Kolo pre kraja prvog dela sezone u Srpskoj ligi Vojvodina poznato je da Železničaru iz Inđije pripadaju jesenje lovorike. Za petama mu je Hajduk iz Divoša, dok od prvoligaških ambcija ne odustaju Naftagas iz Elemira, kao ni Mladost iz Bačkog Jarka, koji za liderom zaostaju četiri boda.

Naftagas je odlično finiširao jesenju polusezonu i sa četiri pobede u poslednjih pet kola zadržao korak za vodećim timovima. Klub iz Elemira je tokom leta renovirao svoj tabor, a pred sam start sezone, kao jedno od najvećih pojačanja, stigao je i Vladimir Silađi. Igrač takvog iskustva i reputacije od velike je važnosti u sastavu koji sa klupe predvodi Nikola Stojanović.

Iskusni napadač je zadovoljan u Elemiru, pre svega, klubom čije boje brani. Naftagas je trenutno na trećem mestu, ali ne odustaje od najviših ciljeva.

NEMA VELIKE RAZLIKE IZMEĐU SRPSKE I PRVE LIGE

– Prvenstvo je izjednačeno, svako svakoga može da pobedi i favoriti nigde nisu sigurni. Nama se desila Kikinda, Hajduku kiks sa Dinamom 1945, a Železničaru komšijski Sloven. Neizvesnost će da traje, a finiš će odlučiti ko će u Prvu ligu. Bili smo u zaostatku šest bodova, ali to smo smanjili – kazao je Silađi, strelac šest golova u dosadašnjem delu prvenstva i dva u Kupu, u razgovoru za „Sportski žurnal“.

Naftagas je u najmasovnijem takmičenju prvo savladao Smederevo 1924, a potom je u šesnaestini finala minimalnim rezultatom poražen od Novog Pazara. 

– U poređenju sa prvoligašima, nema nekih velikih razlika. Protiv Smederevaca se videlo da možemo i znamo da se nadigravamo. Samo zbog Zemuna, Voždovca i Mačve, neznatna prednost je na strani Prve lige. Superliga je nešto drugo, ali Pazarci nisu pokazali neki kvalitet. Verovatno su nas olako shvatili, ali penali su bili realnost. Da je malo više potrajalo, ko zna da li bi prošli dalje – sumirao je utiske iz Kupa napadač Naftagasa.

Fudbalski klub iz Elemira nikada nije igrao u drugom po kvalitetu rangu srpskog fudbala. Ukoliko bi na kraju ove sezone osvojio titulu, ostvario bi najveći uspeh u istoriji kluba osnovanog 1921. godine. Ipak, u tom slučaju domaće utakmice morao bi da igra u Zrenjanjinu.

– Bilo bi sjajno za banatski fudbal i klub. Želja mi je da Naftagas uđe u Prvu ligu, da oživimo ovdašnji fudbal i vratimo nekadašnji sjaj. Igrao sam, kao pionir, protiv Banata, koji je nasledio Proleter i bio domaćin u Karađorđevom parku – rekao je Silađi, nekadašnji golgeter TSC-a, kluba za koji ga vežu najlepše uspomene. 

NEZABORAVAN PERIOD U BAČKOJ TOPOLI

– Tamo sam proveo sam četiri godine i to se ne zaboravlja. Iz sećanja ne može da izbledi meč sa Steauom, ispali smo na penale. Igrali smo u Senti, bilo je 4:4, posle produžetaka 6:6 i jedanaesterci su otišli na stranu Rumuna. Produžetke smo odigrali sa dva igrača manje, a postigli dva gola. Bio sam jedan od isključenih i to mi je, do sada, jedini crveni karton, nadam se i poslednji – prisetio se tog perioda 32-godišnji napadač, koji je na 147 utakmica za TSC postigao 62 gola. 

Da nije bilo izostanka sa nekoliko mečeva zbog povrede, verovatno bi i učinak bio veći.

– Ne brojim golove, važan je tim. Samo tri meča u prvenstvu na terenu sam bio 90 minuta. Pohvalio bih saigrače, jer bez njih nema ni šansi, ni golova. Kada bilo ko pogodi mrežu rivala, radujem se kao da sam ja strelac. Uvek sam kolektiv stavljao u prvi plan – jasan je Vladimir Silađi.

U okviru poslednjeg kola jesenje polusezone Naftagas ima teško gostovanje u Donjem Tovarniku, gde ga čeka desetoplasirana Sloboda. Od ishoda te utakmice zavisi i sa kakvim raspoloženjem ekipa iz Elelmira odlazi na dužu zimsku pauzu.