Budimo u kontaktu

Sportski dvogled

Mate Parlov za početnike

Aleksandar Ostojic

Objavljeno

,

Čuveni skok Mate Parlova u publiku na beogradskoj Marakani (Foto: Printscreen)

Ovako bi to danas klinci rekli: nekome je heroj tvoje mladosti Baka Prase, a heroj moje mladosti je Mate Parlov. Mate – koji? E, sad ću vam reći.


Vels: Na meču Druids – Flint junajted, naša kladionica nudi kvotu 3.35 za igru ug 5+.


Taj lik je bio svetski prvak u boksu, i u amaterskoj i u profesionalnoj poluteškoj kategoriji. Bio je najjači Jugosloven svog vremena (sedamdesete godine prošlog veka), toliko jak da je posle jedne revije “Zlatna rukavica”, koju je naravno osvojio, u “Politici” osvanuo naslov: “Mate, Mate, al’ vi jako udarate!”

Taj Mate Parlov je pre neki dan dobio ulicu u Beogradu. Hrvat? Ma daj, evo šta je on sam rekao o sebi:

Kako ja mogu biti nacionalista? Pa – ja sam svetski prvak!

Eto, tako je govorio Mate koji je svojim boksom obeležio detinjstvo, ili mladost mnogih od nas. A da vam odmah kažem, s obzirom da ja volim te “delikatne” detalje, podjednako popularna u Jugoslaviji je bila i njegova supruga Laura. Atraktivna plavuša koja je uvek bila u prvom redu pored ringa, i koju je TV kamera snimala u pauzama između rundi.

Što se amaterskog boksa tiče, Mate Parlov je u periodu od 1967. do 1974. osam puta bio prvak Jugoslavije u poluteškoj kategoriji, pet puta šampion Balkana, ali i – pazi sad! – dvaput prvak Evrope (Madrid 1971. i Beograd 1973.), svetski prvak na Mondijalu u Havani 1974. i olimpijski šampion u Minhenu 1972.

Jel’ dovoljno? Ako nije, dodaću i ovo. U to vreme nije se moglo živeti od boksa, pa je Parlov završio i Ekonomski fakultet. Jedan ispit ga je delio od zvanja magistra, što je danas poznato kao master.

A onda je sve to ostavio iza sebe, i ušao u istoriju po jednoj “lasti”!

Parlov je posle Olimpijskih igara u Minhenu prešao u profesionalce, a 10. jula 1976. godine Beograd je bio poprište bokserskog spektakla, koji se održavao na stadionu “Marakana”, a u kome su se u meču poluteške kategorije za titulu evropskog prvaka u WBC verziji sastali Mate Parlov i Italijan Domeniko Adinolfi. Ispred severne tribine najvećeg stadiona u Jugoslaviji postavljen je ring, a preko 20.000 ljudi je došlo da pruži podršku levorukom Istraninu u meču za evropsku krunu. Bio je to od početka vrlo interesantan meč, u kojem je Parlov bio dosta bolji i imao prednost na bodovnim listama, ali je i doživeo povredu arkade. I pored evidentne dominacije Parlova, kako je vreme odmicalo činilo se da će Adinolfi izdržati grotlo “Marakane” i eventualni poraz doživeti tek odlukom sudija posle 15 rundi. Ipak, sve se promenilo u 11. rundi…

Mate je tada krenuo agresivno na Italijana, zadao mu nekoliko u prvi mah činilo se ne toliko teških udaraca, da bi onda sudija iz Velsa Džejms Primel odlučio da zaustavi borbu i da bez brojanja, posle procene stanja Adinolfija, prekine borbu i proglasi Parlova pobednikom i samim tim novim šampionom starog kontinenta. Odluka sudije se nije svidela Adinolfiju, delovao je poprilično zbunjeno i šokiran prekidom, ali to nikoga na “Marakani” nije interesovalo. Svi su skandiranjem pozdravili ljubimca “Juge” i novog bokserskog šampiona Evrope u WBC verziji, Mate Parlova, koji se potom odlučio za šokantan gest.

