Odlazak Domenika Mesine sa funkcije predsednika Sudijske komisije Fudbalskog saveza Srbije i dalje izaziva reakcije u domaćem fudbalu.
Među onima koji smatraju da italijanski stručnjak nije opravdao očekivanja nalazi se i Miroslav Radoman, nekadašnji predsednik Sudijske komisije FSS i jedan od najpoznatijih srpskih arbitara.
U razgovoru za Sportski žurnal Radoman nije krio da ga Mesinina ostavka nije iznenadila.
– Mesina nije radio kako treba. Ostavio je haos u Superligi i Prvoj ligi Srbije. Imao je platu od 25.000 evra mesečno, a za godinu dana nismo videli nikakav konkretan pomak – poručio je Radoman.
Posebno je kritikovao način funkcionisanja Sudijske komisije i proces delegiranja arbitara.
– Nije imao potpunu autonomiju. Imao je ljude koji su mu govorili kako da delegira sudije i po kom modelu da radi. Da je samostalno odlučivao, veliki broj arbitara sa prošlosezonske liste više ne bi bio među sudijama. Umesto da povlači konkretne poteze, radio je po savetima drugih – smatra Radoman.
Nekadašnji internacionalni sudija ocenjuje da osnovni zadatak predsednika Sudijske komisije nije ispunjen.
Grom iz vedra neba u srpskom fudbalu: Mesina iznenada napustio FSS i pobegao u Italiju!
– Sa sudijama je uglavnom komunicirao preko savremenih tehnologija, a na seminarima držao monologe. Njegov osnovni zadatak bio je da podigne kvalitet suđenja u Srbiji, a svi vidimo da se to nije dogodilo.
Na pitanje da li je godinu dana dovoljno za ozbiljne promene, Radoman nema dilemu.
– Ko ima jasan cilj, može mnogo toga da uradi za 12 meseci. Posle Mesine ostalo je mnogo otvorenih pitanja. Nije promenio ni deset odsto sudijske liste koju je zatekao. Smatram da je moralno što je odlučio da ode i ta odluka za mene nije nikakvo iznenađenje.
Prema njegovom mišljenju, problem nije samo u pojedincu već i u samom konceptu angažovanja stranaca na čelu sudijskih organizacija.
– Stranac ne može bolje da poznaje naše sudije od ljudi koji su godinama u srpskom fudbalu. Najvažnije je da predsednik Sudijske komisije bude samostalan, da donosi odluke bez uticaja sa strane i da ne bude ničiji poslušnik.
Radoman je kao primer naveo Rumuniju, gde su stranci godinama bili angažovani na vodećim funkcijama u sudijskoj organizaciji.
– Rumuni su se odlučili za taj model zbog borbe protiv korupcije, a ne zato što su verovali da će stranac podići kvalitet suđenja. Kod nas je najvažnije da Mesinin naslednik dobije slobodu da radi svoj posao i pokuša da napravi stvarni pomak – zaključio je Radoman.