„Ceo život mi je prošao kroz glavu“: Ninić o prvom golu za Partizan i ostvarenju sna

(Od izveštača MaxBet Sporta iz Antalije)
U tišini priprema, daleko od svetla reflektora i velikih najava, Partizan je u Antaliji dobio nešto što mu je možda i najpotrebnije – osveženje. To je Matija Ninić, momak iz Teleoptika, bez puno reči je počeo da govori na terenu. Tri utakmice, dva gola i učešće kod trećeg – učinak koji se ne može zanemariti, bez obzira na godine i status. Sa brojem 42 na leđima, istim onim koji je 2017. nosio Leonardo u šampionskoj sezoni, Ninić donosi energiju, hrabrost i igru podjednako sigurnu levom i desnom nogom. Upravo zato je vrlo brzo dobio i nadimak „Dembele“ – ne kao teret poređenja, već kao opis profila koji Partizanu daje širinu, dubinu i nadu da omladinska škola ponovo proizvodi igrače spremne za veliku scenu. Krilni napadač crno-belih izdvojio je vreme tokom napornih priprema u Antaliji da razgovara za MaxBet Sport.

Kakvi su vam dosadašnji utisci sa priprema?

– Dobro sam se snašao, s obzirom na to da su mi ovo prve pripreme. Radimo naporno, mnogo mi prija zato što je tu trener Nenad Stojaković, koji mi je bio trener u omladincima i Teleoptiku. Znam odlično njegove zahteve i mnogo mi znači njegovo prisustvo ovde.

MNOGE SAIGRAČE POZNAJEM OD DETINJSTVA

Kako su vas dočekali saigrači? Dosta njih poznajete iz omladinske škole i Teleoptika.

– Odlično me je ekipa prihvatila još prvog dana. Znam ih dosta, neke od detinjstva. Daju mi mnoge savete. Znače mi i ovi stariji igrači i svaki savet koji uzmem od njih. Trenirali smo nekoliko treninga s njima pre priprema i bio mi je mnogo čudan osećaj. Kada sam shvatio da treniram s njima bilo mi je ispunjenje snova i još veći motiv da nastavim da radim.

Koliko vam je pomogla polusezona u Teleoptiku da dođete na ovaj nivo?

– Mnogo mi je pomogla. Sve mlade igrače bih posavetovao da ne izbegavaju Teleoptik. Tako su pričali i meni, da treba to da prođem, možda nisam toliko verovao, ali sada kada sam to prošao i uverio se u značaj Teleoptika, mogu samo da kažem da taj stepenik ne treba da se preskače. Uz njihovu pomoć sam i došao dovde.

MOTIVISALO ME DOBACIVANJE SA TRIBINA

Koji vam je najdraži trenutak u dresu Teleoptika?

– Igrali smo derbi protiv Obrenovca, dobili smo 4:3 u gostima. To mi je jedan od dražih trenutaka u dosadašnjoj karijeri. Na početku utakmice nisam uspeo da primim jednu loptu zbog lošeg terena. Čuo sam sa tribina da mi dobacuju: „Au sine, ne možeš ti da imaš ugovor sa Partizanom i nosiš broj 10“. Okrenuo sam se i rekao tom čoveku: „Zapamti dobro šta si rekao, doći ću do tebe posle asistencije i gola“. U sledećoj akciji sam asistirao Lekiću i pokazao tom navijaču na broj 10 koji nosim. Kasnije tokom utakmice postigao sam gol levom nogom pri rezultatu 2:2. Prišao sam mu, pokazao na levu nogu i ponovo na broj 10.

Kakav je bio osećaj kada ste debitovali u crno-belom dresu, a zatim i postigli prvenac?

– Osećaj je neverovatan. Kao mali sam sanjao o tome, pogotovo kada sam prešao u Partizan sa sedam godina. Rekao sam sebi odavno da hoću da igram samo u Partizanu. Ostvario sam san kada sam obukao crno-beli dres pred utakmicu sa Đerom. Što se tiče gola, gledao sam loptu kako ulazi u gol… To je bila sekunda, ali u toj sekundi prolazili su mi kroz glavu padovi, usponi, trenutak kada su me iz Partizana poslali u Teleoptik… Lopta je ušla u mrežu i osećaj je bio neopisiv. Što bih ja rekao: „Sad više ne moram ni da igram fudbal“ – kroz osmeh nam kaže Ninić.

Da li ste svesni svoje prednosti u odnosu na ostale igrače jer igrate sa obe noge?

– Za to mogu da se zahvalim samo Bogu. Radio sam na levoj nozi dosta, ali više je to došlo rođenjem. Vremenom su i drugi primetili taj moj dar, a ja sam to znao od malih nogu. To je retka situacija u fudbalu i moraću da je iskoristim što bolje. Što se tiče prekida, korner izvodim onom nogom u zavisnosti da li nam treba ulazna ili izlazna lopta, slobodne udarce od toga sa koje strane je faul, a penal kako mi dođe. 

LEONARDOV BROJ 42

Da li znate da je Leonardo nosio upravo broj 42 kada je Partizan poslednji put uzeo titulu?

– Dolaskom na pripreme dobio sam broj 42. S tim brojem sam debitovao i postigao prvenac. Iskreno, razmišljao sam da ga promenim. Međutim, pogotovo kada sam čuo da je to Leonardov broj s kojim je osvojio titulu sa Partizanom odlučio sam da ga zadržim, da probamo da ponovimo tu sezonu i da me navijači isto pamte po tom broju. 

Jedan san ste ispunili, šta je sledeći?

– Došao sam na pripreme i ispunio svoj san. Sledeća želja mi je da debitujem za prvi tim u takmičarskoj utakmici, ali i da sa zalaganjem i trudom postanem standardni prvotimac. Naravno, naredni snovi su mi da postignem gol u derbiju, osvojim titulu i jednog dana postanem kapiten Partizana.