„Treba da gledamo napred, da gledamo Ligu Evrope kao šansu. Mislim da imamo veliku priliku da prođemo grupu i na to treba da se fokusiramo“, rekao je u novogodišnjem intervjuu za MaxBet Sport, Miloš Veljković.
Fudbalski smo ga upoznali na Novom Zelandu kada je generacija „orlića“ predvođena selektorom Veljkom Paunovićem pokorila svet. Tada je tek trebalo da napuni 20 godina i bio je član mladog tima Totenhema. Ipak, fudbalsko ime je stekao u Bundesligi u kojoj je igrao devet godina i to sve za jedan tim – Verder iz Bremena.
Letos je kao slobodan igrač i veliko pojačanje stigao u redove najtrofejnijeg srpskog kluba – Crvene zvezde. Da bude komandant odbrane i u prvom delu sezone je dobar posao odradio. Na proleće se očekuje da bude još bolji posle šest meseci adaptacije na novi klub i život u Beogradu i Srbiji. Na osnovu bogatog fudbalskog iskustva odlučili smo da sa štoperom Crvene zvezde i reprezentativcem Srbije napravimo novogodišnji intervju kojim smo prošli kroz karijeru Miloša Veljkovića.
Miloše, skoro deceniju si proveo u jednoj od najjačih liga na svetu – Bundesligi. Da li si zadovoljan uslovima za rad u Crvenoj zvezdi i možeš li da ih uporediš sa Nemačkom?
– Uslovi su dobri, možda i bolji nego što sam očekivao. Imamo sve ovde, mediko blok, dobre terene, navijači dolaze, pogotovo naši na severu. Neke stvari su ovde čak i bolje nego u Nemačkoj, naravno, neke su i lošije. U Nemačkoj su stadioni daleko bolji, kada govorimo o ligi kompletno. To svi znaju, nije neka tajna. Ipak je nešto drugačije da se igra na punoj „Marakani“, poseban osećaj. To je nešto specijalno – počeo je intervju za MaxBet Sport, Miloš Veljković.
MARKO MARIN ZASLUŽAN ZA DOLAZAK U ZVEZDU
Na „Marakanu“ si došao kao slobodan igrač, šta je presudilo da obučeš crveno-beli dres?
– Cela moja porodica navija za Zvezdu. Naravno, moj otac je imao veliku želju, kao i ja. Pogotovo je važan bio Marko Marin, kada sam došao u Bremen, on me je kontaktirao i rekao da mogu da mu se obratim šta god mi treba. Od tada smo u kontaktu, a onda me je godinu, dve pre transfera kontaktirao. Pričali smo, ali nije bio trenutak. Imao sam još dve ili tri godine ugovora i tada nije bilo realno. Sada je bio pravi trenutak i to je to – objasnio je iskusni štoper i dodao da mu je san bio da zaigra u evrokupovima:
– Nikad se ne zna u fudbalu. Svidela mi se ideja, svidelo mi se kako je pričao o klubu i kakvu viziju ima. Naravno, želeo sam da igram Evropu, što do sada nisam imao priliku. To je novo iskustvo za mene.
Kako ocenjuješ prvih šest meseci u dresu Crvene zvezde?
– Ne volim da pričam o sebi, to treba drugi da kažu. Naravno da uvek može bolje da se igra. Generalno, solidno je za sada, konstantno što se mene tiče. Može uvek bolje, ali dajem svoj maksimum na svakom treningu i utakmici.
Da li ostaje žal što letos niste uspeli da se plasirate u Ligu šampiona, što je bio jedan od ciljeva kluba za ovu sezonu?
– Naravno, Liga šampiona ostaje žal, to je bio cilj. Tako je kako je, to je fudbal, nismo imali sreće. Mogli smo bolje da igramo, ali treba i malo sreće. Ipak, treba da gledamo napred, da gledamo Ligu Evrope kao šansu. Mislim da imamo veliku priliku da prođemo grupu i na to treba da se fokusiramo.
U decembru si protiv Čukaričkog postigao i prvenac u dresu Crvene zvezde, kakav je bio osećaj?
– Nažalost, nismo bili na drugoj strani, inače bih otišao kod navijača da proslavim. Bilo je sjajno. Naježio sam se. Svakako bitna utakmica, morali smo da držimo fokus. Presrećan sam i nadam se da ne moramo da čekamo drugi gol toliko dugo koliko smo prvi.
Vezali ste tri pobede u Ligi Evrope i sada je nokaut faza na dohvat ruke. Koji su dometi Crvene zvezde u drugom po jačini evropskom takmičenju?
– Mislim da ne treba mnogo da gledamo unapred. Treba da se fokusiramo od utakmice do utakmice. Pokazali smo da možemo svakoga da dobijemo, ali i da možemo od svakoga da izgubimo. Ako nismo na sto odsto svoje snage, onda će biti teško. Ako smo na sto odsto i sa loptom i bez lopte, agresivni, onda ne treba nikoga da se plašimo – pojasnio je Veljković.
