri godine kasnije, Francuska se vratila nacionalnom simbolu, galskom petlu. Futiks, čije ime je kombinacija reči fudbal i imena strip junaka Asteriksa, doneo je sreću domaćinima koji su te godine postali prvaci sveta.
Digitalno doba i ekološke poruke
Prvi Mundijal u 21. veku, održan u Japanu i Južnoj Koreji 2002, doneo je i prve digitalne maskote. Ato, Kaz i Nik bili su futuristička stvorenja iz izmišljenog sporta „atmobol“, ali nikada nisu stekli popularnost svojih prethodnika. Mnogi su im zamerili što su bili previše apstraktni i zbunjujući.
View this post on Instagram
Nemačka je 2006. predstavila lava Golea VI i njegovu loptu koja govori, Pile. Međutim, Goleo je naišao na kritike jer lav nije tradicionalni nemački simbol, a mnogima je smetalo i to što ne nosi pantalone. Južna Afrika je 2010. imala daleko više uspeha sa leopardom Zakumijem. Njegovo ime je spoj oznake za Južnu Afriku („ZA“) i reči „kumi“, što znači deset na više afričkih jezika, a simbolizovao je energiju afričkog kontinenta.
Brazil je 2014. iskoristio maskotu da pošalje važnu ekološku poruku. Fuleko, armadilo koji je ugrožena vrsta u Brazilu, postao je simbol borbe za očuvanje prirode. Njegovo ime nastalo je spajanjem reči „futebol“ (fudbal) i „ecologia“ (ekologija).
Glas naroda i pogled u budućnost
U novije vreme, navijači su dobili priliku da biraju maskote. Rusija je za prvenstvo 2018. putem internet glasanja izabrala vuka Zabivaku, čije ime na ruskom znači „onaj koji postiže gol“. Katar se 2022. odlučio za La’iba, leteću figuru koja podseća na tradicionalnu arapsku maramu, a čije ime znači „super vešt igrač“.
Sledeći Mundijal 2026. godine, koji će se održati u SAD, Meksiku i Kanadi, imaće čak tri maskote. To su los Mejpl (Kanada), jaguar Zaju (Meksiko) i beloglavi orao Klać (SAD). Ostaje da se vidi da li će ovaj trojac uspeti da osvoji srca navijača i pridruži se panteonu legendi kao što su Pike, Naranhito i Ćao.