Kako izgleda otvaranje Svetskog prvenstva kad ga ne vidite?

Možda baš onako kako su ga videli mnogi gledaoci u Srbiji – kroz studio, komentare, analize i dobro poznata lica koja su nam objašnjavala šta treba da mislimo o turniru koji još nije ni počeo.

Nema Srbije na Mundijalu.

To je činjenica.

Ali baš zato je ceremonija otvaranja možda bila važnija nego inače.

Kad već nema naših fudbalera na terenu, ostaju nam spektakl, atmosfera, slike iz grada domaćina i osećaj da prisustvujemo događaju koji prevazilazi sam fudbal.

Bar je tako bilo nekada.

Ovog puta, međutim, RTS i Arena sport odlučili su da gledaoce prvo počaste sobom.

Gledaoci koji su očekivali da ceremoniju prate od samog početka na glavnim kanalima RTS-a i Arena Sporta ostali su uskraćeni za deo programa, dok su umesto prenosa dobili studijske emisije.

Bivše fudbalere.

Stručne komentatore.

Analize.

Procene.

Prognoze.

Teme koje već danima kruže medijima i društvenim mrežama.

Drugim rečima, dobili smo ono što već znamo da ćemo dobiti.

A nismo dobili ono zbog čega smo uključili televizor.

Ako ste želeli da vidite kompletan spektakl sa stadiona, morali ste da se snalazite.

Ako ste želeli da čujete kako domaćini predstavljaju svetu svoju priču, opet ste morali da se snalazite.

Ako ste želeli da gledate ceremoniju, vrlo brzo ste shvatili da je ona samo usputna stanica.

Najzanimljiviji trenuci ceremonije otvaranja Mundijala 2026 (FOTO+VIDEO)

Naravno, postoji mogućnost da RTS i Arena nisu ni imali prava na prenos pojedinih delova programa.

To bi bilo legitimno objašnjenje.

Postoji i mogućnost da su prava postojala, ali da je procenjeno kako je domaćoj publici zanimljivije da sluša bivše fudbalere nego da gleda ono zbog čega ceremonija otvaranja uopšte postoji.

I to bi bilo legitimno.

Samo što bi onda bilo pošteno postaviti jedno jednostavno pitanje.

Ako neko može da kaže: „Koga još zanimaju pevači i šou-program?“, zašto neko drugi ne bi pitao: „A koga zanimaju beskrajne studijske analize bivših fudbalera?“

Posebno kada se pretvore u još jednu rundu javnog seciranja istih igrača, istih selektora i istih tema.

Zli jezici bi rekli da smo uspeli da izostanemo sa Svetskog prvenstva, a da ipak zadržimo naviku da se ponašamo kao da smo glavni akteri.

Možda upravo u tome i leži deo odgovora na pitanje zašto nas nema.

Bogdanović opleo po zvezdi svetskog fudbala, nije birao reči: Sramota je što on igra na Mundijalu

Nije problem što postoje studijske emisije.

One imaju svoje mesto.

Problem nastaje kada pojedu događaj koji bi trebalo da prate.

To je kao kad odete na koncert, a organizator vas pola sata zadržava u foajeu da slušate muzičke kritičare kako objašnjavaju zašto je bend važan.

Većina ljudi bi radije ušla u salu.

A možda je sve ovo jednostavno posledica okolnosti.

Tri države domaćini.

Ogromne razdaljine.

Komplikovana organizacija.

Ograničeni budžeti.

Mnogo logistike.

Mnogo troškova.

Mnogo razloga da se događaj posmatra iz studija.

Ali utisak ostaje.

Daleko od očiju, daleko od srca.

Salma Hajek ukrala pažnju na otvaranju Mundijala: Evo šta je poručila navijačima širom sveta

Lakše bi bilo da se prvenstvo igra u jednoj zemlji.

Još lakše da je u Evropi.

Najlakše bi, ipak, bilo da je Srbija tamo.

Jer kad reprezentacije nema na terenu, televizija bi makar mogla da nam pokaže ceo spektakl zbog kojeg smo seli pred ekran.

Ovako smo ponovo dobili ono u čemu smo postali evropska sila – prenos prenosa.