Do kraja slede još dva kola u Ligi Evrope, rivali su Malme u gostima i Selta na „Marakani“?
– Neću da gledam mnogo unapred. Slušao sam Marka šta je rekao za vaš portal MaxBet Sport, da svako igra fudbal. U pravu je, niko nije slučajno ušao u Ligu Evrope. Kao što sam rekao, možemo da igramo sa svima – rekao je reprezentativac Srbije i potvrdio da prati rad našeg portala.
Odigrao si i svoj prvi „večiti derbi“ protiv Partizana, kakva je bila atmosfera?
– Atmosfera je bila super, naši navijači su isto bili odlični. Bila je drugačija atmosfera u odnosu na onu kad sam bio u Bremenu, kad sam igrao derbi protiv Hamburga. I to je bila dobra atmosfera, ali ovo je nešto drugačije. Mnogo je više emocija, tako da sam presrećan da smo pobedili na mom prvom derbiju.
Da li je bilo treme?
– Imao sam tremu, ali pozitivnu. Uvek gledam utakmice kao šansu i da gledam pozitivno na sve, iako nam je to i te kako bitan meč.
Partizan posle jesenjeg dela prvenstva ima bod više u odnosu na Crvenu zvezdu, da li veruješ da će titula na kraju da bude vaša?
– Pa naravno, to nam je cilj. Nemam neko iskustvo, ovo mi je prva sezona, tako da neću da pričam previše unapred. Sezona je pokazala da moramo da budemo fokusirani. Stvarno nije lako da igramo na svaka tri ili četiri dana i da puno putujemo. To nije alibi i neću da ga tražim, ali naravno da je cilj dupla kruna i da stignemo što dalje u Evropi.
POZITIVNO IZNENAĐEN
Kako ti se čini Superliga Srbije?
– Što se tiče drugih ekipa, pozitivno sam iznenađen. Bilo je dosta teških utakmica, svi znaju da igraju, pogotovo taktički su dobro namešteni. Stoje dobro defanzivno i traže kontre. Individualno ne mogu da se setim nikoga da izdvojim, ali generalno kolektivno je svaka utakmica veoma teška – iskren je bio Veljković.
Najčešće si ove polusezone igrao u poslednjoj liniji u tandemu sa Frenklinom Tebom, kako se slažete na terenu?
– Svi štoperi, Rodrigo i Leka su dobri štoperi i odigrali su dosta dobrih utakmica. Što se tiče Teba, sjajan momak i dobar igrač. Mislim da se dosta slažemo što se tiče kvaliteta. On je malo agresivniji i brži, a ja preuzimam odgovornost što se tiče lopte i komunikacije. Sluša instrukcije i moje i trenerove, dobro smo se uigrali. Nije imao sreće poslednjih nekoliko utakmica, ali sve je to deo fudbala i može svakom da se desi.
Sa kim iz ekipe provodiš najviše vremena van terena?
– Najviše vremena provodim sa Markom (Arnautovićem). Znali smo se još iz Bremena, iako nismo igrali zajedno. Igrao sam protiv Austrije i protiv Vest Hema sam igrao prijateljsku sa Bremenom. Tada smo pričali i bili u kontaktu – otkrio je Miloš Veljković.
Kojih pet saigrača iz Crvene zvezde bi pozvao u tim za mali fudbal?
– Mateus Mageljaeš, Marko Arnautović, Aleksandar Katai, Mirko Ivanić i Bruno Duarte.
Šta bi sebi poželeo na sportskom planu u novoj 2026. godini?
– Što bolje utakmice za Zvezdu i reprezentaciju. Da doguramo što više u Ligi Evrope i osvojimo duplu krunu.
Bez koje hrane ne može da prođe doček Nove godine?
– To veče nemam ništa posebno što mi je praksa da jedem. Naš Božić nisam slavio, nažalost, 15 godina. Mislio sam da ću sada da slavim, ali idemo na pripreme, sezona počinje ranije.
Dolazio si u Beograd ranije kada si dobijao pozive za reprezentaciju, sada živiš u našoj prestonici. Kako ti se čini život u Beogradu?
– Dosta gužve, to je nešto negativno. Što se tiče života i ljudi, opuštenije je malo nego Nemačka. Ljudi žele da se druže, da idu na kafu, nisi mnogo u stanu, nego se družiš sa ljudima, ideš na ručak, večeru. U Nemačkoj i Švajcarskoj je drugačije, tamo moraš nedelju dana unapred da se dogovoriš za tako nešto – nasmejao se Miloš Veljković.
