Budimo u kontaktu

Sportski dvogled

NOVE ČINJENICE Stranci u našoj reprezentaciji: da ili ne?

Aleksandar Ostojic

Objavljeno

,

Markus Pejdž i Čarls Dženkins bi, zbog pasoša, mogli da zaigraju za reprezentaciju Srbije (Foto: Starsport)

Ponovo o (pra)staroj dilemi, ali ovоg puta s novim činjenicama: trebaju li stranci da igraju u našim košarkaškim reprezentacijama?


ABA LIGA: Kvota naše kladionice na pobedu Igokee protiv FMP je 1.40. Meč počinje u 18:30.


Odmah da kažem da ima onih kojima se diže kosa na glavi pri pomisli da bi neko sa, na primer, američkim pasošem mogao da zaigra u dresu našeg nacionalnog tima. U takve spadaju sadašnje, kao i sva bivša rukovodstva našeg košarkaškog saveza. Uključujući i prethodne selektore muških reprezentacija.

Ima i onih koji nisu ni izbliza toliko “gadljivi” prema strancima. Jedna od njih je selektorka naše ženske reprezentacije Marina Maljković. Kad je shvatila da nam fali “veliko telo” pod obručima, ona je “izmislila” Amerikanku Danijel Pejdž, sa kojom je osvojila titulu prvaka Evrope, a pride i bronzanu medalju na Olimpijskim igrama.

Pejdžova je pevala “Bože pravde” sa istim emocijama kao da je njena rođena “Stars and stripes”, a kad više nije mogla da pomogne našem nacionalnom timu, Marina se našla pred dilemom: Da li da reprezentacija krene nizbrdo, jer nema adekvatnog plejmejkera, ili da ponovo posegne u “zabranjenu zonu”? Hrabro se odlučila za ovo drugo, pozvala je u reprezentaciju Srbije još jednu Amerikanku – Ivon Anderson. Omalena (175), ali iskusna (30) devojka iz Arkanzasa vratila je selektorki poverenje – stostruko. Bila je naša najbolja igračica na nedavnim kvalifikacijama za Evro 2022.

I sad – ko je u pravu?

Svedoci smo bednih izdanja muške reprezentacije Srbije u novembarskim “prozorima” gde se tražila viza za Evropsko prvenstvo. Poraženi smo od Švajcarske, nekako smo pobedili Finsku, i zadržali šansu da se kvalifikujemo.

Odmah da kažem da mi je utisak da ni selektor muškog tima Igor Kokoškov nije nimalo “gadljiv” na naturalizovane reprezentativce. Uostalom, čim je izabran na to mesto izazvao je pravu buru svojom izjavom da razmišlja da u nacionalni tim pozove Frenka Kaminskog, koji igra u NBA, i sve ostale koji imaju srpski pasoš i žele da igraju za Srbiju. Takvih stranaca ima: Markus Pejdž (Partizan) ili Čarls Dženkins (Olimpijakos, do pre par meseci Crvena zvezda) ispunjavaju sve uslove. Imaju pasoše Srbije i žele da igraju.

Sa samo jednim od ove dvojice ubedjen sam da bismo pobedili Švajcarsku, i već obezbedili igranje na EP. Tačnije, samo sa Pejdžom, jer popularni “Đenka” igra u Olimpijakosu koji se takmiči u Evroligi, pa nije ni mogao da igra. Baš kao ni Kaminski, koji je član NBA tima Sakramento Kings.

Mišljenja su podeljena. Utisak je da polako postajemo ortodoksni branitelji nečeg što je teško odbraniti i gde je već skoro ceo svet izrekao svoj stav koji je suprotan od našeg. Uostalom, svi se kunu u američki košarkaški “Drim tim” sa Olimpijskih igara u Barseloni 1992. Na poziciji centra u toj ekipi igrao je Patrik Juing, rođen na Jamajci, koji se doselio u SAD kad mu je bilo 12 godina…

Evo nekih izjava tim povodom…

Dejan Milojević, doskorašnji trener Mege i pomoćnik selektora Igora Kokoškova:

– Protiv sam toga. Kada bi neki stranac došao da živi u Srbiji i kada bi dobio naše državljanstvo, u tom slučaju ne bih imao ništa protiv jer bih ga doživljavao kao našeg. Ako stranac živi u Srbiji, bio je ovde deset godina, onda je to u redu i on bi verovatno već razvio emociju prema zemlji. Samo uzimati pasoš da bi se igralo za reprezentaciju, pa da oni posle imaju koristi jer u klubovima igraju kao evropski igrači, to mi je neprihvatljivo i besmisleno, taman bio on najbolji na svetu. Nadam se da se to kod nas nikada neće dogoditi.

