Budimo u kontaktu
Bonus

Mundobasket u Kini

MAXBETSPORT ANALIZA O “timovima snova” i snovima o tituli

Vladimir Stankovic

Objavljeno

,

Nikola Milutinov u sendviču dvojice Amerikanaca (Foto: Beta/AP)

(Od specijalnog izveštača Maxbetsporta sa Mundobasketa u Kini)

Da li smo u Dongguanu pobedili najgoru američku selekciju koja je 1992, od ulaska NBA igrača na takmičenja FIBA, igrala na Olimpijskim igrama i svetskim prvenstvima? Bez i najmanje želje da umanjim sjajnu igru i pobedu našeg tima, evo nekih činjenica i brojki pa neka svako izvlači zaključke po svom kriterijumu.

Ekipa SAD će u Kini biti 7. ili 8. što je najgori plasman na svetskim prvenstvima. Od 1950. Amerikanci su pet puta bili prvi, tri puta drugi, četiri puta treći, dva puta četvrti, dva puta peti i jednom šesti.

Najgori plasman do sada bio je u Indijanapolisu 2002, tada su – i to kod kuće – bili šesti.

* Od 1992. i pojave “drim tima” na Olimpijskim igrama u Barseloni američka ekipa je na takmičenjima FIBA odigrala 107 utakmica od kojih je 98 dobila, a devet izgubila.

* Amerikance su na Mundobasketima 2002. pobedili Argentina (87:80), Jugoslavija (81:78) i Španija (81:76). U Japanu 2006. bolja je bila Grčka (101:95) a u Kini 2019. Francuska (89:79) i Srbija (94:89).

* Na Olimpijskim igrama 2004. u Atini prvi poraz američkom timu naneo je Portoriko (92:73), drugi Litvanija (94:90) a treći Argentina (89:81).

* Samo su Srbija i Argentina po dva puta pobedili Amerikance.

Nije bitno, ali koliko me sećanje služi, bio sam na sedam od tih devet utakmica: tri puta u Atini i po dve u Indianapolisu i Dongguanu. Pošto sam gledao i američke Olimpijske ekipe u Barseloni, Atlanti, Sidneju i Londonu hoću da kažem da sam video i najbolja i najgora izdanja američkih “timova snova”, mada taj termin sme da nosi samo ona ekipa iz Barselone sa Medžikom, Džordanom i ostalima koji su davali po 117,3 poena u prosekua primali 73,5 što znači da su rivale pobeđivali sa prosečnom razlikom od skoro 44 poena.

Iz tabele koju objavljujemo vidi se da je na Mundobasketu u Torontu 1994. prosek ekipe SAD bio još viši, čak 120,1 poen po meču. Takođe je vidljivo da se prosek iz Kine može porediti samo sa onim iz Atine 2004. gde su NBA zvezde takođe prošle kao bose po trnju. Odbrana je u Kini bila na nivou SP u Turskoj 2010, ali problem je bio napad-ni 90 poena po meču. Od 13 takmičenja u ovom pregledu Amerikanci su na osam davali u proseku više od 100 poena, na dva od 92 do 95, a na dva ispod 90, u Atini 2004. i sad u Kini.

* Nije uračunat SP 1998. u Atini zato što su Amerikanci, zbok lokauta, igrali sa skrpljenim timom sastavljenim od američkih igrača rasutih po Evropi.

Računajići od poraza u polufinalu u Japanu 2006. od Grčke (95-101), Amerikanci su vezali 48 pobeda. Jednu u Japanu (za treće mesto), osam u Pikingu 2008, devet u Turskoj 2010, osam u Londonu 2012, devet u Španiji 2014, osam u Rio de Žaneiru 2014. i pet u Kini 2019, sve do poraza od Francuske i potom Srbije.

Opravdanje za dva poraza u Kini svakako treba tražiti u onih 30-tak otkaza sa početnog spiska, ali i ovi koji su došli igraju u NBA, nisu bez iskustva iako su možda sa malo manje talenta, a samim tim i mogućnosti. Imali su klasične odlike američke škole, brzinu, agresivnost i solidan šut sa distance, ali nedostajalo je malo više mašte, improvizacije, akcija koje ne može da nacrta trener, onih koje “neovlašćeno” kreiraju genijalci.

Na mojoj rang-listi američkih timova, a one koje nisam gledao uživo video sam na TV, ubedljivo prvo mesto zauzima ekipa iz 1992, jedini autentični “drim tim”. Svi ostali su bili manje ili više (ne)uspešne kopije. Na drugo mesto bih stavio ekipu iz Atlante 1996, na treće Duranta i kompaniju iz Turske 2010, tu su negde i ekipe iz Londona 2012, Španije 2014 i Rija 2016… Kako god da se gleda, ovi momci koju su predstavljali SAD u Kini biće na kraju tog spiska. Rezultati uvek postave, uglavnom na pravo mesto, svakoga.

To što su Amerikanci došli sa slabijom ekipom nego na prethodnim prvenstvima njihiov je problem i ne treba da umanjuje pobedu našeg tima. Igra iz prve četvrtine (32:7) bila je za udžbenike, lekcija koju su američki navijači koji su meč pratli na TV teško svarili. Ne pamti se da je neko tako nadigrao njihov tim ostavivši ga na sedam poena u četvrtini uz sopstveni šut za tri poena 8/9. To nije imalo veze sa slabostima američkog tima, nego je zasluga Bogdana Bogdanovića i drugova koji su našli inspiraciju i odigrali 10 minuta za nezaborav.

Pesimisti će zakerati i tvrditi da smo pobedili američki “š” tim, ali to ipak nije tačno. On je bio američki, iz NBA, od A do Z, a američkim navijačima je sada valjda definitivno jasno da se dobra košarka igra i van SAD i da nije slučajno što je svake godine sve više Evropljana, među njima i Srba, u NBA.

Ta pobeda je došla kao uteha za neispunjena očekivanja koja nisu bila nerealna. Tim koji je onako igrao protiv SAD očito je mogao mnogo, čak ni snovi o tituli nisu bili bez osnova. Nevolja je što nije bio u stanju da to dokaže na pravom mestu u pravo vreme, prvo protiv Španije i posle protiv Argentine u meču u kome nije bilo ni najmanjeg prava na grešku.

Ako se utvrdi zašto se to dogodilo, možda se neće ponoviti na nekom narednom velikom takmičenju.

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.

U fokusu