KRUŽNI TOK SLAVIJA
Tvoj prijatelj Miloš Pantović (fudbaler OFK Beograda, koji je rođen u Nemačkoj) je gostujući u jednom podkastu rekao da se u Beogradu najteže snalazi kada kolima dođe do kružnog toka Slavija. Kako se ti snalaziš kada dolaziš na treninge na „Marakanu“?
– To je borba svaki dan. Morao sam malo da se naviknem, sada moram da budem malo uporniji. U Nemačkoj je drugačije, ako sačekaš pustiće te drugi ili treći, a ovde možeš da čekaš do sutra – uz osmeh je odgovorio iskusni štoper Crvene zvezde.
Kakvo ti je sećanje na 2015. godinu i Svetsko prvenstvo na Novom Zelandu?
– To je bilo sjajno, više puta sam pričao o tome. Tek kada prođe neko vreme ti shvatiš šta si uradio i ostvario. Od tog trenutka kada je sudija označio kraj, do dolaska u Beograd, gde su nas sačekali naši ljudi. To je bilo zaista nezaboravno.
Koliko je tadašnji selektor omladinaca Srbije, a danas „A“ tima Veljko Paunović uticao na tvoj fudbalski razvoj?
– Dosta je uticao. Želi da igra dobar fudbal, što meni odgovara, da drži posed. Što se tiče odnosa, ostali smo u kontaktu, mislim da je retkost da ostaneš u kontaktu sa celom ekipom, ali mi smo u tome uspeli. To je zaista sjajno – rekao je Veljković.
Srbija neće biti učesnik predstojećeg Svetskog prvenstva u SAD, Kanadi i Meksiku?
– Velika žal, iako sam odigrao već dva Svetska prvenstva. Mislim da smo što se tiče kvaliteta zaslužili da budemo tu. Verovatno neću pratiti Mundijal.
Kao mlad fudbaler si iz Bazela prešao u Totenhem, kakva te sećanja vežu za London i Vajt Hart Lejn?
– Za moje samopouzdanje je bilo bitno. Sazreo sam kao čovek, ali i kao igrač. Dali su mi mogućnost da treniram sa drugim timom, a kasnije i sa prvim timom. Uvek kada igraš sa starijim igračima brzo vidiš koliko napreduješ i koliko možeš. Samopouzdanje u fudbalu je velika stvar – kazao je Veljković.
Imao si priliku da treniraš sa jednim od najboljih napadača današnjice Harijem Kejnom, kakav je bio za čuvanje?
– Već tada je pokazivao da će biti veliki napadač. On je takođe imao težak put do prvog tima i pomislio sam da ako on ne uspe, da nemam šta da tražim. Bio je jako težak za čuvanje, odličan sa loptom, čak je i defanzivno bio dobar. Pas, šut, kretanje…
Skoro celu jednu deceniju si proveo u Verderu, kakva su ti sećanja ostala na Bremen?
– Dosta pozitivnih stvari, ali i neke negativne. Ispali smo u drugu ligu, pa smo se vratili posle godinu dana. To je bilo teško, na polusezoni smo bili deseti, a onda smo promenili trenera i bili drugi na kraju, ali smo ušli direktno. To je bilo sjajno. Bilo je dosta situacija u Kupu, igrali smo polufinale protiv Bajerna, sjajna atmosfera. Utakmice protiv Hamburga takođe. Bilo je mnogo lepih stvari.
FUDBAL U NEMAČKOJ JE EMOCIJA
Kako gledaš na taj fenomen da su u Nemačkoj stadioni puni od Bundeslige do onih najnižih rangova takmičenja?
– To je emocija, možda i infrastruktura. Naravno, stadioni su takvi, igrali smo protiv trećeligaša Drezdena, stadion je kapaciteta 35 ili 40.000. To je tradicija. Ekipe kao Drezden ili Kajzerslautern, oni su pre 15 godina igrali prvu ligu i ta tradicija se nastavlja. Iznenadio sam se kada sam video da ideš sa drugom ekipom Verdera u Drezden i da je stadion pun. Neverovatno – opisao je Miloš Veljković.
Od srpskih fudbalera u Bundesligi su sada nekada biseri Crvene zvezde, Kosta Nedeljković i Andrija Maksimović. Da li su te pitali za neki savet?
– Pričao sam i sa Maksom i sa Kostom kada smo bili u reprezentaciji. Rekao sam kako mogu da pričaju sa trenerom, to su neke sitnice koje su bitne u Nemačkoj. Kako se ponašaš na terenu i van terena, da fizički moraš da budeš na maksimumu. Da pokažeš želju da hoćeš da napreduješ, to važi i van terena, kao osoba. Mnogo je bitna disciplina.
Za kraj, na kojem mestu bi završila Crvena zvezda u Bundesligi?
– Dobro pitanje. Sredina, tako, oko desetog mesta – zaključio je Miloš Veljković.
Intervju pripremili: Darko Noveski i Mateja Petković
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.