Budimo u kontaktu

Sportski dvogled

Nevidljivi ljudi za tugu i radost

Vladimir Stankovic

Objavljeno

,

Foto: Starsport

U nedelju sam bio gost na Radio Beogradu, u emisiji koja se zove „Nevidljivi ljudi“ koju priprema i vodi Ranko Stoiljković, novinar koji brine o istoriji radio-novinarstva i od zaborava čuva ono što ne bi trebalo da se zaboravi. Bio sam pozvan zato što sam svojevremeno, kada je 2010. objavljeno prvo izdanje moje knjige “Montevideo, Bog te video“, objavio u njoj da je 7.aprila 1929. Radio Beograd direktno prenosio fudbalski derbi ondašnjih ljutih beogradskih rivala BSK i Jugoslavije. Podatak o prvom prenosu fudbalske utakmice u Srbiji našao sam, sa detaljnim opisom kako je prenos tehnički realizovan i kakakv je bio zvuk, u knjizi legendarnog reportera Radio Beograda Radivoja Markovića „Gol, gol, gol“.

Tog dana 1929.  padala je velika kiša, teren je bio natopljen, sudija Mika Popović razmišljao je da se utakmica odloži, ali se ipak igralo. Pobedio je BSK sa 7:1 i postao prvak Beograda. Utamicu su prenosili advokat Radomir Stoilović, sekretar Loptačkog podsaveza Beograda, i Dimitrije Stefanović-Maratonac, službenik Radio Beograda. Istorija kaže da je inicijator prenosa bio Borivoje-Bora Jovanović, tada sportski novinar „Politike“, jedini naš izveštač na prvom Svetskom prvenstvu u Montevcideu 1930. Bila je to jubilarna 50. utakmica predratnih “večitih rivala“ što je Jovanovića navelo da predloži prenos. Prvi radio-prenos fudbalske utakmice obavljen je samo tri godine ranije u Londonu, povodom finala Kupa,  tako da Radio Beograd spada u evropske pionire prenosa fudbalskih mečeva.

Fudbalska reprezentacija Jugoslavije „ušla“ je u radio-aparate tek tri godine kasnije, 29. maja 1932. prilikom prijateljskog meča sa Poljskom u Zagrebu. Bilo je 3:0 za Poljake. Legendarni Radivioje Marković, čiji smo glas takođe čuli u ovoj emisiji posvećenoj  jubileju – 90 godina od prvog sportskog prenosa kod nas- stao je pred mikrofon 1937. i prenosio završetak auto-relija od Bukurešta do Beograda, ali je rekao da se mnogo sigurnije osećao kada je od 1938. počeo da prenosi fudbalske utakmice.

Današnji mladi ljudi, rođeni u vreme interneta, modernih telefona i tehnologija, teško mogu da zamisle vreme u kome je radio bio najbrže sredstvo informisanja. Sluša se radio i danas, najčešće u kolima, ali sve do pojave televizije nama starijima bio je prozor u svet. Ja sam odrastao u Zaječaru u kome smo prve TV-aparate, smeštene u mesne zajednice, dobili 1961. Do tada smo slušali radio, te „nevidljive ljude“ koji su nam svojim glasom dočaravali utakmice, naši roditeljiu su slušali vesti, a bake i deke „narodne pesme“ koje su se redovno emitovale u utvrđenoj programskoj šemi.

Radivoje Marković je bio daleko najpopularniji reporter i rado se sećam anegdote kada je 1962. došao u moju osnovnu školu i posetio baš moje odeljenje. Bilo je to 10-tak dana posle istorijske pobede, posle 40 godina,  Jugoslavije nad Mađarskom na “Nep-stadonu“ u Budimpešti. Na toj utakmici bila je jedna sporna situacija, posle šuta Draže Jerkovića lopta se od prečke odbila ka gol-liniji, ali sudija nije smatrao da je prešla gol-crtu. U podužem monologu pitao sam „čika Radivoja“ kako je on video situacij. Pre nego što mi je odgovorio, pitao me je:

Mali, da nećeš ti da budeš sportki novinar?

– Hoću – ogodvorio sam kao iz topa.

Mnogo godina kasnije podsetio sam ga na tu anegdotu, setio se boravka u Zaječaru, ali ne i klinca koji ga je nešto pitao.

Radio je, uprkos internetu i televiziji, imao, ima i uvek će imati svoje mesto u našem životu, sportskom i svakom drugom. Radio je najbrže informativno sredstvo a tokom mojih 27 godina u Španiji radio je bio veliko otkriće. Brz, dinamičan, tačan, aktuelan, raznovrstan, sa ogromnom slušanošću. Najbolji novinari-voditelji su zvezde čiji se prelazak sa jedne stanice u drugu plaća ne baš kao transfer igrača, ali su u pitanju velike pare. Radio Beograd je imao sreću da tokom ovih 90 godina od tog prvog prenosa ispred svojih mikrofona, kada je sport u pitanju, ima reportere-asove kakvi su bili Radivoje Marković, Marko Marković, Miodrag Stoiljkovjić, Petar Lazović, Jordan Ivanović do današnjih perjanica Milana Bigovića, Vlade Radičevića ili Slobodana Maletića.

Tradicija koja traje, ali kao što rekoh u emisiji – za dobrog radio-reportera, i novinara uopšte, treba nam i dobar, kvalitetan sport jer velike utakmice i veliki događaji ne rađaju samo junake na terenu već, bar ponekad, od onih „nevidljivih ljudi iza mikrofona“ stvaraju u naše kućne prijatelje svrtsvajući ih u red onih ljudi koji su svojjim glasom i rečitošću umeli da nas obraduju ili rastuže.

Slušajte „nevidljive ljude“, ima ih i na „Maxbet radiju“!

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.

U fokusu