Milan Bojović otvorio dušu: Otišao bih peške u Partizan i igrao besplatno koliko god da treba

Važi za jednog od najboljih strelaca u istoriji srpskog fudbala. Dugo je njegovo ime stajalo na čelu liste najefikasnijeg fudbalera domaćeg prvenstva. U elitnom rangu postigao je čak 103 gola, ali nikada nije ostvario u potpunosti svoje snove. To se odnosi na klub u kojem je ponikao i za koji svim srcem navija – Partizan.

Pored toga što ima 38 godina, Milan Bojović je i dalje aktuelni fudbaler. Trenutno nastupa za FAP iz Priboja, a u izjavi za sajt Superlige otvorio je dušu i progovorio o početku svoje karijere i tome kako nikada nije dobio šansu da zaigra u crno-belom dresu.

– Mnogo puta sam isticao da sam u kadetima Partizana, igrajući u kvalitetnoj ligi Srbije, postigao 36 golova. Da danas neko ostvari takav učinak, verujem da bi se o tome pričalo kao o početku jedne ozbiljne svetske karijere. Ostaje mi veliki žal što nisam dobio šansu da odigram makar jednu sezonu sa prvim timom Partizana. Ubeđen sam da bih u tom periodu potpuno ‘eksplodirao’, bio bih pravo otkrovenje i verovatno bih izgradio reprezentativnu karijeru, a možda stigao i do liga „petice“ – rekao je Bojović.

NISAM ZAIGRAO ZA KLUB KOJI VOLIM NAJVIŠE NA SVETU

Smatra da bi njegova karijera izgledala potpuno drugačije da je dobio priliku u Humskoj.

– Ipak, u to vreme su stvari funkcionisale drugačije. Zadovoljan sam onim što sam postigao, ali taj žal ne prolazi, pre svega jer nisam zaigrao za klub koji volim najviše na svetu. Cela moja porodica je crno-bela i to bi za mene bilo ostvarenje sna. Jedan deo tog sna sam ispunio u mlađim selekcijama, gde sam Crvenoj zvezdi dao devet golova, ali jedina prava neostvarena želja u mojoj karijeri ostaje to što nisam postigao gol za prvi tim i otrčao da ga proslavim na jugu. Verovatno bi moja karijera tada krenula u potpuno drugom pravcu, ali šta je, tu je. U tadašnjoj konkurenciji u napadu bili su Vašington, Čadikovski i Radonjić.

Dres Partizana trenutno nose veoma mladi igrači, ali je u trenutku ulaska Bojovića u seniorski fudbal to izgledalo drugačije.

– Smatram da sam, kao mlad igrač sa takvim učinkom, zaslužio šansu pored njih. Danas vidimo da mladi igrači dobijaju priliku u prvom timu čim postignu četiri ili pet golova, jer klubovi u njima odmah prepoznaju potencijal. Neverovatno mi je da neko ko postigne 36 golova u kadetima tada nije dobio priliku čak ni da ode na pripreme. Da se to desilo danas, verovatno bih direktno iz omladinaca otišao u inostranstvo, možda i u klub poput Mančester Sitija. To je sada prošlost, žal ostaje, ali život ide dalje – rekao je Bojović.

VEĆI SAM NAVIJAČ PARTIZANA NEGO NEKO KO OČEKUJE POZIV

O ljubavi ka crno-belima svedoče i sledeće njegove reči.

– Partizanu trenutno nedostaju napadači i sigurno je da bih u klub otišao peške i igrao besplatno koliko god treba. Ipak, svestan sam da je to nerealno. Vidim da su sada doveli igrača iz Nemačke koji ima 34 godine. To potvrđuje da godine nisu uvek presudne i da se, pored mladih, traže i iskusni igrači. Ipak, ja sam sada više navijač Partizana nego neko ko realno očekuje poziv. Šansu nisam dobio onda kada je to bilo prirodno i kada sam je zaslužio. 

Imao je fantastičnu statistiku u mlađim kategorijama crno-belih.

– Iskreno, ni sam ne znam zašto tada nisam dobio pravu priliku. Te godine sam postigao 36 golova u kadetskoj ligi, zatim su me slali na pozajmice, da bih sa 19 godina u Teleoptiku postigao 18 golova u sezoni. Čvrsto sam verovao da ću potpisati profesionalni ugovor i otići na pripreme sa prvim timom, ali poziv nije stigao. Put me je dalje odveo u Čukarički – zaključio je Bojović.