Bivši trener Partizana Aleksandar Džikić:

– Veoma je važno da se shvati da uspeh nacionalnih selekcija dovodi do povećanja interesovanja za košarku i kod dece i kod sponzora, generalno gledano. Na tom putu su ti ponekad potrebni Drejper, Džej-Ar Holden, Rajs… Mi možemo da se busamo u grudi junačke i da budemo osmi, a možemo da uzmemo nekoga i da budemo treći ili četvrti. Realno, baza nam se smanjila, a nisam siguran ni da je košarka broj jedan sport po popularnosti i rastu.

Selektor muške reprezentacije Igor Kokoškov:

– Nisam siguran da su javno mnjenje i ljudi koji vole reprezentativnu košarku spremni na tu ideju. I dalje smo vrlo ponosna košarkaška nacija, ne verujem da bi u ovom trenutku to bilo potrebno.

Selektorka ženske reprezentacije Marina Maljković:

– Kada sam videla da na toj poziciji prosto ne postoji Srpkinja koja je bolja, ja sam dovela Danijel Pejdž. Sada je identična situacija sa Ivon Anderson. Košarkašica koju sam poznavala, košarkašica koja dolazi iz košarkaške porodice, otac je poznati trener. Neko ko ima neverovatnu volju za radom, neko ko je uporan, neko ko je dobar u biti i čiji stil igre i nesebičnost mogu da se uklope u reprezentaciju Srbije. Potpuno sam bila sigurna u svoju odluku čim mi je ona pala na pamet, i čim je ona oberučke prihvatila poziv da zaigra za reprezentaciju. 

Kakva su iskustva drugih?

Skoro svi su već “probali” i niko se ne žali. Led su probili Rusi sa Džej Arom Holdenom, koji im je doneo titulu evropskih prvaka 2007. Od tada su stranci, uglavnom Amerikanci, igrali za Makedoniju (Bo Mekejleb), Crnu Goru (Kuk, Rajs, Ročesti), Bosnu i Hercegovinu (Domerkant), Hrvatsku (Drejper, Lafajet)… Ovaj poslednji je dobio hrvatski pasoš, a da u životu nije proveo ni tri dana u državi čije boje brani.

Naš selektor Igor Kokoškov igrao je nedavne kvalifikacije za Evro sa igračima koje je mogao da “nahvata” i koji nisu bili bolesni ili povređeni. I koje su njihovi klubovi pustili da se odazovu selektoru. On ima i drugačija iskustva: dok je bio izuzetno uspešni selektor reprezentacije Gruzije imao je na raspolaganju Amerikance koji su mu vodili tim_

– Nama je Riki Hikmen i te kako bio potreban, bio nam je neophodan. Gruzija ima iskustva sa američkim igračima – za njih je to neminovnost kako bi se tim poboljšao i košarka napredovala. Kažem kao trener – nikada dovoljno dobrih igrača, tako da treba biti otvoren za tu ideju. Ako ekstremno dobar stranac želi da igra za reprezentaciju, i ako se time dobija kvalitet, ne bih rekao “ne”. Ipak, da li nekoj reprezentaciji treba stranac ili ne, odgovor ne može da bude univerzalan, već zavisi od situacije – rekao je svojevremeno Kokoškov.

Ponavljam, ideja da bi neki stranac mogao igrati za naš nacionalni tim ovde se tretira malte ne kao izdaja zemlje, kao vrhunsko verolomstvo. Od bilo kog ozbiljnijeg košarkaškog funkcionera ili trenera nećete čuti ništa drugo, osim – to ne dolazi u obzir.

Istovremeno, ti isti funkcioneri i treneri tolerišu da u juniorskim ligama Srbije mogu da igraju stranci, a da domaći klinci ne mogu ni da treniraju košarku, ako njihovi roditelji nemaju novac da plate mesečnu nadoknadu lokalnom treneru. Čini mi se da se ovde radi o dvostrukom moralu i voleo bih da čitaoci našeg sajta daju svoje mišljenje. Svako mišljenje ćemo da poštujemo, nemamo unapred izgrađene stavove. Ne bi, međutim, bilo loše da ovim otvorimo polemiku o ovom pitanju oko koga mnogi obilaze “kao mače oko vruće kaše” i da damo doprinos dijalogu koji neminovno sledi.

3 Komentara

3 Comments

  1. Miloš

    09.12.2020. at 18:11

    NE!!!

  2. Realno

    10.12.2020. at 12:40

    NE,NE i NE.

  3. Tomas

    13.12.2020. at 15:59

    DAAAAAA , Po cemu smo mi najpametniji kad jedni Nemci mogu da imaju tamtopute igrace zasto ne moze Srbija, Maljkoviciva je pokazala pametnjakovicima koliko grese

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.