Mate se odmah pošto mu je podignuta ruka, čime je i zvanično proglašen za pobednika meča, zaleteo i sa konopca skočio “lastu” u publiku, koja ga je dočekala i ponela na rukama. Bio je to svakako jedan od najlegendarnijih sportskih trenutaka bivše Jugoslavije, a Parlov je posle meča objasnio novinarima zašto je to učinio: “U Beogradu sam rekao prijatelju Zoranu da siđe sa ringa među ljude, jer ću skočiti u publiku. I skočio sam, a šta sam time hteo?! Želeo sam se predati ljudima koji su me zdušno bodrili, navijali, što me je i ponelo u borbi sa Adinolfijem. Želeo sam im se prepustiti i dati im deo sebe u znak zahvalnosti za podršku. Samo zbog toga sam skočio lastu!” – rekao je Mate o svojoj legendarnoj proslavi pobede.

Kako to obično i biva sa velikim mečevima koji teško da mogu da prođu bez neke kontroverze, pojedini novinari u Jugoslaviji su tvrdili da je meč Parlov–Adinolfi namešten, a bilo je i onih koji su tvrdili da je sudija Primel “poklonio” pobedu Parlovu svojom pogrešnom odlukom. Nikad, do danas, nijedan dokaz za takve tvrdnje nije pokazan.

Evropsku titulu branio je uspešno tri puta pre nego što se u januaru 1978. sreo u Milanu sa Migelom Anhelom Koeljom u borbi za svetski WBC tron u poluteškoj kategoriji. Njih dvojica su se šest godina ranije sreli u četvrtfinalu Olimpijskih igara u Minhenu, kada je Koeljo predao zbog povrede. U Milanu je Parlov nokautirao Koelja u devetoj rundi, i postao prvi svetski prvak u profesionalnom boksu iz jedne “komunističke” zemlje.

Nije dugo ostao na tronu, ali je ostavio dubok trag. Čak toliko dubok da je jedan Muhamed Ali, najveći od svih, izjavio 1978: “Uskoro se opraštam od boksa i više bih voleo da završim karijeru protiv sjajnog boksera Mate Parlova nego protiv prljavih udarača poput Frejzera ili Formana. Jugoslavija ima pravog prvaka, Parlov je u ovom trenutku najbolji u Evropi. Spreman sam da se borim sa njim. Čuo sam da bi naš meč u Jugoslaviji gledalo uživo 100.000 ljudi. Parlov je brz bokser, ali protiv mene ne bi imao šanse. Bio bi to lep meč, ali to je jedino lepo što bi se Parlovu dogodilo.”

Posle gubitka svetske titule Parlov se penzionisao. Vratio se na najveću svetsku boksersku scenu 1984. kao selektor reprezentacije Jugoslavije za Olimpijske igre u Los Anđelesu. Njegovi puleni su tamo ostvarili najveći uspeh u istoriji jugo-boksa: jedno zlato, jedno srebro i dve bronze.

Posle toga posvetio se svom kafiću u Puli, na Đardinima, i supruzi Lauri sa kojom je dobio dvoje dece, kćerku Miru i sina Marka. Kafić je bio izuzetno popularan u Puli, u njemu su se za vreme filmskog festivala u tom gradu okupljali istinski ljubitelji sedme umetnosti. Kafić je bio ukrašen trofejima koje je Parlov osvojio u karijeri, a priča se da je najbolji gost bio upravo – on.

U martu 2008. dijagnostikovan mu je kancer na plućima, i četiri meseca kasnije je umro.

Mate Parlov je bio sportista godine u Jugoslaviji 1971, 1972. i 1974. Proglašen je najboljim sportistom Hrvatske u Dvadesetom veku.

Kad je šezdeset i neke na ring stupio ON, rek’o je neki šmeker – rođen je šampion… Prvak kontinenta postao je začas, a iz gledališta se začuo glas: u levicu te ljubim, svim žarom srca svog, i hoću da poludim zbog udarca ti tog!”… Vodeći se melodijom hita “U razdeljak te ljubim”, te mi je stihove Đorđe Balašević posvetio kad sam 1978. u Milanu postao prvak sveta.

Tako je govorio čovek koji je znao napamet sve pesme Dobriše Cesarića, Antona Gustava Matoša i Tina Ujevića. Koji je voleo svoju Pulu, ali i svoj Beograd u koji je tako često dolazio. I koji je dobio ulicu u Beogradu.

INTERVJU Trener koji je bacio Markovića u vatru: Zvezda je s njim jača! Nema većeg profesionalca od Pefija, svaki trening mu je kao finale Kupa šampiona!

OPŠTA MAKLJAŽA Na terenu se potukla deca, a onda su se umešali i roditelji… (VIDEO)

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.