Zašto su crveno-beli doživeli dva poraza posle isto toliko kola? Šta je problem? Imali su idealnu šansu da slave pred svojom publikom, ali su je nespretno ispustili.
Crvena zvezda nije impresionirala na startu Evrolige. Ne može da se kaže da je doživela neku katastrofu, ali je propustila šansu da odigra bolje protiv Anadolu Efesa, pa i da slavi protiv Panatinaikosa. Nedostaci u njenoj igri su poprilično vidljivi i oni bi mogli da dođu na naplatu u narednim utakmicama, pogotovo što joj raspored ne ide naruku, kako na regionalnoj, tako i na međunarodnoj sceni, te je očekuju neka izrazito teška gostovanja.
Primera radi, sledeća dva rivala su joj Cedevita Olimpija u Ljubljani, odnosno Real Madrid u španskoj prestonici. Ukoliko želi da bude na nivou protiv njih, ne sme sebi da dozvoli da ima amplitude u igri, već da uspostavi konstantnost koja se postiže na razne načine. Naravno, sve ovo nije lako pošto su crveno-beli napravili ogromne kadrovske promene i potrebno im je vreme kako bi uspostavili kontinuitet. Ipak, nije moralo tako da bude, pa je jedno od tri problema koja ćemo da navedemo u vezi sa njihovom igrom i selekcija ekipe.
SELEKCIJA TIMA
Ovaj segment u vezi sa Crvenom zvezdom najviše „bode oči“. Zapravo, uopšte nije jasno šta su njeni čelnici želeli da postignu dovođenjem, pre svega, ogromnog broja igrača. Čak 16 ih je registrovano za takmičenje u Evroligi, ne računajući Luku Vildozu, što je svojevrsni „mač sa dve oštrice“. Istina, trener Vladimir Jovanović ima takozvanu „dugačku klupu“, ima prostora da ih rotira i odmara. Ipak, tu je i pitanje konkurencije, pa preti opasnost od nezadovoljstva pojedinaca, pošto će neko da bude potencijalno uskraćen za minute na terenu.
Uzimajući sve pomenuto u obzir, paradoksalno je da i dalje postoji nedostatak doprinosa u pojedinim segmentima igre kao što je, na primer, organizacija igre ili nepromišljenost u određenim momentima, pogotovo što je sastav sklopljen od veoma iskusnih i prekaljenih pojedinaca. Naravno, ove stvari bi mogle da se promene povratkom Stefana Markovića i Nemanje Nedovića iz povreda, ali, kao što smo već pomenuli, tada bi mogao da nastane problem prekobrojnosti u timu.
Takođe, postoji i određena disproporcija na pozicijama, što i nije neočekivano kada se zna da Zvezda ima 17 igrača u sastavu. Primera radi, u reketu ima sedam konkurentnih igrača, od kojih čak pet centara računajući i Lazara Gačića koji se „ne skida“ za utakmice, pa je Filip Petrušev, inače „petica“, popunjava mesto „četvorke“, na kojoj Zvezda ima dvojicu, od kojih jedan ispašta i trpi restrikciju minuta – Dalibor Ilić.
Tu je i slučaj Luke Vildoze koji bi tek trebalo da se reši, a koji ne uliva poverenje u transfer politiku tima sa Malog Kalemegdana kada je aktuelna sezona u pitanju.
ORGANIZACIJA NAPADA
Organizacija napada je već locirana kao „rak rana“ u igri Crvene zvezde, što je priznao i sam trener Vladimir Jovanović posle poraza od Panatinaikosa. Ovaj posao bi trebalo da obavlja Džejlen Adams, iako se radi o klasičnom košgeteru, ali su njegove partije ispod nivoa koji je potreban klubu. Štaviše, deluje da crveno-belima izmiče strpljenje kada je on u pitanju, zbog čega je, brže-bolje, doveden Luka Vildoza, uprkos pojavi Stefana Markovića.
Jako je važno da se napomene i da je Argentinac svojevrsna „mačka u džaku“, jer se radi o igraču koji dugo nije igrao takmičarsku košarku, a kada je i igrao, na terenu je provodio veoma malo vremena. Tu je i teška operacija desnog stopala, koja je sasvim sigurno umnogome uticala na njegovu formu kako u fizičkom, tako i u tehničkom smislu.
Samim tim, postavlja se pitanje hoće li organizacija napada da se unapredi dolaskom Luke Vildoze, naravno pod uslovom da se čitava saga okonča u korist crveno-belih. Nema sumnje da ovaj plejmejker poseduje kvalitete koje su potrebne Zvezdi, ali nema dileme da će i za njega da bude potrebna ogromna količina strpljenja, a dok se sve „skocka“ može da bude prekasno i potencijalna šteta može da bude trajna.
NEDEFINISANE ULOGE
Jedan od najvažnijih segmenata u bilo kom timskom sportu je raspoređivanje uloga. Odnosno, ko šta radi na terenu, u kom momentu i na koji način. Ova stvar je poprilično nejasna u redovima Crvene zvezde, jer, bar nama spolja, izgleda da igrači donose odluke prema sopstvenom nahođenju i često se dešava da rade nešto što nije u njihovom domenu. Povremena zatrčavanja bez plana „B“ i previše individualnih rešenja dovode do toga da ekipa često prolazi kroz krize u vezi sa realizacijom napada.
Upravo su nedefinisane uloge razlog zbog kojeg određeni igrači ne pružaju partije u skladu sa očekivanjima. Džejlen Adams možda jeste neiskusan za takmičenje kakvo je Evroliga, ali igrači kao što su Džon Holand, Luka Mitrović, Hasan Martin i Miroslav Raduljica definitivno jesu, a ne doprinose u dovoljnoj meri svojim najvećim kvalitetima.
PROČITAJTE JOŠ:
https://www.maxbetsport.rs/cudotvorac-bez-carobnog-stapica-petric-dosao-iz-drugog-plana-i-digao-partizan-iz-pepela-391748/
/amp